Nađa Higl: Moja glava je istrenirana da ne odustaje i da prkosi, a telo da sluša
17.08.2017 15:27
Foto:
Plivačica koja je postala ponos nacije u leto 2009. kada je osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Rimu suočila se sa ozbiljnim autoimunim oboljenjem, a snagu za bitku sa opakim protivnikom daju joj sinovi Dragan i Mihajlo
Svetska šampionka u plivanju iz 2009. Nađa Higl (30) po rođenju drugog deteta našla se pred najvećim iskušenjem do sada: posle duge pretrage dijagnostikovana joj je autoimuna bolest ulcerozni kolitis. Isprva je bila užasnuta, jer je u pitanju neizlečivo oboljenje koje će je pratiti do kraja života. Iako je odmah započela s terapijama, poboljšanja nije bilo, što je doprinelo da uđe u začarani krug depresije.
- Nisam imala tegobe u prvoj trudnoći sa sinom Draganom, i to je bio najveći razlog što smo se suprug i ja odlučili da ubrzo proširimo našu divnu porodicu drugim detetom - otkriva Nađa. - Želja nam se brzo ispunila, ostala sam u drugom stanju i sve je prolazilo u najboljem mogućem redu. Međutim, u šestom mesecu trudnoće krvna slika mi se pogoršala, tačnije nivo gvožđa u krvi mi je bio u drastičnom padu. Dakle, našla sam se u situaciji da su svi simptomi jednostavno bili zamaskirani zbog stanja u kom sam se nalazila. Borbu sa gvožđem smo vodili do početka osmog meseca trudnoće, kada je jednog jutra odjednom počeo da me probada bol u stomaku. Sva sreća pa sam znala da nije u pitanju beba, jer sam već imala iskustvo kako izgledaju kontrakcije.
POVERENJE JE NAJVAŽNIJE
Hitno je prebačena na intenzivnu negu Kliničko-bolničkog centra Srbija.
- Zbog drugog stanja agresivna terapija nije dolazila u obzir, ali su doktori uspeli da mi umanje bolove. Porodili su me carskim rezom i nedelju kasnije osećala sam se bolje. Moje muke, međutim, tada su tek počele. Za nedelju dana izgubila sam više od deset kilograma i tek na nagovor kume otišla na specijalistički pregled, na kome mi je utvrđen kolitis. Ne postoje pravila u životu koja nam garantuju da ćemo biti živi i zdravi ako živimo zdravo. Teško sam podnela činjenicu da ću do kraja života morati da pijem lekove i da će postojati periodi u kojima ću morati da idem na biološke terapije i ležim u bolnici. Međutim, veoma je bitno imati poverenja u doktora sa kojim sarađujete. Doktorke koje mene leče su maksimalno posvećene, a medicinske sestre u Gradskoj bolnici na Zvezdari na visini zadatka.
Sve što su joj savetovali pomno je pratila i zahvaljujući tome sada može normalno da funkcioniše.
- Moj borbeni duh i optimizam su bili presudni da dovedem sebe u funkcionalno stanje. U početku se dešavalo da motivaciono i psihološki padnem, ali sam se i dizala. Imala sam, a imam i danas neizmernu podršku ljudi koje volim, i to me je vodilo kroz svaku bol kroz koju sam prošla. Moja glava je istrenirana da ne odustaje i da prkosi, a telo da sluša. Glavni motiv su mi svakako bila deca. Kada mi je bilo najgore, mlađi sin je imao samo nedelju dana, stariji godinu. Razmišljala sam o tome da me neće ni zapamtiti ako mi se nešto desi, a toliko sam želela da ih gledam kako odrastaju, kako postaju ljudi. To me je guralo i vodilo, dok mi je njihov zagrljaj uvek bio najjači lek. Moja borba i dalje traje, još nisam ušla u remisiju, ali imam dva najlepša motiva, svoje sinove. Zahvalna sam što je u pitanju bolest koja može da se kontroliše i sa kojom može normalno da se živi kad se uvede u stanje remisije. Na putu sam ka tome i nadam se da ću uz pomoć biološke terapije uspeti da podignem kvalitet života. Što se tiče preventivnih pregleda, priznajem da ni sama nisam bila redovna, pa ne mogu posavetovati zdrave da idu na njih i provode sate u bolnici. Ali, preporučujem im da osluškuju svoje telo, da prate promene i da žive zdravo. Ukoliko osete neki simptom, treba da se obrate stručnjacima i da što pre krenu s terapijom - poručuje Nađa, koja je pokrenula i blog “Kako se suočiti sa saznanjem da bolujete od teške i neizlečive bolesti” kako bi i drugima pomogla da se nose s zdravstvenim tegobama.
Najnovije.
Zvezde.
