Sonja Pavlica: Najprijatnije mi je kad sam zakopčana do grla

Autor:

28.01.2018 18:45

Foto:

Foto:



Premda ima malo godina, najuspešnija srpska manekenka, muza Dijane fon Firstenberg, izgradila je autentičan stil odevanja zasnovan na dva osnovna principa: na udobnosti i tome da ženstvenost radije pokazuje golim ramenom nego golim nogama

Pošto je nekoliko godina krstarila modnim pistama Milana i Pariza noseći modele svetski poznatih kreatora, Sonja Pavlica (21) rešila je da napravi kratku pauzu i manekenstvo zameni drugim ljubavima. Tako se posvetila didžejingu i dizajniranju odeće. Iako ima malo godina, vešto je, zahvaljujući radu s velikim modnim autoritetima, izgradila sopstveni stil odevanja, zasnovan na udobnoj i ležernoj odeći. Najbolje se oseća u širokim, komotnim stvarima koje je ne stežu, pa iako je konstitucije veličine S, kupuje L.

- Ne volim haljine, posebno one s dubokim dekolteom. Izbegavam i garderobu koja šljašti i privlači pažnju - kaže jedna od najuspešnijih srpskih manekenki i nastavlja: - Najprijatnije mi je kad sam zakopčana do grla, a sebe najženstvenije doživljavam kad nosim pantalone, široke i komotne, koje uz dobre čizme ili cipele i sako mogu izgledati savršeno. Kad sam shvatila da po radnjama ne mogu da pronađem ono što mi odgovara, počela sam sama da pravim odevne komade, spajajući sve ono što mi se najviše sviđa, a s vremenom sam uvidela da i kad se najjednostavnije obučeš, dobro ukrojen sako ili blejzer može da izvadi stvar. Šila sam i lanene haljine na preklop, poput onih u kojima se prikazuju afričke boginje, koje su idealne za leto.

SKIDANJE HALJINE

Još dok je bila devojčica znala je kako želi da izgleda. Odbijala je da odene haljinice koje je birala njena mama, skidala ih je i navlačila pantalone.

- Sada se većina devojaka oblači na sličan način, prati trendove na instagramu i drugim društvenim mrežama. Ja izbegavam uniformisanost. Smatram da treba izgraditi sopstveni stil i biti mu dosledan, čak i ako se on ne sviđa vašem društvu, a najbolje je, naravno, nositi ono u čemu se osećate dobro, a ne neugodno. Kad me neka drugarica ubedi da obučem haljinu, što zaista nisam ja, u stanju sam da se vratim kući i presvučem, jer ne mogu da izdržim ni pet minuta u nečemu što mi ne odgovara. Kažu mi da sam luda, ali, jednostavno, to je tako.

U svet modelinga zakoračila je s nepunih 15 godina na nagovor oca Nikole koji je predložio da ode na kasting. Ubrzo je dobila poziv iz Milana, gde je ostvarila velike uspehe radeći kampanje za brojne poznate kreatore poput Dijane fon Firstenberg i modne kuće kao što je Moschino.

- To je dinamičan posao, a ako želiš da se baviš njime, treba da imaš pamet i razmišljaš šta radiš, da ideš korak po korak. Kad bih imala kćerku, ne znam da li bih joj savetovala da uđe u sve to, odnosno, ukoliko bi razmišljala kao ja, onda bih je verovatno pustila. Zbog toga sam posle nekoliko godina odlučila da napravim pauzu, da se više posvetim didžejingu i dizajniranju, a manje pisti.

U muzici se obrela slučajno. Poželela je da se upozna s tajnama didžejinga kad je u baru svog prijatelja videla momka kako vešto “petlja” s miksetom.

- Puštao je hitove iz sedamdesetih i osamdesetih, a ja tu muziku baš volim jer sam uz nju odrasla, pa sam ga pitala može li i mene da nauči to da radim. Imala sam nekoliko časova kod njega, posle sam pravila svoje muzičke večeri, koje su bile dobro posećene, dolazilo je moje društvo i još neka ekipa, pa sam se malo ozbiljnije tome posvetila. Ljudi su zatim počeli da me pozivaju na razna mesta, a od pre dve godine sam domaćin di-džej u jednom beogradskom klubu. Mogu da kažem da sam partimejker jer umem da učinim ljude srećnima, trudim se da im muzika budi neke lepe uspomene, da se smeju, dobro provode, pa i da se uz nju zaljubljuju. Odrasla sam uz disko, fank, rok i to najviše volim da puštam.

Muzička karijera joj je u usponu, članica je i benda Girl Panic, često nastupa i u inostranstvu, ali modelingu nije zauvek rekla zbogom. Trenutno je preokupirana dizajniranjem odeće, pre svega sakoa, koje ukrašava originalnim vezom. Za doček Nove 2018. godine napravila je sebi haljinu.

- Godinama sam je zamišljala, svedenu, s tankim bretelama i šlicevima sa strane, dužine ispod kolena. Šlicevi daju poseban pečat, jer se noga čas vidi, čas ne, što deluje tajanstveno. Od istog materijala napravila sam i šal koji sam ogrnula preko ramena. Volim odeću koja istovremeno otkriva i skriva, jer je misteriozna. Pre neki dan prijatelj mi je rekao da je primetio kako nikad ne oblačim ništa kratko, otvoreno, ali da volim da izbacim rame iz majice ili košulje. Baš mi je ženstveno kada je rame otkriveno, to je privlačnije nego kad vam je dekolte predubok ili haljina prekratka. Leti su moj izbor obično šortsevi ili široke pantalone s visokim strukom uz neku kraću majicu, a često od ogromnih marama napravim i suknje, koje mogu da se nose na različite načine. Samo da nije klasika.

Zimski aksesoar ne podnosi, ali mama Sandra uvek je opominje da ne izlazi iz kuće bez šala.

- Stavljam ih kad je baš hladno, imam nekoliko ogromnih u koje mogu da se umotam cela, a kape nikako ne volim i stalno ih gubim. Odmah mi nestanu, baš kao i rukavice, jednostavno ne umem da ih sačuvam. Zbog toga radije biram jakne s kapuljačom.

KUTIJE PUNE SEĆANJA

Nije klasična kupoholičarka i uglavnom pazari samo ono što joj je potrebno.

- Najčešće ne razmišljam dugoročno kad je reč o šopingu, što zna da bude problematično. Dešavalo mi se da kupim stvar koju ne mogu da uklopim ni sa čim što već imam u ormanu. Više puta sam i vraćala kupljeno, a kad uđem u prodavnicu i nešto mi se svidi, odmah s tim idem na kasu, bez probe, jer uglavnom uzimam stvari za nekoliko brojeva veće, pa ako mi baš ne stoje, zamenim ih. Ne volim da obilazim radnje uoči i posle praznika kada su redovi za plaćanje dugački zbog velikih popusta. Odeću koju više ne nosim najčešće razdelim, mami, drugaricama, ili odnesem u prihvatilište ili Crveni krst. Ne vezujem se za garderobu, ali sam sebe nedavno uhvatila da sam počela da skupljam kutije i razne druge drangulije koje me podsećaju na bitne momente u životu. Njima sam već napunila jednu policu u stanu i shvatila da ću uskoro imati manjak životnog prostora, pa sam prestala da ih čuvam.

Kao devojčica često je pretraživala ormane s nakitom bake Barbare i mamine. Umela je sve da istumba, a razne minđuše i ogrlice nosila je i u školu, te je neke i izgubila.

- Bili su to komadi koje je baka dobijala raznim povodima, za rođendane, godišnjice i slične prigode, pa me je grdila, objašnjavajući da će mi neke od njih pokloniti kad za to dođe vreme. I sve što sam tada želela s vremenom sam i dobila. Nakit mi je omiljeni modni detalj. U tašni uvek imam bar dve-tri ogrlice ili narukvice da mogu da ih promenim ukoliko idem na nekoliko mesta iste večeri. Detalji umeju da promene kompletan utisak. Nervira me kad vidim baš nakinđurene devojke, a one lepo stilizovane, u ženstvenoj odeći i sa damskim držanjem, uvek mi privuku pažnju. Kod njih mi redovno za oko zapadne neka mala, diskretna ogrlica ili narukvica.

Veoma vodi računa i o obući, a nikad ne bi obula “ugg” čizme i baletanke.

- Imam averziju prema tim čizmama jer uništavaju ženstvenost, baš kao i prema baletankama, u kojima noga izgleda potpuno bez veze. Umesto njih bih uvek odabrala espadrile, koje toliko volim da bih ih nosila čak i zimi, ili neke fine sandale. Za elegantnije prilike obuvam jednostavne crne salonke, bez prevelike štikle. Zanimljivo je da čim upoznam nekog novog, ženu ili muškarca, odmah pogledam kakve su mu cipele. Ne znam zbog čega.

Pet stvari koje uvek ima u tašni

- Parfem
- Nakit
- Neseser sa šminkom
- Naočare za sunce
- Češalj sa ogledalom

Maja Gašić

Autor