Maša Mihailović: Gde je nestalo elementarno vaspitanje

Autor: Svetlana Stojaković

11.03.2019 16:55

Foto: Izvor:Gloria magazin/ Tanja Nikolić, Foto:Gloria magazin/ Dalibor Danilović/ Instagram/ Facebook

Foto: Izvor:Gloria magazin/ Tanja Nikolić, Foto:Gloria magazin/ Dalibor Danilović/ Instagram/ Facebook



Operativna direktorka Ateljea 212 u intimnoj abecedi otkriva zbog čega skuplja šolje otkad zna za sebe, kako su posebna jutra na Savi i zašto je njeno najveće blago Vuk naziva vešticom

a Atelje 212, moja druga kuća. “Apokalipso”, Haustor.

b Balkon. Beba, naš umiljati pas. Beograd, moj grad!

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Atelje 212 (@atelje212) on Jan 9, 2018 at 1:17am PST

c Crveno vino. Cilj, težimo ka tome kroz život! Cipele, moja slabost.

č “Čovek je takva strvina. Voli da živi živina”, Dragoslav Mihailović, “Petrijin venac”. Čudan osećaj u meni. Čast.

ć Ćorsokak. Ćutanje koje ispunjava kad si u pravom društvu.

d Dom, utočište. Drugarice. Darivanje. Duša koja odumire!

dž “Dževdet-beg i njegovi sinovi”, Orhan Pamuk.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Orhan Pamuk (@orhanpamuk) on Jun 7, 2018 at 9:02am PDT

đ Đon, umesto obraza, sve češća pojava. Đumbir, obavezan sastojak u kuhinji. Đavo, ne volim kad ga neko u meni probudi.

e Elementarno vaspitanje i pitanje gde je nestalo. Elena Ferante, Napuljska tetralogija.

f Fenjer, možda nam može osvetliti put u mraku u kom živimo. Fundus, čarolija. Fakultet dramskih umetnosti, privilegija koju sam imala u životu.

g Glumci, bez njih nema pozorišta! Gubitak, teško je nositi se s njim.

h Haruki Murakami zauzima posebno mesto u mojoj biblioteci. Hijerarhija, sve manje se poštuje.

i Izvini, teško se izgovara. Intuicija, mnogo puta mi je pomogla, ali ponekad i odmogla. Inat!

j Janja, moj krizni štab. Jutro na Savi.

k Kuče, bezrezervna ljubav. “Konstelacije”, predstava pozorišta Atelje 212.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Atelje 212 (@atelje212) on Feb 10, 2018 at 5:30am PST

l Laž, licemerje, lenjost teško praštam. Lepota, unutrašnja.

lj Ljubav.

m “Moja ti” Olge Dimitrijević, koja je filigranskim rukopisom Saše Milavić Dejvis, sa čarobnim glumcima nastala u Ateljeu 212. Mostovi, koji nas povezuju, vidljivi i nevidljivi. Muzika.

n Nada, vera i ljubav. Moj učitelj Nebojša. Nepravdu baš teško podnosim.

nj Njuška moje neodoljive terijerke.

o “Ostrvo” Meše Selimovića. Orhan Pamuk. Oči su odraz duše.

p Pozorište, večita čarolija. Predstava “Pet života pretužnog Milutina”, veličanstvena energija mladih glumaca. Porodica. Prijatelji. Putovanja.

r Reka, privilegija života uz reku. Razočaranje. RIM, znaće one na koje se odnosi.

s Svetlo na kraju tunela, ali nije od voza. Sandalica, one&unique. Sećanja. Sin.

š Šapa. Šolje, skupljam ih od kada znam za sebe. Školice.

t Toplina. Tišina. Topčidersko brdo, ušuškani period detinjstva.

u Utočište, važno je imati ga u životu. Uroš Predić, moj čukundeda.

v Vuk, moje blago. Jedino što se računa. Veštica. Kao mali, sin mi je govorio da sam veštica jer ga uvek pitam baš ono što ne zna.

z “Zovem se crveno”, ponovo Pamuk. Znakovi krajputaši. Zagrljaj, leči sve.

ž Život. Želja. Eh, da je samo jedna.