Rediteljka Isidora Goncić otkriva: Moj Beograd, moj grad, lepši od Pariza!

Rediteljka, čijom predstavom ‘Guliver’ je otvorena nova sezona u Malom pozorištu Duško Radović, u intimnoj abecedi otkriva zašto se plaši da joj odraz u ogledalu ne namigne, kako se zvao prvi teatar u Beogradu i zbog čega sve važno počinje slovom ‘v’

a ANKSIOZNOST, udah i izdah da se prevaziđe strah.

b BEOGRAD, moj grad, moje selo lepše od Pariza.


c CIRIH, jedini grad u kome se osećam kao u Beogradu. I isto lepši od Pariza.

č ČARAPE. Uvek mi jedna fali. Uvek se pitam gde je, gde je nestala. Gde može da ode? I zato su jako duhovite.

ć ĆUTANJE. Jedna od retkih stvari koje ne umem da radim. Ili umem, ali uvek u pogrešno vreme. “Ć” je slovo koje ne mogu pravilno da izgovorim.

d DRAMA DIJALOG. Jedna od stvari koje umem da radim, i to u pravo vreme. Dućan. Zašto se prodavnice i radnje više ne zovu tako? Zar nije lepša reč?

DŽEPOVI. Puni ili prazni. Pravi ili lažni. Duboki ili plitki. Uvek su potrebni, samo kad nisu ušiveni.

đ TEATAR NA ĐUMRUKU ILI ĐUMRUKANA prvo je stalno pozorište u Beogradu, koje su 1841. osnovali Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić.

e EKSTAZA, izlaženje čoveka iz samoga sebe. Stari Grci su tako označavali specifično stanje zanosa kod vračeva, proroka i pesnika, kada se čovek uzdizao u nadljudske, božanske sfere, odakle mu je dolazilo nadahnuće.

f FILM, čiji sam mediokritetski konzument.

g GINJOL, vrsta lutke u lutkarskom pozorištu. Oživljena ruka glumca. Pokreti ruke i šake koji stvaraju novi život.

h HIBRIS, ponos koji je prevazišao samog sebe. Kršenje normi i pravila društvenog ponašanja, nasilništvo koje izaziva gnev bogova.

i INAT, uporno suprotstavljanje radi suprotstavljanja. Teranje inata, naša nacionalna osobina.

j JUTRO, buđenje, opet nešto novo. Moje vreme.

k KRIK, ili vrisak, zvuk univerzalnog bola i egzistencijalnog straha.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani…

PAGE    1   /   2
Autor: Mirjana Tasovac
Foto: Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi