Legendarni košarkaški as, koji je zbog moždanog udara završio u bolnici u San Antoniju, jedva je čekao da se vrati u Beograd, a da mu je zdravstveno stanje bolje svedoče njegovi prijatelji koji kažu da ih zasmejava kao nekada
Slavni košarkaš Žarko Paspalj (51), koji je zbog lakšeg moždanog udara početkom novembra hospitalizovan u bolnici u San Antoniju, vratio se u Beograd. Njegovo zdravstveno stanje je zadovoljavajuće, samostalno hoda, nisu mu ugrožene vitalne funkcije i dobro se oseća. Iako je u Americi imao vrhunsku medicinsku negu, kao i bezrezervnu pažnju i podršku velikih prijatelja, takođe legendi košarke Grega Popovića i Vlade Divca, on je jedva čekao da dođe u Beograd, gde su ga, osim porodice, s nestrpljenem očekivali mnogobrojni drugari. Da ga čuvena osobina - uvek spreman za šalu, nije ni sada napustila, potvrdio je odmah po dolasku, jer već uveliko zasmejava ukućane i komšije.
Kćerke Staša i Anja su njegov ponos
NAJGORE JE PROŠLO
Vest da je nekadašnji košarkaški as, podjednako veliki na terenu i van njega, doživeo šlog zabrinula je celokupnu javnost. Jer, Žarku je i ranije zdravlje nekoliko puta bilo ugroženo. Prvi infarkt pretrpeo je 2001, kada je završio na Odeljenju intenzivne karidološke nege u atinskoj bolnici “Asklipio”. Lekari su ustanovili da je to bio infarkt miokarda donjeg dela srca dok je sa prijateljima igrao mali fudbal. Srećom, prošao je bez posledica. Ali, samo četiri meseca kasnije, tokom rekreacije na teniskom terenu doživeo je još jedan srčani udar, ovaj put blaži. Ipak, morao je da shvati kako je ulog previsok i odlučio je da se sa zdravljem ne kocka. Tada je govorio da mu je svejedno da li mu se problem sa zdravljem desio jednom ili sto jednom, jer je rezultat takav da su nekome ko se 20 godina bavio sportom oduzeta ogromna duševna zadovoljstva.
- Zabranili su mi ono što sam najviše voleo. Ostali su samo ona unutrašnja borba, želje i mogućnosti. Kako vreme prolazi pomalo prihvatam da stare navike moram da ostavim iza sebe, i uspevam da ubedim sebe kako ne može i ne sme biti drugačije. Takav je život, zahteva disciplinu, a sve to dolazi sa iskustvom i godinama u kojima sam se bavio sportom.
Ali, ni tada, pa ni kasnije nije se odrekao velike strasti, duvana, mada je bilo faza kad je uspevao da smanji broj cigareta. Mnogi su ga najdobranamernije upozoravali da će mu cigarete doći glave, na šta bi Palja slegnuo ramenima i objašnjavao da ne vredi, jer je strastveni pušač. Ipak, kako se pretpostavlja, moždani udar nije posledica dugog pušačkog staža, već činjenice da je za sedam dana preleteo više od deset hiljada kilometara. Prvo je posetio Vladu Divca u Sakramentu u Kaliforniji, odakle se ubrzo uputio u San Antonio u Teksasu, što je posle 15 časova provedenih u avionu značilo nova tri i po sata leta. Tako da se za sada pretpostavlja da su baš ta duga i naporna putovanja avionom uticala na Žarkove nevolje sa zdravljem. Srećna okolnost u celoj ovoj priči jeste činjenica da se ovo desilo dok je boravio u San Antoniju, gradu koji je poznat po najboljim bolnicama, specijalizovanim za lečenje posledica šloga.
Sa Gregom Popovićem, koji ga je pazio kao da mu je dete
PRIJATELJSTVO ZA CEO ŽIVOT
Žarko se u San Antonio zaputio iz jednog jedinog razloga: da poseti svog “drugog oca”, kako je često govorio za velikana košarke Grega Popovića, koji ga je i pozvao da igra u NBA. Bilo je to leta 1989, posle trijumfa na Evropskom prvenstvu u Zagrebu, ali kako je Paspalj pričao, tada pomoćni trener San Antonio Sparsa Popović prišao mu je i ranije, na jednom pripremnom turniru u Nemačkoj. Kada je došao u San Antonio, Žarko je živeo kod Grega u kući, sa njim, njegovom ženom Erin, dvoje klinaca i psom.
A kad je posle godinu dana došlo vreme rastanka, to je bio jedan od najemotivnijih trenutaka u životu oba košarkaška asa.
- Greg je bio baš iznerviran, rekao mi je da je situacija takva. Mislim da mu je to bio jedan od najtežih momenata, kao i onaj kad me je pratio na aerodrom, kada sam odlazio. Njemu je to bilo teže nego meni. Ja sam, verovatno, bio najsrećniji čovek na svetu što idem, moja misija je tu bila završena. Ali, ja to uvek sa ponosom pominjem, stekao sam fantastičnog prijatelja, upoznao fantastičnog čoveka. Niko u tom trenutku nije znao da će on postati toliko uspešan, i ja ga nikad nisam gledao kroz to, već kao Grega koji me je primio u kuću kad nisam imao kud. Ja sam kao njegovo treće dete.
Zvezde.
