Ivan Ergić: Najluđa stvar koju sam uradio zbog ljubavi

Tridesetosmogodišnji pesnik, koji je nedavno predstavio zbirku poezije ‘Priručnik za čekanje’, poslednji put je plakao sa 13 godina, od kada je napustio fudbal nije šutnuo ni flašu na ulici, a prva izdanja knjiga Branka Miljkovića i Tina Ujevića najdragoceniji su predmeti koje poseduje

Šta ste najduže čekali u životu?
- Sa sazrem: emocionalno, intelektualno, kulturalno.

Postoji li nešto što još uvek čekate?
- Verovatno postoji, a da ne znam ni sam šta. Taj osećaj je verovatno prepoznatljiv većini ljudi. Egzistencijalisti i apsurdisti su dali najbolju dijagnozu vremena i civilizacije koja čeka.

Kad fudbaler postane pesnik: Promocija zbirke poezije Ivana Ergića (foto)

Kako trošite vreme na aerodromima dok čekate let?
- Obično kasnim na sve, pa i na letove. Na aerodrome dolazim uoči poletanja, što je veoma frustrirajuće za ljude koji putuju sa mnom. Vadim se tipičnom boemskom pozom neurednog i aljkavog kvaziumetnika.

Planirate li da napišete roman?
- Planiram da napišem komad za pozorište ili scenario za film. Mislim da to mogu. Roman je krupan zalogaj i verujem da je za to potrebna posebna veština.

Kako je pisac postao Brus Li: Vladimir Tabašević o zabludama, anksioznosti, Aci Lukasu i zanatlijama

Kad ste poslednji put igrali fudbal?
- Kada sam odigrao poslednju profesionalnu utakmicu. Od tada nisam šutnuo ni praznu flašu na ulici.

A osetili leptiriće u stomaku?

- Osetim ih stalno. Neko ko ima pesničkih sklonosti valjda je uvek platonski zaljubljen u sve nadražaje iz okruženja.

Knjiga i pisac kojima se neprestano vraćate?
- “Stepskom vuku” Hermana Hesea. Svim likovima takozvanog “suvišnog čoveka”, koji nose neke patologije duha i veltšmerc, Hariju Haleru, Pečorinu, Onjeginu, Bazarovu, svim bajronovskim junacima, bogate unutrašnjosti i spoljašnje frustriranosti.

Da li ste nekad zavodili svojim stihovima?

- Pevanje i stihovi, i kad nemaju tu nameru, često zavode. Naravno, ponekad su upućeni i konkretnoj osobi.

Lena Kovačević: Za pokajanje nikad nije kasno

Šta ste nedavno uradili prvi put?
- Prešao na vegetarijanstvo, jer sam obećao jednoj osobi, iako pomalo varam.

Kad ste poslednji put zaplakali?
- Znam da je surov odgovor, ali verovatno kad sam poslednji put dobio batine od majke, negde oko trinaeste godine. Od tada nisam, nažalost, a voleo bih da mogu da zaplačem. Verujem u katarzičnu moć plakanja.

A iskreno se nasmejali?
- Duhovit smo narod, i to je blago, svaki drugi čovek je komičar i vicmaher, tako da se skoro svakodnevno nečemu iskreno nasmejem.

Nenad Heraković: Ne stidim se da zatražim ni pomoć ni savet

Najluđa stvar koju ste uradili zbog ljubavi?
- Napisao zbirku poezije.

Najdragoceniji predmet koji posedujete?
- Moji najdragoceniji predmeti imaju duhovnu, a ne materijalnu vrednost. Posedujem retke i antikvarne knjige: prva izdanja Ujevića, Miljkovića, Krleže, srpskih nadrealista iz dvadesetih.