Nataša Mihajlović: Moj brat se ubio, nisam mogla da mu pomognem

Pevačica Nataša Mihajlović tsmogla je snage da progovori o najtežem životnom gubitku- smrti rođenog brata Radoslava, koji je izvršio samoubistvo. Mada se porodična tragedija Nataše Mihajlović dogodila pre više od dve decenije, Nataša se dugo godina borila sa šokom i bolom. 

Iako je spavala u sobi pored njegove, na spratu porodične kuće, ništa nije čula. Ujutru je pronašla njegovo beživotno telo.

Pročitajte Nataša Mihajlović: Važno je da imate porodicu i prijatelje koji vas drže u ravnoteži

Kad je ujutru krenula da ga probudi, zatekla je njegovo beživotno telo i morala da saopšti roditeljima najstrašniju vest. Čitava porodica je doživela šok od koga je godinama pokušavala da se oporavi.

– Mogu da razumem tu bol od života koju je on osećao jako dugo. Mislim da je u trenutku to odlučio. Većina kad dođe u situaciju bezizlaza na sve moguće načine pokušava da se spase, a oni koji su u mraku teže da ih nema. Nažalost, niko od nas koji smo činili njegovu najbližu okolinu nije mogao ni da pomisli da će dići ruku na sebe. Takvi ljudi kriju svoje namere, predstavljaju se kao vedri i veseli. U porodici smo posle gubitka razgovarali o ovoj temi. Odmah sam se obratila i psihologu, shvatila sam da je to preduslov kako bih nekako krenula dalje. Dugi niz godina bila sam potpuno tupa, želela sam da sve oko mene stane. Nužno je biti svestan činjenice da ti je pomoć potrebna. I Rale je nekoliko puta išao kod psihologa.

Boško Karanović

 

– Odmah posle njegove smrti ozbiljno sam ušla u muziku i potpuno joj se posvetila, u želji da nastavim njegovim stopama. Osetila sam da je sad na meni njegov zadatak, da taj dar prenosim drugima, pošto smo ranije svirali i pevali zajedno. Muzika i ljubav su me spasle. Verujem d bi moj brat danas bio živ da je zatražio pomoć stručnjaka. Bio je tip čoveka koji bi prihvatio pomoć, terapiju i lekove. Mislim da nije shvatao težinu situacije. Ponekad mi je govorio da drugačije čuje muziku. Bio je u svom svetu, muzika je bila njegov odgovor na sve izazove, ali na kraju je lutao jer više nije verovao u taj put i radost stvaranja. Izuzetno sam zahvalna što sam ga imala i ovoliko, a to što je dato meni prenosim drugim ljudima kroz muziku.

 

Boško Karanović

 

Iz potrebe da emocije prenese u muziku, pre deset godina posvetila je bratu pesmu Probudi me, zovi me, koju je uradila sa Aleksandrom Banjcem i Milošem Beronjom. Međutim, tek sad je smogla snage da je objavi. Uz nju je sa stručnjacima pokrenula panel o prevenciji suicida koji će biti održan u gradovima širom Srbije.

– Jedne noći sam saradnicima ispričala šta se dogodilo. Uspela sam, uz Miloševu pomoć, da bol pretočim u stihove sa osnovnom željom da se Rale ne zaboravi, ali i da pomognem drugima koji su u sličnoj situaciji. Da im pokažem da nisu sami. Verujem u stručne ljude i pravu pomoć, da treba pokušavati i imati uz sebe bar jednu osobu koja će da kaže da ti to možeš i da ćeš biti u redu. Zato sam uz ovu pesmu pokrenula kampanju da se pomogne onima kojima je to potrebno, da znaju da se mogu obratiti stručnjacima u Fondaciji Srce, koji će ih uputiti na prave osobe. Bilo mi je važno da kao umetnik prenesem poruku, a da onda stručnjaci rade dalje svoj posao.