Tamara Aleksić: Posle uloge Lenke više neću biti ista

Dok je spremala ulogu Lenke Dunđerski za film i seriju ‘Santa Maria della Salute’, mlada glumica je savladala jahanje i pevanje, i shvatila da je razlika u godinama često nebitna u rađanju fatalne ljubavi

Za potrebe filma i serije Zdravka Šotre “Santa Maria della Salute”, u kojima tumači ulogu Lenke Dunđerski, kćerke najbogatijeg Srbina druge polovine XIX veka, mlada glumica Tamara Aleksić (23) se suočila s brojnim izazovima. Pored čitanja obimne literature, morala je da savlada jahanje i pevanje kako bi što bolje dočarala lik lepe i obrazovane žene, velike ljubavi slavnog pesnika Laze Kostića.

- Kada mi je ponudio ulogu, Zdravko je bio u projektu već tri godine, Vojin Ćetković, koji igra Lazu, dve. Dobila sam mnogo literature koju sam morala da pročitam, a posle nije bilo vremena da razmišljam koliki je to zapravo veliki glumački zadatak. Spremala sam se za njega godinu i po dana - otkriva Tamara. - Imala sam beskrajno poverenje u režisera i direktnog partnera Vojina Ćetkovića. U kreiranju lika najveći izazovi su mi bili Lenkine veštine i znanja, govorila je četiri jezika, lepo pevala, jahala, bila veoma obrazovana. Uz sve to, bila je i mangup. Dočarati takvu devojku nije bilo lako. Hvala bogu, Zdravko je imao viziju i znao šta želi da postigne. I Vojin je nestvarno divan čovek i sjajan glumac, mnogo mi je pomogao na setu, baš kao i Aleksandar Đurica i Nela Mihailović koji su tumačili moje roditelje. Bez svih njih, kao i mnogobrojne ekipe koja je radila iza kamera, napravila bih nešto, ali to ne bi bilo ni približno ovako.

MANGUP U SUKNJI

Spremajući se da na platnu postane Lenka Dunđerski, koja je Lazu Kostića inspirisala za jednu od najlepših ljubavnih pesama srpskog romantizma, Tamara je mesecima uzimala i časove jahanja u jednoj školi u Pančevu. Jahanje je postalo njena strast, zbog čega je odlučila da nastavi da se bavi ovim sportom.

- Školu drže predivni ljudi. Mnogo su mi pomogli da se opustim, oslobodim straha od susreta s tim veličanstvenim životinjama. Na set su mi dovodili konja kog sam jahala u školi. Kobila Vidra je divna i nisam imala problema s njom na snimanjima pošto smo se upoznavale čitavo leto. Jahanje mi se baš svidelo, ozbiljno razmišljam da nastavim da ga treniram. S vremenom sam u vezi s njim saznavala svašta interesantno, na primer, da u to vreme u Srbiji nije bilo jednostranih sedla, što znači da je Lenka jahala na muškom, a to takođe govori mnogo o njoj. Ljudi su nam posle premijere filma u Novom Sadu pričali kako je kroz veliki pasaž pored pozorišta terala kočije ogromnom brzinom. Osim što je bila otmena, obrazovana, s finim manirima, Lenka je bila i pomalo Kalamiti Džejn, bilo je u njoj i dosta mangupluka i vatre koja je tinjala.

U želji da što bolje dočara lik jedne od najobrazovanijih Srpkinja druge polovine XIX veka, glumica je mesecima odlazila na časove pevanja kod kompozitora Vojkana Borisavljevića, koji je i napisao muziku za film i seriju. Platonska ljubav mlade devojke s tri decenije starijim porodičnim prijateljem i kumom, jednim od najumnijih ljudi svoga vremena, Tamara opisuje kao susret dve čiste duše.

- To je njihovu ljubav činilo poetičnom. Ne idealizacija, nego “želim da budeš najbolji ti koji možeš da budeš, a ne da te oblikujem da meni odgovaraš”. Zbog toga je odnos Lenke i Laze bio prepun poštovanja, ljubavi i poezije.

ČEKAONICA ZA DOBRE STVARI

Mlada glumica je privilegovana jer ima mnogo prijatelja, jednako muških i ženskih i različitih životnih doba.

- Godine u suštini nisu ni bitne. Odrasla sam uz Slobodanku Cacu Aleksić i Branka Milićevića Kockicu, njih smatram i prijateljima i porodicom. Moja prijateljstva variraju od onih sa znatno mlađim drugaricama i drugovima moje sestre Anje, do onih sa starijim osobama od 70 godina. I ne postoji nikakav problem u komunikaciji sve dok se dvoje ljudi slušaju. Zapravo, najteže mi je bilo da shvatim Lenkinu tako intenzivnu i čistu ljubav kakvu je osećala prema Lazi. Ali nije mi bilo teško da je dočaram, jer smo s vremenom nekako svi počeli i da dišemo s tim likovima, nastojali da ih razumemo i pronađemo zajednički jezik s njima.

Kako joj je ovo prva velika filmska i televizijska uloga, posle debija u “Šeširu profesora Koste Vujića”, ne zna da li će Lenka obeležiti njenu karijeru.

- Nisam do sada ni bila u prilici da razmišljam o tome, nego samo koliko sam srećna što sam dobila ovakvu priliku, koliko mi je Lenka inspirativna i koliko uživam u svemu. Ni vremena za strah nije bilo, čekao me je ogroman posao. Posle ove uloge sigurno je da više neću biti ista, jer sam otkrila neke nove stvari o sebi, a nadam se da ću neke tek otkriti, čim se ovaj turbulentni period oko promocije filma slegne. Tada ću na miru sesti i dogovoriti se sama sa sobom i sa Lenkom šta kojoj pripada, šta koja nosi u svojim koferima i šta smo novo naučile iz svega - ubeđena je Tamara Aleksić.