Sve što nista znali o slavnoj modnoj kreatorki Dragani Ognjenović

Autor: Jelena Milinčić

07.07.2021 22:45

Slavna modna kreatorka Dragana Ognjenović prvi put otvoreno govori o razlozima zašto nije napustila Srbiju, kako bi volela da je potpuno anonimna i kako ima mnogo poznanika a malo prijatelja

Iako je u samom vrhu domaće modne scene, Dragana Ognjenović (51) za sebe neće reći da je uspešna. A još njena prva revija, koju je kao studentkinja slikarstva, nesvesna u šta se upušta, održala u Studentskom kulturnom centru, nagovestila je dizajnersko ime za koje će se čuti u Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Americi, Meksiku. Za kreatorku je uspeh relativna kategorija.

- Za mene bi uspeh bio da nemam prepreka u stvaranju, da me ništa ne ograničava tehnološki, što sad nije slučaj. Sve je mnogo komplikovanije nego što bi trebalo da bude. Osim tehnologije, u poslu često nedostaje stručan, profesionalan dijalog. Ako nekome kažete da nešto nije u redu, to ne znači uvredu već potragu za odgovorom, razgovorom.

- Dizajn počinje i završava se u tehnologiji i prefinjenom zanatstvu, a ako nemate sa kim i sa čim da radite, onda nema ni dizajna. Proizvodnja je skupa, teška, komplikovana i duga. Potrebno je mnogo upornosti, znanja i novca za sve detalje, kao i strpljenja za usavršavanje. Posao je takav da srećem mnogo ljudi, stekla sam puno poznanika, ali prijatelji su, kao i kod svih, veoma retki.

Pročitajte i Ljubav prema modi: Prinčevski par i Anica Dobra na reviji Dragane Ognjenović (foto)

Oduvek je, čak i kad je živela u Jugoslaviji, želela da pravi stvari sa oznakom “Made in Serbia”. Njen talenat brzo je prepoznat u svetu, posebno kada je 2006. godine kao prvi domaći dizajner održala reviju na njujorškoj Nedelji mode. Draganino ime i prezime stajalo je između Kalvina Klajna i Done Karan.

- Bilo je to jedno lepo, zabavno iskustvo, posle kojeg su mi se otvorila vrata da ostanem i radim u Njujorku. Bila sam na milimetar od toga da odem, sve je bilo spremno. To nimalo nije bilo laka odluka i na kraju sam iz čisto privatnih razloga ostala ovde. Iako se tamo vodi potpuno drugačiji, prilično surov život, nisam se plašila odlaska, najviše sam brinula za ljude koji su ovde godinama bili deo mog tima. Moda je posao koji traži kompletnog čoveka, ne možete da budete i tu i tamo. Njujork je bio zgodna prilika za odmeravanje. Ovde gde jesmo sve izgleda nekako poluistinito ili polulažno.