Slaven Došlo otkrio skrivenu ljubav: ‘Neizbežan saundtrek’ naših života!

Spremajući se za glavnu ulogu u mjuziklu ‘S druge strane jastuka’ u Pozorištu na Terazijama, glumac Slaven Došlo shvatio je da zna skoro sve pesme Momčila Bajagića Bajage i sada jedva čeka da ode na neki njegov koncert.

Kada je u Pozorištu na Terazijama angažovan za ulogu Bože, glavnog junaka mjuzikla “S druge strane jastuka” koji je inspirisan muzikom Momčila Bajagića, Slaven Došlo (29) bio je uveren da ne zna mnogo Bajaginih pesama. Međutim, već na prvim probama uverio se da nije tako.

Rođen sam 1991. godine i kako god da okrenete “zadojen” sam Bajaginom muzikom jer se ona stalno vrtela na radiju. Nikad nisam mogao da se nazovem vernim Bajaginim fanom, ali shvatio sam da znam sve pesme kad smo počeli da radimo na mjuziklu i kad su nam predstavili dvadesetak njegovih numera. Odjednom mi je bilo jasno: Bajaga je kao Čola – “neizbežni saundtrek” naših života, uvek i svuda prisutan, pa čak i ako ga ne slušate, znate sve njegove pesme.


Slavenov Boža, student Pravnog fakulteta koji je poslednji ispit dao pre dve godine, dekintiran i kivan na svet, upoznaje Tamaru, devojku koja je “ispala” iz Bajagine pesme “S druge strane jastuka”, a koju igra Milena Živanović. Milena i Slaven imali su tu čast da na njihovim probama, kao i na premijeri komada, bude prisutan upravo Bajaga.

– Bio je na nekoliko proba kad smo počeli da spremamo predstavu, a onda i na kraju. Fenomenalna je osoba, prizemna, normalna. Podržavao nas je sve vreme iako smo izmenili njegove numere, uradili ih u novom aranžmanu, a i ceo mjuzikl je vizuelno drugačiji od vremena kad je on stvarao te pesme. Milena ima kostim u kome podseća na Madonu sa početka karijere, a ja na sebi imam triko kakav bi na sceni nosio Dejvid Bouvi. Bajaga je sve to prepoznao, razumeo, i sve mu se svidelo. Gledao je izvođenja mjuzikla zaredom. Na premijeri je i pevao zajedno sa nama dok smo izvodili završni song “S druge strane jastuka”.

Pozivnica za maskenbal!

Kad spremate mjuzikl, prijatelji vas mrze, kaže Slaven, jer kad god vas sretnu, vi pevušite neku melodiju iz predstave

Pročitajte i: Tri minuta među oblacima: Slaven Došlo u potrazi za adrenalinom (foto) 

Svi moji drugovi znali su napamet Čoline pesme iz “Glavo luda”, pa iz “Fantoma iz Opere”, potom iz “Jadnika”. Sada su morali da me slušaju dok pevam Bajagu. Mnogo je pesama koje mi se dopadaju. Najzabavnija mi je radnja u “Dvadesetom veku” gde Bajaga priča neku suludu priču na granici apsurda, a pored nje volim i “Jahače magle”, “Trista na sat”. “Gore-dole” mi je strašno zabavna, a numera “Što ne može niko, možeš ti” mi je super jer je himnična.

Danas bi bez problema mogao ne samo da ode na Bajagin nastup nego i da se nađe na sceni da otpeva nešto.

Nemam običaj da posećujem koncerte. Mislim da je to zbog toga što sam odrastao u Somboru gde i nije bilo velikih koncerata, o spektaklima da ne govorimo. Voleo bih da posetim neki Bajagin koncert, a posebno da se nađem na njegovom maskenbalu koji se održava u Beogradu svake godine. Za tu priliku treba da se obučete u neki Bajagin stih i znam mnogo ljudi koji idu, a najveći fan je jedna moja koleginica, od čije kritike sam najviše strepeo pred premijeru. Rekla je da je zadovoljna kako pevam Bajagu, pa sam zadovoljan i ja.

Pozorište na Terazijama. Mjuzikl „S druge strane jastuka“

Iako to ne može da se pretpostavi, pevanje je, a ne gluma, prva Slavenova ljubav.

Pevao sam mnogo pre nego što sam upisao glumu. I prve pare sam zaradio od pevanja, a ne od glume. Sećam se da sam išao sa mamom kod frizera i onda, dok se ona sređivala, peo sam se na neku stolicu, improvizovanu binu, i pevao, a ljudi bi mi onda davali pare ili žvake, bombone, i ja sam se vraćao kući presrećan. Nakon toga sam počeo da recitujem, da bih na kraju imao spremljenu celu tačku, a sve je bilo propraćeno nekim nagradama. Pamtim i da sam jednom, na ekskurziji u osnovnoj školi, brzo potrošio pare koje su mi roditelji dali, pa sam onda organizovao koncert u svojoj sobi i naplaćivao ulaz. Bilo je to nešto simbolično, ali sam se u Sombor vratio bogatiji nego što sam otišao, pritom sam usput kupovao sve one gluposti koje vole deca: ljigavce, loptice skočice i slično.

Pročitajte i: Slaven Došlo: Tri minuta među oblacima 

Muzikalni glumac nedavno je završio snimanje serije “Crno-bijeli svijet” koja je, baš kao i mjuzikl “S druge strane jastuka”, smeštena u osamdesete godine.

Tokom vanrednog stanja koje nas je zadesilo želeo sam mnogo toga da postignem: da pročitam sve one knjige koje su me godinama čekale na polici, pogledam sve filmove koje nisam stigao, ali onda sam shvatio da bi možda bilo najbolje da naučim da ne radim ništa a da budem zadovoljan i srećan. Pobegao sam kod mojih u Sombor, gde sam nakon mnogo vremena proveo šest nedelja u kontinuitetu. Bilo mi je super i odmorio sam se, a prisetio sam se i sviranja na gitari, koju sam u poslednje vreme potpuno zapostavio. Još uvek nisam naučio da odsviram neku Bajaginu pesmu, ali hoću. Vratio sam se u pozorište, u pregovorima sam za snimanje jedne serije na RTS-u i čekam da počne snimanje filma “Budi Bog s nama” Slobodana Šijana, u kojem igram. Meditiram i vežbam kad stignem, a u poslednje vreme sam počeo više da izlazim.

Autor: Jelena Milinčić
Foto: Jakov Simović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi