Pravnica Kamala Haris prva je crna potpredsednica SAD, ona je život posvetila karijeri i borbi za prava manjina, a decu supruga Daglasa Emhofa prihvatila je kao svoju.

Možda jesam prva žena potpredsednik Amerike, ali neću biti poslednja - bile su reči Kamale Haris (56) nakon pobede Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD. Ona je novo oličenje američkog sna jer će u istoriji biti upisana kao prva žena, prva osoba mešane rase i prvo dete imigranata na drugom po važnosti mestu u američkoj administraciji.

Demokratkinja iz Kalifornije rođena je Ouklandu u porodici imigranata: majka joj je iz Indije, a otac sa Jamajke. Nakon razvoda roditelja, Kamalu je od sedme godine odgajala samohrana hinduistička majka Šjamala Gopalan Haris, koja se bavila medicinskim istraživanjima raka. Uz sestru Maju, rasla je najpre u Montrealu, gde je Šjamala vodila istraživački projekat, a zatim su se vratile u njen rodni grad. Zato često napominje da je sedamdesetih u Kaliforniji zbog svog porekla doživela marginalizovanje koje je uticalo na nju. Ali borbeni duh njene majke, angažovane u pokretu za građanska prava na Univerzitetu Berkli, bio je ključan za njeno formiranje.

- Majka me je odgajila kao snažnu ženu - navela je Kamala u autobiografiji “The Truths We Hold” i dodala da joj je govorila: “Nemoj samo da se žališ. Uradi nešto!” teži put Studirala je politikologiju i ekonomiju na Univerzitetu Hauard u Vašingtonu, jednom od najvažnijih koledža za Afroamerikance, a potom prava u San Francisku. Istakla je da je vreme studija bilo ključno za izgrađivanje njene ličnosti.

Andrew Harnik/Pool via REUTERS

- Tada sam shvatila ko sam, šta hoću da postignem, koje odnose želim da promenim i kako to da uradim. Krenula sam težim putem na kojem mogu često da padnem, ali tokom kog mogu da promenim štošta - navela je Harisova, koja se pre 30 godina zaposlila u državnom tužilaštvu i kao tužilac stekla status borbene žene sa hirurški britkom pameću.

Gradeći karijeru često je probijala led. U autobiografiji je opisala kako je rana iskustva izopštavanja pretvarala u ambiciju da bude prva. Tako je 2003. postala prva žena na mestu glavnog tužioca u San Francusku, što joj je bila jedna od važnijih pobeda u životu. Sedam godina kasnije sa lakoćom je došla na poziciju državnog tužioca Kalifornije. Tokom dva mandata na toj funkciji stekla je reputaciju zvezde u usponu Demokratske stranke, što joj je pomoglo prilikom trke za Senat. Imala je podršku tadašnjeg predsednika Baraka Obame i njegovog zamenika Bajdena, sa čijim pokojnim sinom Boom je sarađivala i družila se. Druga je crna osoba koja je uspela da uđe u Senat, što se dogodilo 2017.

Pročitajte i: Kad ti je muž predsednik Amerike: Melanija Tramp zaradila pravo malo bogatstvo 

(Photo by Robin L Marshall/Getty Images for BET)

- Ja sam to što jesam. Dobro se osećam zbog toga. Nekima će biti potrebno vreme da to shvate. Afroamerikanke ne žele da budu samo okosnica društva, već i liderke - rekla je tokom prvog obraćanja u Senatu i tada postala inspiracija mnogim Amerikankama.

Pod budnim okom.

Njena pravna karijera bila je na udaru javnosti. Deo progresivaca u njenoj stranci ju je prozvao da se nije dovoljno bavila pitanjima policijske brutalnosti i rasnom nepravdom, a optuživana je za pristrasnost u korist policije, kao i da nije radila dovoljno na zabrani smrtne kazne. Harisova se snažno založila za pravnu reformu tokom letnjih nemira u Americi, nakon što je Afroamerikanac Džordž Flojd podlegao povredama koje su mu naneli policajci.

Od 2014. je u braku sa Daglasom Emhofom (55), jevrejskim advokatom za sporove u industriji zabave, koji ima kćerku Elu i sina Kola iz prethodnog braka. Kamala ih je prihvatila kao da su njena rođena deca i srećna je što je zovu Momala.

Pročitajte i: Ponižena i uvređena: Melanija Tramp ljuta zbog komentara Stormi Danijels o predsedniku Amerike 

- Pošto nisam rađala, Daglasovu decu gledam kao svoju. Vrlo dobro se slažemo. Nikada nisam tražila da me oslove sa mama, a njih dvoje su smislili da me zovu Momala, što ipak nešto govori o našem odnosu - ponosno je ispričala potpredsednica, koju uskoro očekuje polaganje zakletve.

Kada bude stupala na dužnost, njen nadređeni Džo Bajden imaće 78 godina. Biće najstariji predsednik u istoriji SAD. Pošto se nije obavezao na ponovnu kandidaturu 2024, to pruža priliku Haris da se kandiduje za čelno mesto u Americi za četiri godine.

Čitajte i: