Vigo Mortensen: Holivudski san neobične filmske zvezde


Holivudski zavodnik, koji je u 60. godini nedavno nominovan za Oskara za film ‘Zelena knjiga’, u vezi je s glumicom Arijadnom Hil koja je zbog njega ostavila muža, a njihova ljubavna priča bila je tako uzbudljiva da ju je u romanu opisao španski pisac Havijer Serkas

U filmu “Zelena knjiga” sa Maheršalom Alijem

Vigo Mortensen, kome je izmakla ovogodišnja nominacija za Oskara, za ulogu u filmu “Zelena knjigaPitera Farelija, treća po redu, na neki način uvek se nalazio izvan uobičajenih kategorija. Ovaj naočiti 60-godišnjak muževnog lica i skandinavski plavih očiju, koji je izbio u prvi plan kao Aragorn u sagi “Gospodar prstenova”, glumio je celu paletu likova, od seksi slikara koji zavodi Gvinet Paltrou u “Savršenom ubistvu”, preko čoveka koji skriva zločinačku prošlost u “Istoriji nasilja” do Sigmunda Frojda, ali tokom karijere je, kako su napisali u New York Timesu, definisao sebe kao sve što filmska zvezda nije. Jer uprkos slavi i novcu, Mortensena nema u tabloidima, paparaci ga ne slikaju pijanog na izlasku iz noćnog kluba niti okruženog polugolim starletama, ne odlazi na odvikavanja u poznate klinike i generalno se ne ponaša kao stereotipni selebriti. Kako je jednom sam rekao:

Najgledanije na internetu: Zvezde “Gospodara prstenova” ponovo na okupu (foto)

Ono što se smatra tipičnim holivudskim ponašanjem mene ne zanima.

Najpoznatija uloga: kao Aragorn u trilogiji ‘Gospodar prstenova’

Kad su ga 2008. prvi put nominovali za Oskara, za ulogu ruskog mafijaša u filmu “Zakletva” Dejvida Kronenberga, statuu je dobio Danijel Dej-Luis, dok ga je 2017, kad je bio nominovan za rolu nekonvencionalnog oca u filmu “Captain Fantastic”, nadmašio Kejsi Aflek u potresnom “Mančesteru na moru”. Uloga Aragorna nije mu donela Oskara, ali mu je zato osigurala svetsku slavu – posle čega je mogao da snima samo filmove koji mu zaista nešto znače.

Jedan takav je i “Zelena knjiga”. Snimljen prema istinitim događajima, film je priča o neobičnom prijateljstvu koje nadilazi rasne i klasne barijere. Vigo glumi Tonija Lipa, izbacivača italijanskog porekla kojeg su 1962. angažovali da vozi crnog pijanistu dr Dona Širlija na turneji po rasno netrpeljivom američkom Jugu. Tokom putovanja se između dvojice muškaraca, koji ne mogu biti više različiti, razvija istinsko razumevanje i prijateljstvo. Film je još jesenas na premijeri na filmskom festivalu u Torontu osvojio nagradu za najbolji film po izboru publike, a kritičari su nahvalili i Mortensena i njegovog partnera Maheršalu Alija, sjajnog glumca kog gledamo u novoj sezoni serije “Pravi detektiv” na HBO-u, koji je osvojio za Oskara za najbolju mušku sporednu ulogu, onu dr Širlija.

Pohvaljen je za ulogu u filmu “Kapetan fantastični”

Mortensen je srećan zbog nominacije, ali još je srećniji zbog uspeha filma koji se našao u trci za Akademijinu nagradu za najbolji film, scenario i montažu.

Nisam znao kako će film biti primljen, ali prihvatio sam ulogu zato što je to ne samo izvrsna priča, sjajno napisana i zabavna, nego i stoga jer progovara o važnim pitanjima – rekao je Vigo, kog je najviše brinula činjenica što on, napola Danac, glumi američkog Italijana.

Džef Bridžiz: Ukroćeni holivudski zavodnik

Svestan sam toga da ima mnogo odličnih glumaca italijanskog porekla koji su mogli da odigraju taj lik. Zato sam pazio da nikoga ne uvredim i da ni u čemu ne pogrešim. Nisam hteo da napravim karikaturu – objasnio je.

Njihovo parče raja: Bajkovita ostrva holivudskih superzvezda (foto)

Mortensen se i inače, u svakoj ulozi, trudi da u lik koji tumači uđe do kraja, da shvati nekog drugačijeg od sebe i vidi svet njegovim očima. Zato i smatra da je “Zelena knjiga” važan film. A ostvarenjem “Falling”, koje je režirao, dao je sebi priliku da ispriča ličnu priču o ostarelom ocu koji pati od demencije i njegovom konfliktnom odnosu sa sinom, kog glumi.

U drami “Opasan metod” igrao je Sigmunda Frojda

Autobiografski elementi su prepoznatljivi jer se Mortensen nije slagao sa ocem. Danac Vigo Peter Mortensen i Amerikanka Grejs upoznali su se u Norveškoj, venčali se u Sjedinjenim Američkim Državama, gde im se rodio Vigo kao prvi od trojice sinova, i ubrzo se preselili u Argentinu. Vigo stariji radio je kao nadzornik na farmi živine, a Vigo mlađi je u školi savladao španski, jedan od četiri jezika koje tečno govori. Kad je dečaku bilo 11 godina, roditelji su se rastali i majka se s decom vratila u svoj rodni Votertaun kraj Njujorka, dok se otac još nekoliko puta ženio, tumarao svetom, a onda se i on doselio u Votertaun.

Prva supruga bila mu je Eksen Červenka, pevačica pank benda X

Rekao je da ga podseća na Dansku, ali znam da je zapravo samo hteo da muči majku – oštro je jednom primetio Mortensen.

Ipak, kad je Vigo stariji teško oboleo, brinuo je o ocu sve do njegove smrti 2017.

U filmu “Zakletva” iz 2007.

Nakon što je diplomirao Vigo je neko vreme živeo u Danskoj (i danski govori besprekorno, kao i francuski i engleski, a služi se i italijanskim i katalonskim), gde je radio kao vozač kamiona i prodavac cveća. A onda se, pošto je odgledao i previše filmova i pomislio “pa to mogu i ja”, vratio u SAD da bi se posvetio glumi. To baš nije išlo glatko. Za život je tada zarađivao kao konobar, a njegovoj karijeri nije pomoglo ni to što se u jednom trenutku preselio u Ajdaho.

Od nadmenog dečaka do modnog čarobnjaka: Životna priča Karla Lagerfelda

Tad je već bio u braku sa Eksen Červenkom, pevačicom pank-rok sastava X, s kojom se venčao 1987, a godinu kasnije dobili su sina Henrija. Brak se ubrzo raspao, ali Henri se pokazao ključnim za očevu karijeru. Iako je 1985. dobio malu ulogu u “Svedoku” s Harisonom Fordom, Mortensen je sledećih petnaestak godina proveo tek povremeno radeći, i to uglavnom u nezapaženim filmovima, a onda mu je 1999. Piter Džekson ponudio da bude Aragorn, kad je drugi glumac ispao iz podele u poslednji čas. Vigo je zamalo odbio ulogu – pristao je samo zato što ga je na to nagovorio Henri, koji je obožavao Tolkinovu trilogiju.

Popularnost i novac koji su sledili možda bi nekom drugom udarili u glavu, ali ne i Mortensenu.

Bilo mi je već više od 40 godina, iza sebe sam imao dve decenije rada i znao sam da je to samo jedna priča i da ti cena raste ili pada u zavisnosti od toga šta dođe posle. Količina pažnje koju su poklanjali svima nama iz filma bila mi je novost, ali znao sam: to je super, međutim, neće trajati zauvek. Moraš ići dalje, moraš dalje raditi – izjavio je glumac.

“Žene su čekale u redu, bio sam idiot u raju”: Životna priča Silvestera Stalonea

Nešto novca zarađenog s “Gospodarom prstenova” Vigo je uložio u biznis koji se teško može povezati s Holivudom: 2002. osnovao je izdavačku kuću Perceval Press kako bi izdavao poeziju, pisce koji nemaju šansu kod velikih izdavača i knjige o umetnosti. Izdavaštvo sad vodi njegov sin Henri, koji je i filmski dokumentarista, a Mortensen je objavio niz knjiga, među kojima i nekoliko vlastitih zbirki poezije i fotografija, kao i brojne CD-ove jer se bavi i muzikom.

Od 2009. u vezi je sa španskom glumicom Arijadnom Hil

Njegova imovina danas se procenjuje na tridesetak miliona dolara i omogućava mu ne samo da se mirno bavi poezijom i bira uloge nego i da živi gde hoće, a to je poslednjih godina Madrid, u koji ga je odvela ljubav.

Deset godina mlađu špansku glumicu Arijadnu Hil Mortensen je upoznao još 2006. na snimanju filma “Alatriste”, a ponovo su se sreli dve godine kasnije, kad je među njima buknula strast. Arijadna je zbog Viga ostavila muža, reditelja Davida Truebu, s kojim ima dvoje dece, a Truebin prijatelj, pisac Havijer Serkas, opisao je tu ljubavnu dramu u romanu “El monarca de las sombras”, u kojem je napisao: “Ostario je preko noći. Žena ga je ostavila zbog jednog od onih tipova za kojima sve žene uzdišu”.

Sa prvom suprugom dobio je sina Henrija, koji je izdavač i autor dokumentarnih filmova

Vigo i Arijadna za stalnu adresu su odabrali centar Madrida, gde žive povučeno i retko izlaze. Ona je sramežljiva, a on bučne zabave i izlaske na mesta na koja se ide da budeš viđen smatra gubitkom vremena. A vreme mu je važnije od svega.

Met Dilon: Novi život holivudskog odmetnika

Često razmišljam o smrti, odmalena. Znam da je neizbežna i ne bojim je se, ali me to ljuti. Nepravedno je što neću stići da putujem na sva mesta koja me interesuju, neću uspeti da pročitam sve knjige koje bih hteo, da vidim sve slike koje bih voleo da vidim. Vreme nam je ograničeno. Radije bih živeo večno – izjavio je jednom Mortensen, a onda se ispravio: – Dobro, možda ne večno, ali barem još 150 godina.

 

 

 

Autor: Marta Štoos
Foto: Guliver/ Getty images/ Cinefest
Podelite sa prijateljima:
Tagovi