Uroš Jakovljević: Maštanja jednog glumca o porodičnoj vikendici

Dvadesetosmogodišnji glumac na ženi prvo primeti oči, raduje ga pomisao da će jednom imati vikendicu, a omiljena poslovica mu je - strpljen, spasen

Sećate li se kako ste zaradili prvi novac?

- Bio je to prvi kusur koji nisam vratio kada su me kao malog poslali u prodavnicu da kupim nešto.

Oženili ste se pre manje od godine. Da li je za tako nešto potrebna hrabrost?

- Potrebna je samo za organizaciju takvog događaja.

Šta biste voleli da vam se desi do kraja 2017?

- Da se završi započeto i otpočne nešto novo.

Na kraju predstava šta prvo uradite?

- Pogledam da li sam u bifeu.

Gde iščitavete tekstove za uloge?

- Gde se zateknem.

Nezaboravna reakcija dece za vreme ili posle pozorišnih predstava?

- Ima ih mnogo, svaka je posebna. Najlepše je kada netačno ponavljaju neke replike.

Koja uloga, od svih koje ste do sada imali, po karakteru najviše odgovara Urošu iz realnog života?

- Lik Estragona u “Čekajući Godoa” Ateljea 212 najviše odgovara negativnim stranama mog karaktera. Dođite da vidite o čemu je reč.

Postoji li neka ženska osobina koju nikako ne uspevate da razumete?

- Multitasking, ako ćemo baš.

Mercedes ili ferari?

- Hjundai.

Šta prvo primetite na ženi?

- Oči.

Najdraži beogradski kvart?

- Onaj oko zgrade “Politike”.

Šta uradite kada želite da pokažete svoju romantičnu stranu?

- Transformišem se u vrednog i strpljivog.

Omiljena poslovica?

- Strpljen, spasen.

Umete li da napravite palačinke?

- Jedva.

Koja misao vas umiri kada ste ljuti?

- Romantičarska misao o budućoj porodičnoj vikendici.

Šta u vama budi optimizam?

- Sve započeto što treba da se završi.