Emilija Stojaković: Dobra energija leči sve boljke

Direktorka marketinga kompanije ‘Home plus’ u mladosti je maštala da bude slikarka, želela bi da se oproba u animaciji, ljubav smatra najvećom pokretačkom snagom, ne može da zamisli dan bez sunca, a radost joj donosi njen pas

Zbog čega biznis, a ne slikarstvo?

- Onoga trenutka kada umetnost dobije zadatak da donosi materijalnu korist, gubi upravo ono što je čini onim što jeste - potpunu slobodu izražavanja i kreativnost bez granica. Slikam za svoju dušu, dok u svetu biznisa ostvarujem rezultate na drugim bitnim životnim poljima.

Koliko je posao direktorke marketinga izazovan, a koliko kreativan?
- Izazov je drugo ime za moj posao, ali upravo kreativnost marketingu daje identitet. Ukoliko ste dosadni i isti kao drugi u porukama koje šaljete, najverovatnije vas niko neće primetiti. U ovom poslu izazov jeste upravo na koji način se diferencirati od ostalih. Dakle, u najboljem slučaju odnos je pola-pola.

Kako se čuvate od svakodnevnog stresa?
- Dobra energija leči sve boljke. Prijatna šetnja, kućni ljubimac, fizička aktivnost a najviše dragi ljudi čuvaju me od mene same, odnosno prilično stresnog posla kojim se bavim.

U čemu biste još voleli da se oprobate, a niste do sada imali priliku?

- U animaciji. Od malih nogu sam bila fascinirana crtaćima, međutim, nisam se nikada oprobala u njihovom stvaranju. Ozbiljne škole animacije nalaze se u Americi, koja se u vreme kad sam birala studije činila predalekom.

Ko vam je najveći uzor?
- U poslovnom smislu Stiv Džobs i Volt Dizni. Još jedan, za mene još važniji uzor, kako u poslu, tako i u životu, jeste moj otac.

Najveća pokretačka snaga?

- Ljubav. Ta prečesto korišćena reč koja je u modernom svetu izgubila svoje značenje. Ona je naš najveći pokretač, isto kao što je i njena suprotnost, strah, naša najveća kočnica i uzrok svega lošeg.

Bez čega ne možete da zamislite dan?
- Bez sunca, svakako. Dokle god ono svako jutro izlazi, i ja sam zadovoljna.

Šta najviše cenite kod ljudi?
- Hrabrost da budu ono što jesu. To sa sobom nosi i iskrenost, prvo prema sebi samima, a zatim i prema svima ostalima.

Koju odluku u životu ste najteže doneli?

- Verovali ili ne, odluka da četkice i platno ostavim po strani, kao i da svoju energiju i vreme usmerim na mnogo racionalnije i organizaciono zahtevnije ciljeve, bila je jedna od najtežih do sada.

Šta vas uvek izbaci iz takta?
- Ljudska glupost. Nepoštovanje sveta, pritom mislim na Zemlju i sve oko nas, što ljudi niže svesti uzimaju zdravo za gotovo.

Da možete da birate, u kom biste se vremenu rodili?
- Najradije bih se vratila u doba Atlantide, pod uslovom da je postojala.

Kao devojčica želeli ste da budete?
- Slikar, naravno. I da imam svoj privatni zoološki vrt.

Pas ili mačka?
- Pas. Ali sam veoma zavolela i mačke.

Vaša najveća strast?
- Crtanje, dizajniranje, osmišljavanje malih i velikih stvari. Sve što se maštom može proizvesti, i nečiji osmeh izmamiti.

Srbija ili Italija?
- Biram našu zemlju. Izbor nije lak, zato je još vredniji.

Koga često citirate?
- Onoga čiju knjigu u tom trenutku čitam. U poslednje vreme budističke izreke.

Najomraženiji kućni posao?
- Ne ide mi peglanje. Ni budizam ne pomaže.

Omiljeni pisac?
- Teško je izdvojiti samo jednog, zbog raznolikosti pročitanog. Izabraću našeg Ivu Andrića.

Uvek se obradujete?
- Mom psu. I on se meni najviše i uvek obraduje.