Prvi ček Suzani Mančić stiže: Penzija nije velika, ali iskreno, nisam ni očekivala više

Pošto je dobila rešenje o penzionisanju u 67. godini, televizijska voditeljka Suzana Mančić planira
da se dobro odmori i zatim obeleži pola veka karijere na javnoj sceni Srbije.

Dalibor Danilović

Televizijska voditeljka i autorka Suzana Mančić (67) postala je zvanično penzionerka.

Ističe da je odavno želela da se penzioniše i pokušavala u nekoliko navrata tokom protekle dve godine, ali bi svaki put po odlasku u Fond PIO odustala.

Pročitajte Ko bi rekao... Otkrivamo koliko je visoka Suzana Mančić (foto)

- Stajala bih dugo pred šalterom, pa bih rekla sebi da je bolje da radim nego da čekam. Odlagala sam to dok sam mogla, ali su se ove godine napokon stekli svi uslovi, a i uspela sam da dođem do pravih službenika u fondu koji su proceduru završili u relativno razumnom roku.

Dokumentaciju sam predala letos, a pre neki dan sam u poštanskom sandučetu zatekla rešenje o penziji, pošto me poštar nije pronašao kod kuće.

Put do prvog penzionog čeka, koji će joj zvanično stići u januaru, nije bio lak.

- Trebalo je da dostavim mnogo dokumenata jer sam čitavog života sama uplaćivala doprinose. Bilo je potrebno juriti po brojnim opštinama i tražiti dokaze o plaćenim obavezama.

Penzija Suzane Mančić više nije tajna

Ipak, sve se završilo za nekoliko meseci. Penzija nije velika, takoreći je minimalna, ali iskreno, nisam ni očekivala više.

Biće dovoljno da se plate računi i da ostane neki dinar preko. Dosta sam radila, ali i zaradila, nešto sam i sačuvala, a nešto uložila i imam od čega da živim.

Htela sam da rešim svoj status, da ne moram više da brinem o tome. Odlazak u penziju ne mora da znači kraj radnog veka, sve dok imam snage da radim.

Dalibor Danilović

Ne veruje da će joj se život sada drastično promeniti, samo će dobiti na kvalitetu.

- Nadam se da ću ostati u formi, imaću više vremena da vodim računa o sebi, vežbam, šetam, da češće proveravam zdravlje i odlazim na kontrole kod lekara.

Kad se dođe u zrele godine, treba voditi računa o zdravlju, koje često zanemarujemo zbog užurbane svakodnevice.

Da, ide uz trenerku i džins - Jakna Tamare Vučić ima samo jednu manu

Suviše je rano da smislim čime ću ispuniti dane, ali sigurno je da ću pronaći nešto što će me zaokupiti. 

Moći ću i više vremena da provodim sa kućnim ljubimcima, psom Noom koga svakodnevno šetam i mačkom Lujem Četrnaestim.

Penzija Suzane Mančić znači novi početak

Jedino je izvesno da će 2024. proslaviti jubilej, punih 50 godina karijere.

- Volela bih da to obeležim na neki lep način i polako u glavi sklapam ideje za taj događaj. Neće to biti samo žurka nego zanimljiv omaž karijeri u kojoj sam prošla razne faze: muzičku, glumačku, voditeljsku, literarnu.

Možda napokon završim treću knjigu, koju sam počela odavno da pišem i nisam je privela kraju jer nisam mogla potpuno da joj se posvetim.

Emisija “Suzanin izbor” iziskivala je mnogo vremena i truda. Nisam pisac po profesiji nego u pokušaju i potrebni su mi vreme, inspiracija i izolacija da se tome posvetim.

Zna zasigurno da će dosta vremena provoditi u Velikoj Moštanici, na placu koji joj je očevina.

- To je moje utočište, kad odem tamo, resetujem se za dva sata i osećam se kao da sam provela sedam dana na odmoru.

Nije lako održavati deset ari, to je veliki posao ako hoćeš da imaš lepu travu i cveće, voćke. Komšije mi pomažu koliko im vreme dozvoljava, a i ćerke i ja odemo često i sređujemo, i priznajem da mi je okopavanje ašovom jedina rekreacija.

Moji roditelji su to mesto kupili pre punih pedeset godina, divno je, tiho i zavučeno, povremeno prođe poneka srna, ima i fazana. Tamo stvarno uživam.

Pročitajte Jugoslavija ju je obožavala, teška bolest prikovala je za krevet, jedva se oporavila

Suzanin otac Aleksandar imao je bogat voćnjak i obimnu literaturu na tu temu, a ona se trudi da i sama gaji voće.

- Do njegove literature ne mogu više da dođem, ali sada se sve o tome može pronaći na internetu, pa istražujem.

Imam trešnje, kruške i jabuke, koje ne prskam pa nažalost slabo rađaju, bude tek po nekoliko plodova na stablu, ali nema većeg zadovoljstva nego kad ubereš svoju jabuku ili krušku i pojedeš je onako neopranu.

Letos sam iz Grčke donela dve mladice kestena, koje sam nedavno zasadila, pošto kažu da je pravo vreme za njihovu sadnju kasna jesen. Sad nestrpljivo čekam proleće da vidim da li će se primiti.