Istaknuti umetnik, prvak Drame nacionalnog teatra Slobodan Beštić (52) svojevremeno je ozbiljno razmišljao o tome da zauvek napusti glumu.

Dobitnik brojnih priznanja, među kojima se izdvajaju “Raša Plaović” i evropska nagrada za glumu “Gordana Kosanović”, koju dodeljuje Roberto Ćuli, dugo se preispitivao i vagao šta bi bilo najbolje za njega, ali je na kraju ipak shvatio da je najsrećniji na pozorišnim daskama. I da one u njegovom slučaju znače život u bukvalnom smislu te reči.

Umetnik ističe da je talenat kvarljiva roba, nije nešto što je sad bogom dano već mora stalno da se neguje i održava, jer nije baš sve što glumac uradi genijalno.

- Talenat zahteva da se neguje i kroz život, kao način ophođenja među ljudima, kroz razmišljanja, neke principe koje sebi postavljaš, kroz etiku, ono što čitaš, šta te zanima, kako razmišljaš o politici, društvu, psihologiji i drugim temama. Nedavno me je jedan reditelj gledao u “Sari Bernar” i rekao da nije mogao da zamisli da na sceni mogu da budem i duhovit, a profesor Bajčetić odavno mi je kazao: “Vi ste, Slobodane, komičar”, mada sam čitavu karijeru izgradio na tragedijama i dramama. I to je poenta glumačke priče, da te ljudi dožive drugačije, da ih malo navedeš da te vide drugim očima. I da vodiš svoju karijeru tako da se boriš pristojnim i civilizovanim sredstvima, a ne da dozvoliš da se prepustiš i postaneš žrtva.

Komentari (0)

Loading