Tokom obilaska najvećeg izraelskog grada voditeljka Suzana Mančić posetila je galerije u istorijskom jezgru Jafa, uživala u bogatstvu mirisa i ukusa na Karmel marketu i nije propustila noćnu kupovinu u Dizengof centru na istoimenom trgu
U Izrael sam otputovala sa suprugom Simeonom Ocomokosom. Sleteli smo na velelepan i moderan aerodrom Ben Gurion, udaljen dvadesetak kilometara od Tel Aviva. To je ultramoderan grad koji često nazivaju Belim zbog boje brojnih oblakodera koji se protežu duž 14 kilometara plaže s najfinijim peskom. Smešten je između reka Jarkon i Ajalon, a često dobija i odrednicu da je grad koji nikada ne spava.
Uske ulice
Tel Aviv je prvi moderan jevrejski grad nastao u Izraelu i predstavlja ekonomski i kulturni centar države. Neverovatan je spoj tradicije i modernog, kulture i umetnosti, novog i starog. Bogat je dnevnim sadržajima, kao i noćnim provodom. Jafa, istorijski deo na jugozapadu, ispunjena je niskim kamenim kućicama raspoređenim u uskim, strmim ulicama. Tu se nalaze umetničke galerije, odlični restorani u kojima se prepliću izraelska, libanska i mediteranska kuhinja i čak jedanaest hramova - crkava, džamija i manastira, a među njima je najpoznatija Crkva Svetog Petra iz XVII veka. U Jafi su takođe i poznati arapsko-hebrejski teatar i drveni most na kome treba da zamislite želju, kao i sahat kule čija zvona opominju jer vam se može učiniti da je vreme stalo.
Provokacija za čula
Poslovni deo grada, s oblakoderima, preseca jedna od najživopisnijih pijaca - Karmel market. Tu je uvek posebna atmosfera, na sve strane mame vas boje i mirisi, a osim voća i povrća, nudi se neverovatan broj različitih vrsta sireva, maslina, začina, peciva i kolača. Nedaleko od pijačne gužve i buke nalaze se moderni šoping-molovi, poput Dizengof centra na istoimenom trgu. Tu su i sedište berze, mnoga pozorišta, muzeji. Tel Aviv je poznat i po odličnom noćnom provodu, ali i mogućnosti da šopingujete u sitnim satima.
Mačji svet
Grad ima prostrane zelene parkove, kilometrima dugo uređeno šetalište uz obalu, bezbroj igrališta za decu i ušuškanih oaza za predah ili rad u prirodi. I zaista, mnogo je onih koji povedu decu u park, a onda na računaru završavaju neku poslovnu obavezu. Pored svega pomenutog, moram primetiti da je Tel Aviv i grad mačaka. One su svuda prisutne, slobodne i umiljate, bez straha od ljudi, pasa i gradske buke. Ovo sasvim posebno mesto ostaće mi u sećanju jer smo Simeon i ja tamo obeležili prvu godišnjicu braka, romantičnom večerom u bašti hotela Norman, uz ružičasti šampanjac.
Kćerkina molba
Išli smo i u sveti grad Jerusalim. Odlazak tamo nije običan obilazak, jer, bili vernik ili ne, poseta svetim mestima hrišćanstva poseban je doživljaj koji se pamti čitavog života. Pre tačno 25 godina na jedno takvo putovanje poslala sam svoju mamu i njenu sestru, brodom iz Limasola. Dok je brod isplovljavao, moja kćerka Teodora i ja mahale smo sa doka, a ja sam pomislila - neka idu one, za mene još ima vremena. I došlo je vreme da i ja spakujem kofere i krenem na to hodočašće. Teodora je sada odrasla devojka, vernik, i zamolila me je da se pokrijem na svetim mestima.
Pravila šabata
Jerusalim je na 800 metara nadmorske visine, pa su nas u njemu dočekali prijatni povetarac i temperatura oko 22 stepena Celzijusa. Bio je petak, šabat šalom, dan kada se ne radi, kada se vreme provodi s porodicom. Prvi put sam se srela s jevrejskim običajima. Petkom se ne seda u kola, svi šetaju. Najbolji hotel u gradu King David nudi šabat meni, bez mesa, nema čak ni espreso kafe. Hotel ima bogatu istoriju, ugostio je mnoge znamenite ličnosti iz sveta politike, umetnosti i sporta, kraljeve, princeze, i njihovi potpisi utisnuti su u podu prostranog lobija.
Sutradan smo se uputili u obilazak Jerusalima. Prolaskom kroz kapije starog grada našli smo se među zidinama koje su kroz burnu istoriju menjale gospodare, nekoliko puta bile rušene i obnavljane. Uske uličice načičkane su radnjicama koje nude sve i svašta radoznalim turistima. Ovog puta nisam zainteresovana za kupovinu, želim da posetim samo dva mesta, Hristov grob i Zid plača.
Suze posle molitve
Crkva Hristovog groba je ogromna, stotine ljudi se tiska i strpljivo čeka red da se pokloni Golgoti, gde je Hrist razapet, a malo dalje je kapelica u kojoj je sahranjen. Rekonstrukcija kapele poverena je pre nekoliko godina Atinskom institutu i Simeon se ponosi time. U toj gužvi čuju se svi jezici sveta. Prošli smo i ulicom Via Dolorosa, kojom je Hrist hodao poslednji put noseći krst.
Temperatura je rasla, bližilo se podne. Na ulici se prodaju sveže ceđeni sokovi, nadaleko poznate jafa pomorandže vratile su mi snagu. Došli smo do Zida plača. Fotografisanje je zabranjeno. Pokrila sam glavu i uputila se do mesta molitve za žene. I molila sam se, za zdravlje, za decu, za porodicu i prijatelje, za sve koje volim. Na kraju, i za svoju zemlju. I plakala sam. Nisam spremila ceduljicu. Na hiljade ih je zadenuto između tankih pukotina kamena. Misli su dovoljne.
Vrt usred pustinje
U Jerusalimu ima mnogo toga da se vidi, ali vremena je bilo malo, a snaga je bila na izmaku. U malom, senovitom restoranu okrepili smo se odličnim kebabom. Obradovala sam se mesu.
Sutradan smo bacili poslednji pogled na panoramu grada, na zgradu Kneseta, na univerzitet, na crkve i parkove, na groblje gde počiva Oskar Šindler po kome je snimljena “Šindlerova lista”. Izrael je neverovatna zemlja, nikla na pustinji, na suzama i krvi. Sada je pustinja zelena, gradovi su uređeni, putevi široki, osvetljeni. Svuda je prisutna visoka tehnologija. Dokaz šta sve može ljudska ruka.
