Milan Lane Gutović: Mozak je moja Ahilova peta
22.10.2019 18:21
Foto:
Jedan od bardova domaćeg glumišta Milan Lane Gutović (73) stao je na scenu Beogradskog dramskog pozorišta u predstavi “Sumrak bogova”. I briljirao. Publika može još da ga gleda u Narodnom pozorištu u komadu “Laža i paralaža” i u Zvezdara teatru u “Večeri budala”. Opšte je poznato da Lane retko daje intervjue, ali kada to uradi, onda se njegove rečenice prenose “s kolena na koleno”.
Koliko pozorišne daske znače vama, a koliko vi njima?
- Mnogo. I one meni, ali i ja njima. Da meni nema pozorišnih dasaka, bio bih samo običan tip koji govori, ali da mene nema na pozorišnim daskama, one bi bile samo obične daske.
“Sumrak bogova” desio se u teatru, ali izgleda i u životu?
- Ne. “Sumrak bogova” prvo se desio u stvarnosti, pa tek kasnije u teatru, a sada se u BDP-u dešava istovremeno. Stvarno je neobična ta podudarnost drame i stvarnosti. Skoro kažnjiva.
Čime hranite moždane vijuge?
- Ničim. Ne koristim ni vijuge ni mozak. Samo ponavljam i prepisujem. Mozak mi je Ahilova peta.
Kada pogledate u retrovizor, koje to slike iskaču?
- Najveći nedostatak zaborava jeste što nekada uključuje i sećanje. Uglavnom se sećam detinjstva. Detinjstvo kotrljam za sobom i pred sobom kao loptu. Nekada dam veći “for”, ali ga uvek stignem.
Gde spavaju vaše uspomene?
- U jednom prostranom magacinu u kome su smeštena i moja razočaranja. To je nesređeno pa su mi zato lepe i ružne uspomene pomešane.
Ko je najviše uticao na vaš glumački karakter?
- Uglavnom primeri. Nekada mi se učini da su ti primeri bili dobri, a nekada da su bili loši. Najmanje će da škodi ako objavite da sam samouk.
Zvezde.
