Odmor u prirodi: Ovako Suzana Mančić provodi vrele dane (foto)

Autor: goran.anicic

05.07.2020 13:45

Foto: Izvor:Gloria magazin/ Ivan Aranđelović, Foto:Dalibor Danilović

Foto: Izvor:Gloria magazin/ Ivan Aranđelović, Foto:Dalibor Danilović



Televizijska voditeljka Suzana Mančić posvetila se uređenju placa nadomak Beograda, gde je otkrila novu strast prema uzgajanju cveća u tišini u kojoj joj je čak i muzika višak

 

Kada se zasiti užurbanog života metropole, televizijska voditeljka Suzana Mančić (63) mir pronalazi nadomak Beograda, u Moštanici. Nakon samo tridesetak minuta vožnje automobilom od centra glavnog grada, čuvena “loto devojka” otvara kapije svog placa, koji je nasledila od oca Aleksandra, odnosno utočišta u kojem je posvećena sebi, uređenju prostora, baštovanstvu i prirodi.

Dočekala nas je sa osmehom, zagledana u nebo, nadajući se lepšem vremenu.

- Ovo je moj raj. Oduvek sam želela da imam svoje parče zemlje van Beograda. Prve ozbiljne pare koje sam zaradila na turneji po Sovjetskom savezu htela sam da potrošim na imanje u Lipovici. Naravno, roditelji su me odvratili od toga. Bilo je i drugih ideja, a kada sam krenula u ozbiljnu realizaciju tog plana, mlađa kćerka Natalija me je pitala: “Zašto stalno tragaš da kupiš plac, kada nam je deka ostavio svoj?” Moj otac Aleksandar kupio je ovu parcelu pre skoro pola veka. Od kada je tata umro, pre više od 25 godina, niko nije tu nogom kročio. Jedva sam pronašla ovo mesto. Sve je bilo zaraslo. Kada sam videla da ne može da se uđe u plac od rastinja, rasplakala sam se. Tata je toliko voleo to parče zemlje i trudio se oko njega. Mic po mic, sada, posle godina rada, ja sam na pola uređenja. Uradila sam ono što je neophodno. Predstoje samo fine sitnice.

Imanjem dominira kuća od drveta, koja se odlično uklopila u prirodni ambijent, pun zelenila.

- Želela sam baš ovakvu kuću. Montirali su mi je prijatelji iz Bijeljine, a postavljanje krova, tradicionalno, proslavili smo uz jagnje na žaru. U njoj se osećam potpuno slobodno, nemam obavezu da mnogo radim unutra već su mi sve aktivnosti okrenute ka spolja: sedim na tremu, šetam, radim, razgibavam se, udišem čist važduh. Mom mužu Simici ni danas nije jasno zašto sam se odlučila za malu kuću na placu i zašto u njoj nemam gostinsku sobu. Od materijala su uglavnom zastupljeni drvo, cigla i kamen. Pod je, recimo, od cigle. Ne volim beton i ima ga samo tamo gde mora. Stepenice su napravljene od bagremovog drveta, a ako istrule, zameniću ih - objašnjava Suzana, kojoj su prijatelji i rodbina pomogli da opremi kuću: nameštaj joj je poklonio kolega sa Pravnog fakulteta, koji je svojevremeno držao salon, bife joj je darivala tetka, a ostalo su porodične uspomene.

Dok šetamo oko kuće, plavuša i penzionerka odskoro ne krije da na placu uvek ima posla, zbog čega je morala da angažuje baštovana.

- Niti znam, niti mogu da kosim travu. Ja sadim cveće, dok baštovan radi sve ostalo. Obaveza ima stalno. Na primer, jedan orah smo zasadili blizu česme u dvorištu, što nije dobro, pa ćemo ga na jesen otkopati i premestiti.

Dvorištem se širi miris lavande, a u dnu dominiraju niska stabla raznog voća koja su nedavno posađena. Za 10 godina tu će preovladavati hladovina koju će praviti krošnje jabuke, kruške, trešnje i oraha. Voditeljka ipak najviše voli da uzgaja cveće. Nije joj strano da na ruke navuče rukavice, otvori kesu sa zemljom i prepusti se sađenju cveća koje placu daje prelep kolorit.

- Cveće je moj potpis. Hortenzije sam donela iz Grčke. Tamo su bujne, međutim ne i ovde jer nema toliko sunca, ali placu daju grčki šmek. Moja majka Vera je dosta brinula o cveću, a najviše je volela debele koke. Ljubav prema njima prenela je na mene. To je biljka koja ne traži mnogo održavanja, ne treba ni da se zaliva, a divno uspeva. Prošle godine sam zasadila dosta cveća. Zemlja je ovde tvrda, traži dosta snage. Klečala sam na specijalnom jastučencetu koje koristim kada sadim cveće, i dosta posadila, ali posle toga me je sve bolelo.

Suzana se trudi da skoro svakog dana bude na placu, makar dva-tri sata.

- Imanje sam nazvala po tati, Aleksandar plac. Ovde ćutim, radim i odmaram se. Imam tranzistor, ali mi i muzika smeta. Uživam da slušam tišinu i prirodu, što mi baš prija u ovom periodu života.

Jedini problem stvara joj odsustvo električne energije u kući.

- Imam vodu, ali ne i struju. Sudove perem ledenom vodom ili šerpu napunim vodom pa je ugrejem na peći da mi bude lakše - jada nam se Mančićeva, koja ima rešenje i za to: postaviće panele za solarnu energiju.

Dok nas na terasi gosti kafom i rakijom, paralelno presađujući aromatično bilje i bosiljak koji je dobila od drugarice Ankice, priča nam da planira da niveliše dvorište, čemu će se posvetiti naredne godine, kada će podići i drvenu nadstrešnicu uz kuću, pod kojom će biti sto za ručavanje napolju. To joj je neophodno jer na imanju okuplja porodicu, familiju i prijatelje, a jednom su je posetile i misice Srbije: njih šest posadilo je šest jorgovana koji u maju divno zamirišu.

Pošto se oko Suzaninog placa slobodno kreću fazani, srne i retke ptice, ona namerava da nabavi vojni dvogled i posmatra faunu.

Imam dve sekirice. Uskoro kupujem bušilicu. Samo mi još dvogled fali.

goran.anicic

Autor