Porodična idila Nade Macanković i Bojana Janjića: Malo sporta, malo glume i dosta igara

Autor: Maja Gašić

23.02.2019 20:00

Foto: Izvor:Gloria magazin/Tanja Nikolić, Foto:Jakov Simović

Foto: Izvor:Gloria magazin/Tanja Nikolić, Foto:Jakov Simović



Otkad su se pre šest meseci za stalno vratili u Beograd, glumica Nada Macanković i odbojkaški trener i nekadašnji reprezentativac Bojan Janjić trude se da svom trogodišnjem sinu Milutinu omoguće bezbrižno detinjstvo ispunjeno odlascima u pozorište i na utakmice

Glumica Nada Macanković (36) i trener Odbojkaškog kluba Partizan i nekadašnji reprezentativac Srbije Bojan Janjić (37) nedavno su se za stalno vratili u Beograd posle dužeg boravka u inostranstvu. Nada ističe da je ovo prvi put posle desetak godina, otkako su se upoznali i zbližili, da oboje rade u istom gradu, i priznaje da su veoma srećni zbog činjenice da će njihov trogodišnji sin Milutin, ili Mićko, kako mu tepaju, odrastati u srpskoj prestonici.

- Sad je sve na svom mestu i nadam se da će tako i ostati. Bojan je prošle godine završio igračku karijeru i počeo trenersku u Odbojkaškom klubu Partizan, pošto ne podnosi da bude besposlen. Zadovoljan je i veoma okupiran onim što radi, baš kao što i mene ispunjava moj posao u pozorištu - tvrdi glumica.

Nada Macanković: Prve fotografije sina Milutina

Par se upoznao uoči Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine. Tamo su se zbližili, a venčali su se u proleće 2010. Nada je odmah počela da prati supruga u inostranstvu.

- Bojan je igrao u Moskvi, Istanbulu, Šangaju, u Francuskoj, dok je poslednje tri godine proveo u Rumuniji i Libanu, gde sam ga povremeno posećivala. Najviše su nam se dopali Jaroslav, Moskva i uopšte Rusija, odatle oboje nosimo najlepše uspomene. I u Istanbulu nam je bilo veoma lepo. Dobra strana života profesionalnih sportista jeste što su u prilici da upoznaju druge kulture, običaje i ljude. Pošto Bojan nikad nije imao dovoljno slobodnog vremena za neke ozbiljnije obilaske, ja sam, kad sam počela da živim s njim u inostranstvu, upisala postdiplomske studije iz oblasti kulture na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Prosto, pitala sam se šta ću da radim dok je on na treninzima ili na utakmicama, pa sam dve-tri godine učila i vraćala se u Beograd da polažem ispite. To vreme iskoristila sam da radim na sebi. A kad je bio slobodan, upoznavali bismo se sa kuturom i znamenitostima zemalja u kojima smo živeli.

Bojan napominje da život s profesionalnim sportistom nije nimalo lagan.

- Mnogo smo opterećeni tokom sezone, imamo najčešće po dva treninga dnevno, tu su i utakmice, putovanja, dosta stresa. Ženama koje nas prate je prilično teško. Bilo mi je drago što je Nada nastavila da radi, što nije izašla iz posla. Kad nismo mogli da budemo zajedno sve vreme, išla je na po deset-petnaest dana u Beograd, posebno dok sam igrao u Šangaju. Nismo nikad dugo bili razdvojeni, a i kad bi došla, završavala je svoje obaveze, nije zavisila samo od mene i mog slobodnog vremena.

Kako nije htela da bude žena koja isključivo prati ritam svog muškarca, Nada nije zapostavljala glumu.

- Iskreno, nisam tip žene koja bi mogla da se bavi samo kuvanjem i kućom, i trudila sam se da uvek imam nešto svoje, da Bojana ne opterećujem previše, a da se i ja osećam dobro. Zbog toga sam i zadržala uloge u predstavama, pošto je pozorište moja najveća ljubav. Kad nisam mogla da igram, zbog trudnoće i posle porođaja, menjale su me koleginice. Ponosna sam što je “Večera budala” na repertoaru već jedanaest sezona, a “Boing-boing” sedam. Glumim u više od dvadeset naslova, a nedavno sam postala stalni član Beogradskog dramskog pozorišta, gde za jubilej, 60 godina teatra, 20. februara spremamo komad “Idealan muž”. Počela sam pomalo da se vraćam i u kinematografiju. U septembru me čeka premijera jednog domaćeg filma, gde se na platnu pojavljuje i Bojan. Priželjkujem i nove filmske i uloge u serijama, ali najvažnije mi je da ne pravim pauzu, da mi je lepo i da sa uživanjem odlazim na posao.

Pošto je prošlog leta okončao igračku karijeru i posvetio se trenerskoj, Bojan priznaje da se tek uhodava na novom poslu.

- Sve ide mnogo sporije nego što sam očekivao, a zapravo, ovo je potpuno nova karijera. Kažu da treba da prođe od pet do sedam godina da bi se sportista distancirao od sebe kao igrača. Sebe još ne doživljavam kao trenera, ne mogu da razumem šta je ekipi potrebno, nego razmišljam kako bih ja kao igrač rešio određene situacije. Ali to je dobra škola, učim se polako, a najbitnije mi je da imam dobar odnos sa igračima, da kad se završi sezona možemo da se pogledamo u oči. Sve drugo će doći s vremenom. Volim ono što radim i nemam strah da će izostati rezultati.

Nada Macanković postala mama

Kao posvećeni roditelji troipogodišnjeg Milutina trude se svim silama da sinu detinjstvo oplemene različitim sadržajima.

- Vikendom, kad se utakmica igra u Beogradu, obavezno idemo da gledamo. To nam je stvarno poseban doživljaj, Mićko to obožava i jedan je od glavnih navijača, uopšte mu nije problem da odgleda i pet setova. Imao je samo šest-sedam meseci kad sam ga vodila na tatine mečeve u Francuskoj - otkriva Nada, dok se Bojan nadovezuje da je Milutin već ušao i u svet pozorišta:

- Mislio sam da će mu biti dosadno, ali on se odlično zabavljao. Svidelo mu se i čini mi se da je više tip za pozorište nego za loptu, što mi je drago. Uz mikrofon, gitaru i scenu, oseća se sjajno. Izgleda da su mamini geni jači. Neću biti od onih ambicioznih očeva koji dete teraju na sport, voleo bih da se njime bavi samo zbog zdravlja. Uvek ću ga podržavati, onako kako su i mene moji roditelji, ali nisam baš oduševljen idejom da bude profesionalni sportista. Ukoliko se pokaže kao baš veliki talenat, neću ga sputavati, ali radije bih da bude umetnik, glumac, dok bi Nada obrnuto, jer oboje smo dobro upoznati s lošim stranama naših profesija.

Glumica je ubeđena da će se njen sin okrenuti muzici, pošto stalno svira i peva.

- Želela bih da njegova interesovanja krenu u tom pravcu. Nas troje najviše volimo da se igramo. Nedavno smo dobili na poklon lutkarsko pozorište pa smo time zaokupljeni, a Milutin obožava i da slaže slagalice. I učenje ga veoma privlači, već je savladao sva slova azbuke. Ipak, najviše uživa kad se obuče kao nindža ratnik i eskivira zamišljene prepreke koje mu postavljamo po stanu, recimo izbegava pad u zelenu reku. Baš se lepo zabavljamo - priča Nada uz napomenu kako nisu strogi roditelji: - Milutin je odmalena razuman. Još dok je bio beba mogli smo sve da mu objasnimo. Dogodi se ponekad da malo histeriše, ali takve epizode traju veoma kratko, možda minut-dva. Evo sad se buni što nije pobedio u malom fudbalu. Samo u tome je ekstreman, kad se igra s drugom decom, ukoliko je neko brži ili bolji od njega, odmah brizne u plač. Mora da nauči da gubi, što je i njegovom tati bila najteža lekcija u sportu. Bojan uvek igra da bi pobedio, pa makar to bila i odbojka sa sestričinama, kojima nije želeo da prepusti nijedan poen. Kad sam za pitala zbog čega ih bar nekad ne pusti, rekao mi je da ne može, to mu je u krvi.

Maja Gašić

Autor