Ljiljana Tica: Na pistu sam zaboravila, danas pravim sladolede

Iako već decenijama živi u inostranstvu, jedna od najlepših žena velike Jugoslavije, srpska manekenka Ljiljana Tica veze s Beogradom nikada nije prekinula. Dolazi bar četiri-pet puta godišnje i obavezno odlazi u crkvu Ružica na Kalemegdanu da se pomoli i upali sveće. Ispovest Ljiljane Tice otkriva zbog čega više neće stati na pistu, ali i da bi prihvatila da bude model za ruke. 

Pročitajte Ljiljana Tica za Gloriju o strastvenoj vezi o kojoj je brujala Jugoslavija: Bregović se žalio da ga ometam u komponovanju

-Pista mi nimalo ne fali, ne bih se dobro osećala da sad izađem ovakva, jer sam ipak u nekim godinama. Možda bih mogla da budem zaštitno lice neke kreme za lice, recimo - otkriva žena koja dokazuje da žena i u sedamdesetima može prirodno izgledati lepo, jer na svom licu nije imala nijednu korekciju podmlađivanja, a tek je nedavno, na nagovor koleginica manekenki, prvi put koristila mezoterapiju.

Beograd je njen eliksir mladosti. Posle susreta sa drugarima iz mladosti, vraća se s mnogo optimizma u Nemačku. Nedostaje joj ono vreme u kome smo svi zajedno toliko uživali i divno se osećali, ima utisak da sam tada napunila sve svoje akumulatore. Osim posla, koga je u to vreme bilo u izobilju, mnogo su se zabavljali i smejali.

Privatni album

 

I upravo je smeh bio džoker na koji je odigrao njen suprug, Nemac Herman Betsch.

- Tada sam već radila u Minhenu i trebalo je da me snime na konju s nekim ogrlicama od zlata i brilijanata. On je bio tu, radio je za neki časopis i imao hrabrosti da me pozove na piće. Pitala sam se odakle mu smelost, ali sam ipak otišla i odmah se zaljubila. Neverovatno je duhovit, s njim se stalno smejem, tako nešto nisam imala ni sa jednim dečkom. Harizmazičan je, načitan, pametan, veoma velikodušan i ne laže. Ima izuzetnu energiju, obožava da kuva i sluša operske arije u kuhinji. Nas dvoje često i kuvamo zajedno, uživamo u tome i u degustariji tih specijaliteta. On je čovek tačno po mojoj meri.

Njih dvoje godinama se bave proizvodnjom organskog sladoleda u porodičnoj manufakturi koju drže s partnerom Štefanom Deđiliom. Oboje su tome veoma posvećeni i u radionici su po čitav dan, a njihovi sladoledi od madagaskarske vanile, nugata ili limunove trave, prodaju se po velikim tržnim centrima, supermarketima i prodavnicama zdrave hrane.

Privatni album

Ljiljana je postala majka u 45. godini, dobila je sina Lenarda Vladimira, i danas ističe da se svakog dana zahvaljuje bogu na tom daru.

- Lenard studira ekonomiju i dva dana nedeljno radi u finansijskom centru jedne sportske kompanije. Stekao je radne navike. Kad je počeo, rekla sam mu da sam i ja počela da zarađujem sa 16-17 godina. Svi dosta radimo, čini mi se da Herman nikad nije ovoliko radio, a  mislim da je mnogo važno da se osećate korisnim i da verujete u ono što radite, onda će se trud u nekom momentu sigurno isplatiti.