Četrdesetšestogodišnja rediteljka najluđom i najboljom odlukom u životu smatra to što je rodila kćerku u 22. godini, a svom partneru, glumcu Peđi Bjelcu ne bi dala ulogu jedino ako bi je on sam odbio
Kako biste opisali svoj temperament?
- Kao temperamentan. Ali splet gena, rad na sebi i domaće vaspitanje podarili su mi, na sreću, izraz koji zna da sakrije kako se osećam. Osmeh ne krijem, a kad sam povređena, sve gore pobrojano nekako to zamaskira. Relativno sam hrabra, s druge strane, odgovorna. Povremeno vesela. Uvek znam šta nisam, u slengu nisam flegma, sve ostalo sam pomalo.
Marija Perović i Predrag Bjelac: Sasvim neobična ljubavna priča
Vodi li vas kroz život srce ili razum?
- Snovi. I dalje. I to me raduje. Za njih je neophodno srce, i kad te “urazume”, opet je neophodno srce. Da nastaviš, da sanjaš. Nema snove onaj ko nema emocije, on ima samo strah.
Šta ste najluđe učinili u životu?
- Istovremeno je ta odluka i najpametnija i najvažnija: rodila sam kćerku sa 22 godine, kao student filmske režije. Dve decenije kasnije obe rastu, moja kćerka i moja režija. I dalje se sebi smejem koliko je to ludo. I sada, i juče, i sutra.
Jeste li stroža majka, profesorka ili rediteljka?
- Najmanje sam stroga rediteljka. U umetnosti kad pokušamo da se ona “desi” ili da umetnosti nekog naučimo, tu nema strogosti, a predavanje filmske režije je kanalisanje tuđih darova da prepoznaju uslovan svoj. Ne verujem u direktive. Ali stroga sam u sledećem - nemoj da pređeš granicu: dostojanstva, samopoštovanja, svoju ili moju. I to donju. Tad krenem dalje. Sa svima, sem sa kćerkom.
Predrag Bjelac – svetska zvezda: Kolekcionar dobrih uloga i malih automobila
Zbog čega biste kćerki dali ulogu u filmu?
- Moja kćerka je veoma stidljiva, mada se i neki glumci protiv stidljivosti bore glumom. Ali imala bi ulogu kao scenarista ako bi pristala da “ne glumi”, i ako bi pristala da ja budem reditelj.
A zbog čega je ne bi dobio vaš partner, glumac Peđa Bjelac?
- Ako bi ponuđenu ulogu sam odbio.
Šta je vaš glavni adut u ljubavi?
- Početak ljubavi. Valjda u tom periodu steknem dovoljno “kredita” da ljubav potraje. I osmeh, blesavost, rasprava, da ne kažem svađa, kao nada da su izvori energije obnovljivi. Nada je i patetična i poetska. A poezije u životu ima kada je čitamo.
Koliko filmova možete da pogledate u jednom danu?
- Nekad sam mogla i četiri, sad su mi dva mera. Bilo bi idealno kad bih mogla da je održavam svakodnevno.
Film ili knjiga?
- Uvek knjiga. Film koji zamislim dok čitam knjigu ili serijal u nastavcima koji iskonstruišem uvek je zanimljiviji od bilo čega drugog. Neki pisci i likovi su mi i dalje najbliži prijatelji, iako se nikad nismo sreli. Dok čitam, osetim da me baš dobro razumeju.
Predrag-Peđa Bjelac: Vođenje ljubavi najbolje opušta
Da postoji vremeplov, u koje biste se doba vratili?
- Šezdesete godine dvadesetog veka, početak sedamdesetih. Čini mi se da je to poslednji period u kojem se desio dobar balans između ideja, slobode i novca, čak i manjka novca. Revolucija i promena. Promene su danas u modi samo na digitalnim mrežama. Vreme u kojem se znalo kako živeti život.
Koji vaš talenat još nije došao do izražaja?
- Da savladam sopstvene antitalente. Sve mislim da mogu i da sam porasla, a onda me nešto zezne.
Zvezde.
