Ivana Maksimović Anđušić i Danilo Anđušić: Zajedno prolazimo kroz trudnoću i odbrojavamo dane do rođenja našeg sina


Dok s nestrpljenjem očekuju rođenje prvog deteta, uspešna strelkinja koja uvek obraduje naciju medaljama s najvećih takmičenja i njen suprug, košarkaš, odlučili su da se ne razdvajaju ni u sali za porođaje uvereni kako treba da podele sve najlepše događaje u životu

Olimpijska vicešampionka u streljaštvu Ivana Maksimović Anđušić (28) i njen suprug, košarkaš Danilo Anđušić (27), očekuju rođenje prvog deteta. Nedavno su na redovnoj kontroli ultrazvukom saznali da će dobiti sina. Termin kad bi njihov naslednik trebalo da stigne je kraj jeseni, a presrećni roditelji se nadaju da će i tata prisustvovati tom veličanstvenom činu. Buduća mama se detaljno informisala o svemu što je čeka na porođaju, i ako sve bude išlo po planu, porodiće se prirodnim putem. Dolasku Anđušića juniora raduju se i njihovi najbliži, bake, deke, stričevi i ujaci, a Danilo je već smislio gde će pazariti mini dres i džordanke u kojima će mu sin izgledati kao pravi šmeker.

Danilo, hoćete li prisustvovati porođaju?

Danilo: Saigrači iz ruskog kluba Uniks u kome sam igrao prošle sezone, a koji su već postali očevi, savetovali su me da to ni slučajno ne propustim jer, kako tvrde, nema ničeg što se može uporediti sa trenutkom kad vaše dete dolazi na svet. Čak mi je i trener pričao da ne postoji nešto veličanstvenije od tog čina, pa sam rešio da budem uz Ivanu ukoliko se bude porađala prirodnim putem. Ne bežim od toga, samo sam plašljiv i ne znam kako ću reagovati, bojim se da ne padnem u nesvest. Iskreno se nadam da ću se do termina za porođaj, a to je kraj novembra, dovoljno očeličiti.

Ivana Maksimović i Danilo Anđušić: Kuba i Meksiko za godišnjicu (foto)

Ivana: S obzirom na to da će Danilo već biti u nekom klubu, zauzet obavezama i treninzima, pitanje je da li će uspeti da stigne na vreme. Svakako bih to najviše volela, mada, koliko je stvar moje odluke na koji način ću se poroditi, toliko zavisi i od Danila hoće li prisustvovati porođaju ili ne. Mnogo bi mi značilo da me drži za ruku, da prođemo zajedno i kroz to.

Danilo: Upravo to saznanje da bi se ona osećala sigurnije ako bih bio uz nju i da bi joj sve proteklo lakše glavni su razlozi zbog kojih bi voleo da budem prisutan.

Planirate li da se porodite prirodnim putem?

Ivana: Nismo još pričali o tome, rano je. Ne znam ni gde ću se porađati, sve je uslovljeno Danilovim novim angažmanom, tako da je, zasad, to otvoreno pitanje. Znam šta su prednosti i mane i jednog i drugog, mislim na prirodni porođaj i carski rez, baš kao i da to nekad ne zavisi od želje već spleta okolnosti na koje ne možemo da utičemo. Ipak, kad bih mogla da biram, bilo bi to prirodnim putem.

Jeste li se suočili sa nekim strahovima od porođaja, obaveza, roditeljstva?

Ivana: Jesam, naravno, mlada sam i sve ovo je za mene novo. Jeste da sam to želela veoma dugo, ali trudnoća i rođenje deteta nose najveću odgovornost. Sve kroz šta sam u životu prošla ne može da se meri sa ovim osećajem i onim koji će tek doći. Svesna sam kako je roditeljstvo velika stvar i da ćemo uskoro biti odgovorni za još jedno biće. Zato hoću da budem na visini zadatka. I plašim se, ali Danilo je taj koji drži ravnotežu, uliva sigurnost. Stalno mi govori kako ćemo mi sve to da organizujemo u hodu, lagano, da ne brinem. Na ruku nam ide što u okruženju imamo mnogo prijatelja sa malom decom, pa će nam i njihova iskustva pomoći. Da postoji neka škola roditeljstva, verovatno bismo svi bili najbolje mame i tate. Zapravo sve treba raditi po sopstvenom osećaju, znati šta se može, a šta ne. Toliko sam želela da postanem majka da mi ne pada napamet da sad sve olako shvatam, kao neke moje prijateljice koje su previše opuštene. Ubeđena sam da ćemo se super snaći i u ovim novim ulogama jer smo oboje odgovorni i dobro organizovani. Nema razloga da sad, kad nam se ostvarila najveća želja, budemo drugačiji.

Danilo: Ne bežimo od saveta, ali jasno nam je da se svako od novopečenih roditelja na svoj način suočio sa svim što taj status podrazumeva. Kao i da je svaka beba priča za sebe. Slušamo druge, ali se trudimo da se ne opterećujemo previše. Nema gotovih rešenja.

Kako se spremate za porođaj?

Ivana: Krenula sam na jogu. Tamo ima dosta trudnica, zajedno vežbamo disanje i mnogo drugih, meni zanimljivih stvari. Moja kuma se porodila pre mesec i po i sa njom sam prošla kroz sve sa čim se suočavala u trudnoći. Njeno iskustvo mi je dragoceno. Kod kuće imam dosta knjiga, i mada sam ponekad i previše radoznala, dešava se da ih otvorim i odmah zatvorim jer u ovoj fazi ne želim da se zamaram potencijalnim problemima, hoću da uživam.

 

Jeste li imali nekih posebnih prohteva za određenim namirnicama?

Ivana: Nisam, samo sam morala da izbacim slatko iz jelovnika. Posebno mi teško pada što ne jedem čokoladu. Bilo je dana kad sam se osećala kao zavisnik od slatkiša, ali sad je sve u redu.

Da li ste izabrali ime za sina?

Ivana: Oko toga i dalje traje velika borba, ali sigurna sam da ćemo se dogovoriti. Nikad nije teško složiti se sa Danilom.

Ivana Maksimović Anđušić: Vreme je za bebu

Danilo: Otkad planiramo dete, pričamo o imenima za devojčicu, imamo ih na stotine. A za dečaka je tek nekoliko u opticaju.

Ivana: Izdvojili smo nekoliko favorita, ali još to nije ono pravo. Mnogi kažu da tek kad uzmeš dete u ruke, potpuno se povežeš sa njim, pa sam sigurna da će nam se tada iskristalisati i ime. Planiramo da uskoro sednemo i izlistamo knjigu sa svim imenima. I stvarno je velika borba, jer Danilo ima neke svoje predloge, baš kao i ja.

Danilo: Predloge imaju svi – braća, bake i deke.

Hoćete li angažovati baka-servis da vam pomogne oko bebe?

Ivana: S obzirom na to da ćemo tada verovatno živeti van Beograda zbog Danilovih košarkaških obaveza, volela bih da proradi taj čuveni servis. S druge strane, naše mame su se već ponudile i nemamo mi tu mnogo izbora, to je gotova stvar.

Danilo: Svi jedva čekaju da se beba rodi i imaćemo pomoć sa više strana. Bake i deke već prete kako će razmaziti unuka, a ni mi nemamo ništa protiv toga. Ovo je prva prinova u našim porodicama i svi su zbog toga uzbuđeni. Pričaju kako će ga paziti i maziti, voditi svuda sa sobom. Imamo sreću što su takvi, jer znamo koliko znači kad roditelji i najbliži mogu da pomognu oko bebe.

Jeste li već odabrali nameštaj za dečju sobu?

Ivana: Moja kuma i Danilov kum dobili su decu u razmaku od mesec dana, i to dečaka i devojčicu, a pošto sam sa kumom učestvovala u opremanju bebećeg carstva, već sam bacila oko na neke stvari koje mi se sviđaju. Ali, odlučili smo da poštujemo tradiciju i nećemo ništa kupovati pre nego što se porodim. Što nam, naravno, ne smeta da obilazimo prodavnice, gledamo bebi-opremu i uživamo.

Danilo: Već sam smislio koji dres ću da mu obučem. Znam gde mogu da nabavim i džordanke i jedva čekam da ga vidim u njima. Od momenta kad sam saznao da čekamo dečaka počeo sam da zamišljam šta ću mu sve kupiti od odeće i igračaka. Loptu prvo, naravno. Kako se termin bliži sve jasnije vidim sina i radujem se što ću moći da ga vodim svuda sa sobom. Siguran sam da će biti mali šmeker.

Ivana Maksimović Anđušić: Suprug me naučio kulinarskim cakama, najbolje kuvam po njegovim receptima

Kako ste nedovno proslavili treću godišnjicu braka?

Danilo: Tim povodom sam nam organizovao putovanje u Španiju. Znam koliko Ivana voli da putuje i izabrao sam mesto koje joj je posebno drago.

A jeste li joj nešto darovali za to što će vam uskoro podariti sina?

Danilo: Nisam još, intenzivno smišljam kako da je obradujem. Ne mogu da joj se revanširam nikako, ma šta joj kupio. Ne postoji ništa što može da se meri sa ovom srećom, ali ću se svojski potruditi da i ja nju iznenadim nečim lepim.

Ivana: Nikad nisam upoznala nekog ko ima toliko različitih ideja i ko je spreman da aktivira ceo grad kako bi uradio sve što je zamislio. A za ovu godišnjicu braka oboje smo nagrađeni najvrednijim poklonom na svetu: zajedno prolazimo kroz trudnoću i odbrojavamo dane do rođenja našeg sina.

Autor: Gloria magazin/ Zorica Zarić
Foto: Dalibor Danilović, Instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi