Suzana Mančić o brazilskoj idili sa Simeonom: Romantike je bilo na svakom koraku

Za vreme boravka u Južnoj Americi televizijska voditeljka s povremenim izletima u glumu i njen verenik Simeon Ocomokos izabrali su burme, a zatim se uputili na grčko poluostrvo Pilion gde su ih sačekali nevreme i zemljotres

Voditeljka Suzana Mančić (60) nedavno je boravila u Brazilu, gde je sa verenikom Simeonom Ocomokosom naručila venčano prstenje.

- Ta zemlja je poznata po rudnicima dijamanata, kao i po vrhunskoj izradi nakita, zbog čega smo tamo izabrali burme. Romantike je bilo na svakom koraku, uz čuvenu brazilsku kafu, večere uz sveće. Bilo nam je veoma lepo. Brazil će mi ostati kao blistava uspomena, naročito Rio de Žaneiro. Glava šećera, simbol grada, ostavila me je bez daha. Kada dospete na vrh i pred vama se ukažu okean i panorama grada, zaista zanemite od lepote i uzbuđenja. Korkovado je potpuno druga priča, ogromna statua Hrista bila je sve vreme obavijena oblacima, kao da se krio od nas. Plažama Kopakabana i Ipanema morate da protrčite bosi, svuda vas mame zvuci sambe i mirisi lokalne kuhinje, tu je i stadion Marakana, ljudi opsednuti fudbalom. Sve sam to videla i iskusila. Iako sam znala da je kod njih zima kada je kod nas leto, i prilagodila tome garderobu, ipak mi je bilo hladno, naročito noću. Bilo mi je čudno što nije bilo naših ljudi, nikoga da mi priđe i zamoli za selfi, što se inače svugde dešava.

U Grčku, na Pilion, stigli ste baš uoči nedavnog nevremena praćenog zemljotresom. Kako ste sve to preživeli?

- Hipersenzibilna sam osoba kada su seizmička pomeranja u pitanju, pa sam u toku noći, pred nevreme “Meduza”, osetila udar koji kao da me je izbacio iz kreveta i katapultirao u more. Bio je to čudan osećaj, ali pošto se to nije ponovilo, nastavila sam da spavam. Sutradan su me zvali sa svih strana. Brinuli su se prijatelji i familija, a mi smo sa interneta skupljali informacije. Za svaki slučaj, tog dana nismo otišli na plažu, jer je najavljena opasnost od cunamija. Ali, neće grom u koprive.

Potom je Grčku pogodio i zemljotres?

- Niko od mojih nije ništa osetio, spavale su snom pravednika i moja kćerka Natalija i sestra Verica. Ali ja sam primetila uznemirenost životinja. Psi su lajali, ptice su poludele. Inače, kada sam bila veoma mlada, dok su radili svi naši bioskopi punom parom, u “Odeonu” se davao film “Smrt na Nilu” sniman po romanu Agate Kristi. “Odeon” je bio veliki bioskop, sedela sam tada na balkonu, koji je u jednom momentu počeo da se ljulja, da se talasa usled zemljotresa koji se desio u unutrašnjosti Srbije, a osetio se i u Beogradu. Taj trenutak nikada neću zaboraviti. Totalna nemoć pred prirodnom stihijom. Od tada osećam i najmanje podrhtavanje tla. Ne znam da li je to intuicija, ali ona mi je mnogo puta pomogla da procenim ljude i situacije i donesem prave odluke. Često sam u životu imala više sreće nego pameti. Gde razum zakaže, intuicija mi pokaže pravi put.

Neko vreme ste proveli i na ostrvu Kitira?

- Obilaženje ostrva je deo opšte kulture. Svake godine posetimo bar po jedno grčko ostrvo. Ovog puta je izbor pao na sam jug Peloponeza, gde su vode Mediterana najdublje. Kitira ima čarobne plaže, šume borova, vodopade i nekako deluje divlje.

Kako provodite vreme na odmoru?

- Putovanje u Brazil me je umorilo, vremenska razlika takođe. Prvi put sam osetila džet-leg. Do sada sam mogla da prelazim vremenske zone bez problema. Zato sam otišla na Pilion, moju oazu mira, kiseonika i zdravlja. Dosta čitam, ponela sam sa sobom “Aleksandrijski kvartet” Lorensa Darela, obimno štivo koje čeka u mojoj biblioteci više od dvadeset godina. Ništa ne kuvam, jedemo samo salate s malo feta sira. Eksperimentišem sa kućnom pekaricom. Danas se baš nisam proslavila, kvasac nije digao testo. Na plažu ne idemo svaki dan, već do besvesti igramo jamb i remi u hladovini starog kestena. Za mene je luksuz imati dan tokom kojeg se samo izležavate. Toga u Beogradu nema.

Dugo ste odsutni iz Beograda, neki su pomislili da ostajete u Grčkoj?

- Krajem avgusta se vraćam Beogradu. Lepo je zaželeti se kuće. Pilion je moje utočiste od buke, gradske nervoze i rutine. Ovde se opuštam, ne šminkam se, plivam, idem u duge šetnje po planini i šumama. Ko jednom poseti Pilion, uvek mu se vraća. Tome svedoči sve veći broj Srba koji ga posećuju. Uvek se obradujem kada vidim našu registraciju.