Svetlana Ceca Bojković – Ne pristajem da se plašim

Svetlana Ceca Bojković, Gloria

Kako je još na fakultetu naučila da analizira i promišlja o ulogama, pojavama i događajima iz svoje bliže i dalje okoline, glumačka diva Svetlana Ceca Bojković (73) i ovih dana ima mnogo tema za razmišljanje. Mada smatra da još nije došlo vreme za svođenje životnih računa, želi da napravi svoj legat, a kako ništa ne prepušta slučaju, uprkos tome što nije stekla bogatstvo, planira da napiše testament.

– Ozbiljno razmišljam o tome jer pripadam nekoj istoriji pozorišta, a artefakte koji su ostali zabeleženi i sačuvani vredi podeliti sa drugima. Što se tiče testamenta, nemam baš nešto naročito da ostavim, ali mislim da razuman čovek treba to da uradi.


Svetlana Ceca Bojković, Gloria

Glumica za sebe tvrdi da je vrlo prilagodljiva osoba, te da joj teatar tokom pandemije nije previše nedostajao.

– Pozorište već mesecima hibernira, baš kao i ja, ali se uvek snađem u datim okolnostima. Teško je i nama koji to radimo i publici, jer dođe samo onoliko gledalaca koliko sala može da primi u ovim posebnim uslovima. Ljudi su željni teatra, što se vidi i po aplauzima koje nam upućuju, kao da hoće da nadoknade odsustvo drugih. Međutim, to je zaista i krvav rad, a mislim da sam posle ovoliko godina igranja zaslužila da se malo i odmorim. Sve teže ću prihvatati nove uloge u teatru. (Pročitaj: Nina Janković Dičić i Gordan Kičić – Naša priča o trudnoći, zabavi i prijateljstvu)

Sve je prolazno

Za vreme vanrednog stanja i policijskog časa, kao i svi njeni vršnjaci iznad 65 godina, pridržavala se epidemioloških mera.

– Nisam izašla iz kuće više od mesec i po. U početku smo svi bili zaplašeni i zbunjeni, pa sam izmišljala šta ću da radim. Kuvala sam, isprobavala recepte i bavila se kućom, pošto to inače ne radim redovno. Kad je došlo proleće i lepo vreme, terasa mi je bila pravi spas, mislim da bih poludela da nije bilo nje. Tamo smo doručkovali, ručali, i to mi je značajno olakšalo situaciju. Interesantno je da sam malo čitala, iako baš volim knjige. Jednostavno, nisam imala koncentraciju. Zato sam gledala silne serije, bindžovala do neko doba noći. Onda sam naravno kasno ustajala, ritam mi je bio potpuno poremećen, kao i svima.
Ne pristajem da se plašim virusa, jer me ti iracionalni strahovi parališu. Poštujem sve mere, ne idem u gužvu, nosim masku, ali ne prihvatam to usađivanje straha jer je virus straha najopasniji, uznemirava vam život, menja psihu. Ne želim da živim tako. Sve je prolazno, i ova korona će proći, verujem da hoće, mada se ne zna koliko će još trajati. A da li ćemo mi posle nje biti isti, to ćemo videti. (Pročitaj: Kornelije Bata Kovač vreme troši na potpuno druge stvari nego nekada)

Osuđuje napade na svoje kolege Jelisavetu Seku Sablić i Dragana Bjelogrlića

– Početak glume su razmišljanje i analiza, to nam je jednostavno usađeno, tako smo nabaždareni, samovaspitani, tome nas uči profesija. U glumi tragamo za istinom, samim tim ne možemo da ne vidimo mane i nedostatke koje postoje u svakom društvu. I kad nešto kažeš, to se ovde ocenjuje da si protiv države i da nisi patriota, ali to je u stvari klasična zamena teza. Sekini i Bjelini stavovi izazvali su buru u Skupštini Srbije, dok je nivo retorike poslanika bio srozan do dna. Ranije nije bilo tako drastičnih slučajeva. Glumci sve promišljaju, a da li je hrabrost reći to javno ili nije? Ne mislim da je u pitanju hrabrost, pošto je u normalnim zemljama prirodno da izneseš javno svoj stav. Čini mi se da vrlo mali broj ljudi shvata šta je građanska neposlušnost, koja je potpuno legitiman oblik demonstracija nezadovoljstva i neslaganja s nečim. Imate pravo da iskažete svoje mišljenje, a ljudi su u tom smislu mahom neobavešteni i neobrazovani. S druge strane, kad bi i oni koji ih napadaju poštovali elementarne norme ponašanja, svima bi nam bilo bolje i ne bismo gledali ovakav cirkus.


Leka za takvo ponašanje, veruje Ceca, mora da ima, u obrazovanju i kućnom vaspitanju.

– Nažalost, danas je sve urušeno, i vaspitanje, i obrazovanje, i edukacija. Nekada je televizija imala veliku obrazovnu ulogu, i smatram da bi tako trebalo da bude i danas, posebno na onima sa nacionalnom frekvencijom. Imali smo fenomenalan obrazovni i školski program, a danas se emituju uglavnom razne gluposti, površnosti i vulgarnosti. Mladima je sve dozvoljeno i misle da ne moraju da uče. Međutim, učenje nije samo zbir podataka koje uvek možete da pronađete na internetu, ono vam razvija proces mišljenja koji vas formira kao osobu, ličnost.

Autor: Tanja Nikolić
Foto: Strahinja Aćimović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi