Siniša Mihajlović svoj život stavio je na papir: Od odrastanja u Borovu selu do borbe s leukemijom!

Srpski fudbalski stručnjak Siniša Mihajlović u autobiografiji ‘Igra života’ stavio je na papir ceo svoj život, od odrastanja u Borovu selu do borbe sa leukemijom koja ga je promenila i zbog koje je postao bolji čovek .

Proslavljeni srpski fudbaler i trener Siniša Mihajlović (51) poslednjih dana u Italiji izaziva veliku pažnju ne samo zbog toga što treba da postane počasni građanin Bolonje nego i zato što je nedavno izašla njegova autobiografija “Igra života” u kojoj je opisao sve, od odrastanja u Borovu selu, uspona i padova u karijeri, ratnih godina do borbe s leukemijom.

Zovem se Siniša Mihajlović i rodio sam se dva puta: prvi put u Vukovaru 20. februara 1969. godine, u bivšoj Jugoslaviji, današnjoj Hrvatskoj, od majke Hrvatice i oca Srbina. Drugi put sam se rodio 50 godina kasnije, 29. oktobra 2019. u bolnici Sveta Ursula u Bolonji zahvaljujući transplantaciji koštane srži. Igrao sam mnogo utakmica i živeo puno života, a ova je bila utakmica života – napisao je Siniša.


Autobiografija je bila povod za veliki intervju u italijanskom listu Corriere della Sera, koji je započeo pitanjem da li Miha misli da je ispravno da se borba protiv raka definiše kao rat, kao bitka u kojoj treba pobediti.

Danas, samo danas, razumem to pitanje. Bolest nije greška. Ona se jednostavno dogodi. Svet pada na vas i vi reagujete. Svako to radi na svoj način. Istina je da nisam heroj, nisam Supermen. I ja sam onaj koji se, dok je govorio da je hrabar, plašio, plakao, pitao se zašto i molio Boga za pomoć, kao i svi drugi. Ali odlučio sam da se borim i da ne odustajem. Ako neko to ne može, on sigurno nije gubitnik. Nije u pitanju poraz, već bolest. Možete da se osećate kao ratnik, ali bez pomoći lekara ne možete ništa. Jedino što možete jeste da ne izgubite volju za životom, ostalo ne zavisi od vas – rekao je Siniša.

Fudbaler je svoju biografiju odlučio da napiše iz bolničkog kreveta, a objasnio je i zašto.

Nisam mogao drugačije. Sada sedimo na terasi moje kuće koja se nalazi u najlepšem gradu na svetu, Rimu, a ja pušim cigaretu. Uživam u svakom trenutku. Ranije to nisam radio, sve sam uzimao zdravo za gotovo. Zdravlje ne treba uzimati zdravo za gotovo, samo se ono računa – kazao je i otkrio zašto se u bolnicu prijavio pod lažnim imenom, kao Cgikjltfr Drnovsk, šezdesetdevetogodišnji beskućnik. – U Sant’Orsoli su mi dali lažni identitet kako ne bih privlačio pažnju i da ne bismo uznemiravali druge pacijente. Nakon dve runde hemoterapija zaista sam izgledao kao da mi je 69 godina.

Poruka cimera!

Na pitanje koje trenutke bi promenio u životu i šta bi voleo da je radio drugačije u karijeri, Mihajlović se prisetio oktobra dvehiljadite godine.

Bilo je to na utakmici Lacio-Arsenal u Ligi šampiona. Dok sam igrao fudbal, pljuvao sam igrače i delio laktove i uvrede. To sam uradio i Vijeri. Rekao sam mu “jebena crnčugo” i dobio sam suspenziju od tri utakmice. Pogrešio sam, mnogo. Ali i on je mene zvao “cigansko govno” tokom celog meča. Međutim, rasizam prema Srbima je nešto što ne postoji, što se ne računa.

Pročitajte i: Loše vesti po povratku u Bolonju – Siniša Mihajlović pozetivan na kovid-19 

Independent Photo Agency Srl / Alamy / Alamy / Profimedia

Izdvojio je još jedan ružan momenat sa fudbalskog terena, trenutak kada je shvatio da se Jugoslavija raspada.

Bilo je to u finalu Kupa Jugoslavije 1991. godine. Tada je Zvezda izgubila od splitskog Hajduka, golom Bokšića, a pre meča mi je, u tunelu koji vodi do terena, prišao cimer iz mlade reprezentacije Igor Štimac i rekao: “Molim se Bogu da moja porodica pobije tvoju u Borovu” – prisetio se. Neizbežno je bilo i pitanje da li se, nakon toliko godina života u Italiji, više oseća Italijanom ili Srbinom.

Pre 21 godinu, kada je trebalo da počne bombardovanje na Kosovu, moja porodica je bila sa mnom u Rimu. Moj otac, bivši vozač kamiona, jednostavan čovek, rekao mi je tada: “Siniša, idem kući.” Mrzeo sam ga zbog toga. Ovde je imao sve, a odabrao je da živi u polusrušenoj kući u malom selu, bez igde ičega. Ali, tamo su bili njegovi koreni. Bilo mi je potrebno mnogo vremena da se pomirim s njim, ali sada shvatam njegovu odluku.

Pročitajte i: Siniša Mihajlović sa suprugom zablistao je na plesnom podijumu: Nisam vešt igrač, ali ovaj ples poklanjam Arijani! 

Credit line: Michele Nucci / Zuma Press / Profimedia

Za kraj, novinar lista Corriere della Sera želeo je da sazna ko je danas Siniša Mihajlović.

To je čovek koji vidi čašu dopola punu. Pre tri dana imao sam testove, vadio krv, skenirao pluća. Svaki put kad idem na redovnu kontrolu, zabrinem se. Sledeća provera je u junu, zatim dva puta godišnje. Nikad nisam gubio nadu, a u tome su mi sigurno mnogo pomogli aplauzi i podrška, ali sad je dosta. Jedva čekam da ponovo budem cigansko govno – zaključio je Miha.

Autor: Jelena Milinčić
Foto: Sinisa-Mihajlovic-Emilio-Andreoli-Getty-Images-Sport-via-Guliver
Podelite sa prijateljima:
Tagovi