Novinarka i vlasnica kompanije ‘Miss Yu’ Vesna de Vinča zajedno sa najlepšom Srpkinjom snimala je editorijale u državi na afričkoj obali Mediterana, gde je otkrila selo u kome bi volela da živi, a na veliko čuđenje meštana, čak je napravila i krug na biciklu po pustinji Sahari

Putovanje je moja religija. Između putnika i turista postoji ogromna razlika. Turisti se vraćaju kući okrepljeni i sa suvenir-fotografijama, a putnici sa bitnom promenom u sebi. Ovi drugi o konkretnom putovanju prvo sanjaju, osmišljavaju ga, izučavaju mesto gde idu, pa onda konzumiraju to podneblje, od pogleda i osmeha naroda, stiska ruke, do mirisa, izgleda i ukusa hrane, doživljaja istorije i istine na terenu. Putnici su po povratku drugačiji, oplemenjeni tom fascinantnom različitošću lepote življenja.

Tipična slika mediteranske obale Tunisa

MISTIKA ORIJENTA

Nedavno sam na poziv Ministarstva turizma Tunisa okupila grupu umetnika iz Srbije, Francuske i Tunisa, pre svega fotografa koji su snimali aktuelnu mis Srbije Anđeliju Rogić. Radili smo na mestima važnim za tunisku kulturu i istoriju, bio je to poseban performans iz koga su nastali editorijali za domaće i strane modne magazine. Kada smo spojili tu izuzetnu lepotu i mistiku Tunisa sa modom i lepotom naše Anđelije, nastao je - nezaborav! To je ono kad sklopite oči a stalno vam se vraćaju slike i mirisi mora, Kartagine, Sahare, Koloseuma u El Džimu, antičkih i srednjovekovnih tvrđava, zavodljivih pijaca na kojima se prodaju svila i kašmirski šalovi.

Sofija Rajović: Putovanje koje mi je promenilo život

 

DOČEK NA NAJVIŠEM NIVOU

U našoj grupi iz Srbije su, osim mene kao producenta i naše misice Anđelije, bili, između ostalih, kreator Bata Spasojević i Jelena Mandić, dizajnerka nakita koja radi u Francuskoj. Anđelija je kao mis dobijala najbolje apartmane, jedan je bio veličine čak pet stotina kvadrata, davala je intervjue na brojnim konferencijama za novinare, pričala o Srbiji i prijateljstvu između naših naroda.

Tunišani obožavaju da vrata svojih kuća boje u razne nijanse, uglavnom plave

INTERNACIONALNA DRUŽINA

Iz Pariza sam pozvala modnog urednika Sunu Moju i fotografa, Japanku Nahoko Spajs koja je nekada radila za ‘Elle’. U Tunisu sam angažovala jednog od najboljih tamošnjih dizajnera Alija Karuija da u čuvenoj vili Didon snimamo Anđeliju u njegovim glamuroznim kreacijama. Karui je posebno za ovu priliku sa svojim timom doputovao iz Monte Karla, gde je bio dizajner odeće poznatih ličnosti na humanitarnoj večeri.

Tušanini će vas odmah poslužiti slatkim urmama i čajem sa metntolom

SELO ZA ŽIVOT

Prve večeri smo bili u Sidi Bu Saidu, prelepom mestašcu punom cveća, dvadesetak kilometara udaljenom od Tunisa, u kome sam poželela da živim. Ime je dobilo po naučniku i monahu koji se u njega povukao i tu proveo ostatak života. Njegov mauzolej na brdu iznad svetionika danas hodočaste mnogi vernici i turisti. Arhitektura sela je u andaluzijskom stilu, a pod uticajem Francuza sve je u plavoj i beloj boji. Ulice su popločane kamenom i svuda se stiže peške.

Sidi Bu Said je poznat i kao omiljeno mesto umetnika, koji su u njemu često boravili, među ostalima i slavni nemački slikar-ekspresionista Paul Kle. Tu smo večerali na litici iznad mora, u ekskluzivnom restoranu “Au bon vieux temps”, koji je ugostio mnoge svetske umetnike i političare. U luci, u najvećoj marini Port el Kantaui, pili smo izuzetna vina. Tunis je kao nekadašnja francuska kolonija očigledno nasledio znanje o proizvodnji dobrog pića bogova.

Uživali smo, radili, smejali se do suza. Jelena Mandić, uvek originalna, u jednom trenutku davala je sokić jednoj žednoj kamili - na slamčicu.

Jelisaveta Orašanin: Ispunjenje želja u Tokiju

EDITORIJAL U VOZU

Snimali smo na više mesta. Hotel “Movenpick” u Susu bio je pozornica za poseban foto-sešn u kreacijama Bate Spasojevića, dok su nas u “Mahdia Palaceu” dočekali ogromni buketi cveća. Ipak, dan koji ću najviše pamtiti proveli smo satima radeći u gradu Tosuru, nadomak Sahare. Prvo smo ujutru u pet u hotelu “Ksar Rouge” napravili fotografije sa nakitom Jelene Mandić, onda smo se satima vozili i snimali u vozu iz devetnaestog veka. Vagoni su bili puni putnika koji su nam asistirali, pritom pevali i pozirali. Učestvovali su u celom projektu kao da su deo ekipe. Potom smo džipovima krenuli u pustinju i opet satima tamo radili. Za mene su domaćini poneli - bicikl! Imala sam želju da se provozam pustinjom baš na njemu. Svi koji su se tu našli bili su šokirani, a ja presrećna što sam na još jedan način osetila Saharu.

DRUŽENJA ZA KRAJ

U gradu Tunisu imala sam čast da upoznam jednog od producenata filma “Ratovi zvezda 2” i njegovu supugu, koja je inače univerzitetska profesorka i najveći borac za prava žena u ovoj zemlji. Bila sam gost u njihovoj porodičnoj kući u La Marsi, sagrađenoj pre stotinu godina. Tu večeru i druženje sa tim divnim ljudima nikada neću zaboraviti.

Poslednje veče proveli smo sa Jasnom Zrnović koja nas je primila u ime naše ambasade. U Tunisu sam bila i 2010, kada sam ostala tri nedelje. Sa ovog drugog putovanja u tu zemlju vratila sam se pre dva meseca i sanjam o ponovnom odlasku tamo.

Komentari (0)

Loading