Radoznalo detinjstvo, sećanja i velikani: Životna i umetnička priča Gordana Mihića
13.08.2019 10:08
Foto:
Iz hrpe knjiga koje je nepoznata žene iznela pred Gordana Mihića u njegovom ranom detinjstvu odabrao je ono što ga zanima ali i ono na osnovu čega će stvoriti svoja najznačajnija dela koja su ušla u anale filma i televizije. Šta je to što je uticalo na njegovo stvaralaštvo, kako su nastale neke poznate serije i filmovi, istaknuti scenarista, dramski pisac i reditelj Gordan Mihić govorio je svojevremeno za RTS.
Осећајући дубоко огроман губитак саопштавамо вам да је у недељу 11.08.2019. године, рано ујутру, после изненадне болести, умро највећи српски сценариста, драмски писац, редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду, а пре свега најбољи супруг и отац- ГОРДАН МИХИЋ. pic.twitter.com/pE1CuGQZ8p
— Ivana Mihic (@Ivana_Mihic) August 12, 2019
Gordan Mihić preminuo je u 81. godini.
Mihićeva ćerka, glumica Ivana Mihić obratila se svima preko društvenih mreža i poručila da je njen otac umro u nedelju, 11. avgusta i sahranjen je u najužem krugu porodice na groblju manastira Rajinovac.
Odlazak istaknutog srpskog scenariste i reditelja: Preminuo Gordan Mihić
O svom životu i bogatom stvaralaštvu u emisiji "Zavodljiva televizija – kreatori serija", slavni srpski umetnik, suprug glumice Vere Čukić, osvrnuo se na svoj umetnički rad i na ono što je ostavilo najveći uticaj na njega.
Sve je počelo u Sokobanji, gde je živeo i išao u školu kao dečak. Simbolično navodi da tada nije znao da je u tom mestu vrlo često boravio Ivo Andrić i da je tu pisao čuvene romane Na Drini ćuprija i Travnička hronika.
-Put do škole vodio je pored nekoliko vila trgovaca koji su imali velike biblioteke. I kad god se vraćamo iz škole, moj brat i ja stanemo pored prozora i gledamo ogroman niz knjiga unutra. Jednog dana, jedna gospođa izađe napolje i pita nas – šta gledate - prisećao se Mihić.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Oni su tad rekli da vole da čitaju ali da nemaju knjige i ona im je iznela hrpu knjiga odakle su dečaci izabrali ono što ih je zanimalo.
-Naravno, to su bila prvo dela Džeka Londona, da bismo vrlo brzo prešli na ono što je najviše zanimalo mene i brata – Čehova, Mopasana, Turgenjeva i dođemo do Dostojevskog, koji je bio vrlo težak za nas - rekao je Mihić.
Istakao je da je na njega lično najveći uticaj, pored Čehova i Gogolja, ostavio američki pisac Tomas Vulf koji je napisao knjigu Pogledaj dom svoj anđele.
-To je mene toliko pogodilo, to je bila priča o razbijenoj porodici, o nestanku sreće, ljubavi, o zavičaju. Njegova druga knjiga bila je Nema povratka domu. To je dugo ostalo u meni - naveo je poznati scenarista.
U Sokobanji je proveo osam godina a onda se preselio u Beograd, gde je često menjao stanove. Upoznao je mnogo ljudi u samačkim zgradama i stanovima. Kaže da je, na neki način, tu nastala njegova prva serija Samci.
-Svakako da je za stvaranje jednog pisca presudno rano detinjstvo i rana mladost. Odatle potiču sve kasnije evokacije sećanja. I spajanja sa kasnijim životom koji oseća i proživljava - rekao je Mihić.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Ističe da je serija nastala 1986. godine u vreme kada se televizijska serija kao žanr razvijala na Televiziji Beograd.
-Ja pišem Samce ovako. Odem sa ženom i detetom na Divčibare. Napišem priču u ponedeljak. U utorak je odnesem u Beograd. Aca Đorđević je podeli glumcima u sredu. U četvrtak je snima. U subotu se emituje. Da, tako je bilo - rekao je Mihić.
Jedno vreme je radio i kao novinar. Seća se da je pisao televizijske kritike i da je bio užasno strog. Zbog toga ga nisu voleli na televiziji i to je uticalo na njegov rad kada je došao u nju.
-Ljuti još uvek na mene, na televiziji se dogovore da bi bilo najbolje da me na neki način smire i ućutkaju tako da, pošto oni ne znaju, da ja pokažem šta ja znam. Da li bih ja mogao da napišem neku TV seriju - dodao je.
Ističe da ga je pozvao urednik Mališa Marinković i da mu je tražio da napravi nešto upitavši ga koliko mu treba vremena.
-Ja kažem, jedno šest-sedam dana. On pita – za celu TV seriju? Verovatno je bio srećan i pomislio – ko zna šta ću ja to doneti. Ja sam dosta brzo i lako pisao u to vreme i doneo sam mu sedam priča za nedelju dana. Među njima su bile priče koje su više puta emitovane - ispričao je Mihić objašnjavajući kako je počeo karijeru na Televiziji Beograd.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Prekretnica u karijeri bila mu je poznavanje sa Živojinom Pavlovićem za koga će, zajedno sa Ljubišom Kozomorom, napisati glavna poglavlja "crnog talasa“.
-Pavlovića sam upoznao na samom početku karijere. Ispostavi se da volimo iste stvari. Pita me – imaš ti neki scenario? Kako da ne dva. Koja dva? U to vreme postojao je nemački pisac Volfgang Borhert koji je bio u ratu i osetio tragičnu sudbinu generacije koja je bila u Hitlerovom ratu. I pisao je o tim ljudima. I imao je jednu pesmu 'Kad budem mrtav i beo'. 'Kad budem mrtav i beo, ja bih hteo da kakva-takva svetiljka budem'. Ja predložim Žiki da se taj film o Džimiju Barki, lutalici, nesrećniku, zove Kad budem mrtav i beo. Žika to pročita i kaže: Ima li još nešto. Ima Buđenje pacova - opisao je reditelj.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Naveo je da u njegovom detinjstvu nije bilo ni radija ni televizije i da su oni zaista mnogo čitali.
-To je bilo vreme koje danas izgleda kao neka bajka. Sve je bilo apsolutno drukčije. Mogli ste da mirno odrastate. Da mirno uživate u nekim velikim tekovinama kulture, upoznajete se sa velikim umetničkim delima i da to prođe kroz vas na način na koji vas neće ozlediti već oplemeniti - istakao je Mihić.
Naveo je da se celog život bavio onime što je želeo da napiše.
-Svakom je bitan i novac i način kako će živeti i sve to. Ali mene nije to opterećivalo. Spreman sam i da nešto ne bude. Neka stoji. Važno je da sam ja to završio - rekao je Mihić.
