Aleksa Jelić: Roko mi mnogo nedostaje

Autor: Svetlana Stojaković

26.02.2019 16:56

Foto: Izvor:Gloria magazin/ Tanja Nikolić, Foto:Gloria magazin/ Dalibor Danilović/ Jakov Simović/ Privatni album

Foto: Izvor:Gloria magazin/ Tanja Nikolić, Foto:Gloria magazin/ Dalibor Danilović/ Jakov Simović/ Privatni album



Posle 13 godina zajedničkog života pevač Aleksa Jelić uspavao je svog labradora zbog bolova kojima je bio izložen, a pepeo ljubimca namerava da prospe po Španiji i Savi, dok će jedan deo zadržati u svom domu

Pop pevač i baletski umetnik Aleksa Jelić (42) nedavno je ostao bez labradora Roka, s kojim je proveo poslednjih 13 godina. Umetnik ističe da je to za njega veliki udarac, od kog još nije uspeo da se oporavi.

Aleksa Jelić: Nemam vremena za amaterizam, nepoštovanje i loše stvari

- Izdahnuo mi je u naručju, na istom mestu gde sam ga prvi put smestio kad je imao svega dve nedelje - otkriva Aleksa. - Kad je Roko ušao u moj život bio sam u posebnom emotivnom stanju. Posle prekida jedne lepe veze bio mi je potreban neko ko će me bezuslovno voleti, i da tu ljubav uzvratim. Poželeo sam da uzmem psa i otišao sa sestrom Anom do jedne prodavnice kućnih ljubimaca u Barseloni, gde sam tada živeo. Roko se pojavio u jednom od izloga. Bila je to ljubav na prvi pogled. Malo stvorenje boje čokolade, s prelepim plavim očima, zaletelo se u staklo izloga, selo i fiksiralo me pogledom. Nije mi bilo važno što nema pedigre i što košta hiljadu evra. Nisam tada zarađivao dovoljno novca da bih mogao odmah da ga platim, pa sam dug otplaćivao na rate pet-šest meseci.

REČNI PAS

Bio je mart 2006. godine i Aleksa i Roko su tu prvu godinu proveli u Barseloni.

- Interesantno je da je Roko odmah po rođenju dobio pasoš Evropske unije, pa je svaki put kad bismo negde putovali bez problema prelazio granice, dok su mene uvek kontrolisali.

Kad su njih dvojica došli u Beograd, Aleksini roditelji, otac Dragi i majka Vesna, kao i baka Ljubica, isprva nisu bili oduševljeni što je doveo psa sa sobom jer su znali kolika je obaveza brinuti o kućnom ljubimcu, ali Roko ih je osvojio za samo nekoliko dana. Kasnije su se svi otimali ko će da ga čuva kad Aleksa negde otputuje.

- Mnogo vremena smo provodili u selu Skela na obali Save, gde moji imaju vikendicu. Obožavao je vodu i stalno je ulazio da se kupa, nije mu bilo važno da li je januar ili avgust. Bilo je dovoljno samo da uzmem drvo, bacim ga i eto njega u reci.

Aleksa Jelić: Sa Rokom na zasluženom odmoru na Ibici

Njihova međusobna ljubav bila je toliko velika da su čak i spavali zajedno, a Roko je prošlog proleća pao s kreveta i od udarca dobio podliv na desnoj šapi.

- To je ukazivalo na ozbiljniji problem i veterinari su predložili amputaciju noge. Možda bih se na tako nešto odlučio da je Roko bio mlađi, ali on je već bio u ozbiljnim psećim godinama i nisam želeo da prolazi kroz to. Verovao sam da će mu naša ljubav, lekovi, suplementi, ulja i poseban režim ishrane ublažiti bolove.

U želji da leto provede sa svojim ljubicem, Aleksa je odložio sve poslovne obaveze i izlazak novog albuma, pa se sa Rokom uputio na Ibicu, gde su boravili skoro tri meseca. Tamo se pas lepo oporavio zahvaljujući suncu i moru, a po povratku u Beograd Aleksa ga je odveo u Skelu, da uživa u Savi dok je lepo vreme. Međutim, krajem septembra stanje mu se pogoršalo i više nije mogao da se kreće.

Aleksa Jelić: Kako je baletan i muzičar postao baštovan u akciji (foto)

- Zadnje noge su mu ostale paralisane i tako je proveo poslednje mesece života. Bilo je to teško gledati, jer psu koji ne može da trči približava se kraj. Nakon tri meseca borbe shvatio sam da se umorio od svega i da je spreman da ode. Uspavala ga je 21. decembra moja dobra prijateljica, veterinar Nikoleta Novak, u kući, pošto je mrzeo odlaske u ordinaciju. U tom momentu mi se srušio čitav svet. Teško je proći kroz sve to, a kad se emocije slegnu, shvatite da je to za njega najbolji izbor i da ga više ništa ne boli. Mnogo ljudi posavetovalo me je da odmah uzmem drugog psa, ali još nisam spreman da napravim taj korak.

PRAZNA KUĆA

Najteže mu je bilo kad se po povratku iz Belgije, gde je boravio za novogodišnje praznike sa svojim matičnim Narodnim pozorištem, vratio u praznu kuću.

- Roko se uvek radovao kad bih stigao s puta. Te večeri mi je neopisivo nedostajao. Seo sam za klavir i za nekoliko minuta iskomponovao pesmu posvećenu njemu, “Ono kad smo bili mi”, koja će se naći na mom trećem studijskom albumu. Jedino što mogu da mu poklonim jeste pesma, da čuje koliko ga volim i koliko mi nedostaje. Ljudi koji nemaju psa ne mogu to da razumeju.

Aleksa je Roka kremirao, deo njegovog pepela odneće u Španiju, drugi će prosuti u Savu kraj Skele, treći kraj drveta koje će posaditi u spomen na svog psa, a četvrti, najmanji, čuvaće u kući.

- Naučio me je bezuslovnoj ljubavi, zahvaljujući njemu postao sam bolja osoba. Beskrajno sam mu zahvalan - zaključuje Aleksa.