Gordana i Svetislav Bule Goncić: Diskretni šarm cvekle


U kući Goncića glavna kulinarska zvezda je Gordana, direktorka Kulturnog centra Beograda. Glava porodice, glumac Svetislav Bule Goncić (58) samo pripomaže, odnosno, kako tvrdi, “pravi se da ne zna”. Iako ume gotovo sve da sprema, radi to vrlo retko, jer ne želi previše da iznenađuje ukućane, suprugu i kćerke Isidoru i Aleksandru.

– Sve volim i nema toga što ne jedem. Svi cenimo dobar zalogaj, a ja sam najveći gurman, nikad nemam zamerke na hranu – otkriva Svetislav. – Nedavno je Gordana pravila podvarak i rekla kako je malo preterala u količini, međutim, utešio sam je kad sam saopštio da ga nema više, da sam sve pojeo.

S obzirom na to da su oboje odrasli u porodicama s tradicionalnim vrednostima, trude se da u kući neguju kult zajedničkih obeda, posebno ručka. Na stolu se onda nađu supa, rinflajš, pečenje s krompirom ili neko drugo domaće jelo.

– Najlepši su trenuci kad zajedno ručamo. Naše kćerke su već velike, ali i dalje se radujemo svakom obroku kad smo svi na okupu. Bule i ja smo veoma dugo zajedno, punih 35 godina. Oboje potičemo iz porodica koje su mnogo pažnje posvećivale hrani, porodičnim okupljanjima za stolom i nedeljnim ručkovima. Mnoge kulinarske tajne otkrila mi je Buletova mama Miroslava, koja nažalost više nije među nama. Ona je bila profesionalna kuvarica, kao i baka Ljubica, koja je pre rata pohađala Domaćinsku školu. I u njegovoj i u mojoj kući spremala su se klasična jela. I mi se tako oslanjamo na srpski tradicionalni jelovnik, u kome mora biti mesta za sarmu, podvarak, sosove, pite, različita pečenja, punjene paprike, torte, kolače. Uvek se radujemo novogodišnjim i božićnim praznicima, pre svega zbog vremena koje provodimo zajedno, a onda i zato što možemo jesti ono što volimo – ističe Gordana.

Bolno sećanje Suzane Petričević i Buleta Goncića na Sonju Savić: Sve nas je prevarila da je jača nego što je stvarno bila

Goncići božićne dane deceniju unazad provode u selu Miliva, koje je sad praktično predgrađe Despotovca, odakle je Gordana.

– Poslednjih deset godina, otkako smo obnovili porodičnu kuću, svake zime smo tamo za najradosniji praznik – kaže Svetislav. – Na Badnje veče obavezno odemo u malu seosku crkvu, koja potiče iz XV veka, u porti se uveče pale ogromni badnjaci koje su meštani tog jutra posekli u šumi. Poštujemo sve te divne božićne običaje, od bacanja slame, žita i oraha po podu do kvocanja. Uveče se služi suvo voće, deca dobijaju poklone, baš kao što se nekad radilo. Čitav dan je ispunjen tim starim ritualima. Na Božić ranije ručavamo, na trpezi je obavezna pečenica spremljena u “smederevcu” na drva.

Zahvaljujući rođacima i prijateljima sa sela imaju prilike da jedu domaća jaja, neprskano povrće i voće ubrano u bašti. Gordana je tako naučila da prepoznaje zdrave plodove, pa je postala pravi stručnjak za biranje kvalitetnih namirnica na beogradskim pijacama.

– Kuvanju su me podučavale mama Jovanka i baka Danica, a i one su se snabdevale samo na pijaci, pa je i meni to nekako normalno – objašnjava Gordana, a Bule priznaje da obožava da se mota između tezgi, iako to ne radi baš često: – Uživam u toj jedinstvenoj atmosferi i gunguli, mada najčešće idem kao ispomoć supruzi. Pijace su mesta raznih zanimljivih susreta i događaja, na njima mi je uvek zabavno.

Goncići mesne delikatese nabavljaju kod prijatelja.

– Imam prijatelja u Sremskoj Mitrovici koji pravi izvrsne šunke, kulen i pršute. Svi proizvodi su mu izuzetnog kvaliteta. Bogato iskustvo stekao sam na svinjokoljima, na kojima zam zavoleo švarglu, krvavicu, džigernjaču – kaže Svetislav.

Svetislav Bule Goncić: Istina o mom zdravstvenom problemu

DISKRETNI ŠARM CVEKLE

Radoznao po prirodi, istaknuti srpski glumac u restoranima često naručuje nekoliko jela serviranih u manje porcije.

– Intrigiraju me nove stvari, moram sve da probam, pa tek onda da procenim da li mi se nešto sviđa. Motorom sam obišao pola Evrope i u svakom mestu koje sam posetio jeo lokalne specijalitete, nešto po čemu je taj kraj prepoznatljiv. Uvek želim da osetim ukuse podneblja gde se nalazim. Naravno da u Grčkoj obavezno jedem papucaki i druga jela od plavog patlidžana, a tek tamo shvatiš koliko je dobar kozji sir. I mada sam dosta proputovao, utvrdio sam da naše meso, bez ikakve sumnje, ima najbolji ukus. Naručio sam škembiće u Madridu, ali to jednostavno nije bilo to. Nemačka je izmislila preradu mesa, pa opet, njihovi proizvodi ne mogu da se mere sa našima. Kod nas na svakih 20 kilometara ima nekog specijaliteta, poput kačamaka, belmuža, sarmica u maramici. Ipak, za mene je sarma apsolutna kraljica domaće kuhinje, iako se način njene pripreme razlikuje u različitim delovima Srbije. Dopada mi se i kineska hrana, taj njihov vatromet ukusa. Vijetnamska je čak i bolja od kineske, a i Gordana i ja oduševili smo se i meksičkim jelima kad smo bili u Americi.

Oboje veoma vole zimnicu, koju zbog brojnih obaveza već godinama ne spremaju sami nego nabavljaju kod proverenih dobavljača.

– Ajvar, šarena salata, turšija, karfiol, krastavci, sve to nađe se kod nas na trpezi. Cvekla mi je možda i najomiljenija, mnogo mi se sviđa njen ukus – jasan je Svetislav Bule Goncić.

Autor: Gloria magazin/Tanja Nikolić
Foto: Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi