Alkohol, razvodi, sukobi s policijom: Tonja Harding - nevaljala devojka umetničkog klizanja

Sportistkinja koja je pre Olimpijade 1994. bila upletena u napad na svoju najveću suparnicu - o čemu je snimljen film ‘Ja, Tonja’ - bila je nevaljala devojka američkog klizanja: odrasla je u prikolici, pušila je i previše pila, razvodila se i sukobljavala s policijom

Tonja Harding bila je veličanstvena klizačica, višestruka američka prvakinja, ponosna vlasnica srebrne medalje sa Svetskog klizačkog prvenstva održanog 1991. u Minhenu, prva Amerikanka i druga žena u istoriji klizanja koja je na takmičenju izvela trostruki aksel, tehnički najzahtevniji skok na ledu, s tim da je ona na Skate America 1991. uspela da ga izvede čak dva puta u istom programu. No, svi njeni blistavi uspesi pali su u senku pred skandalom koji je kao grom odjeknuo u sportskoj i celokupnoj svetskoj javnosti. Samo mesec i po pre Olimpijskih igara 1994. u Lilehameru ispostavilo se da je Tonja umešana u napad na klizačicu Nensi Kerigan - koji je za cilj imao da njena najveća suparnica bude povređena i time sprečena da učestvuje na američkim kvalifikacijama za Olimpijadu na kojoj je Hardingova očekivala medalju. Napad u kojem je dobila udarac u nogu na kraju nije sprečio Nensi da nastupi na Olimpijadi gde je osvojila srebro. Tonja se takođe takmičila, ali nije osvojila ništa.

Cela ta priča eksplodirala je u medijima i razotkrila mračnu pozadinu naizgled lepršavog sveta umetničkog klizanja gde se odvijala emocijama nabijena drama puna suparništva, neispunjenih očekivanja, uspeha i krahova, kao i nevešto smišljenih zavera koje vode u katastrofu - pravi filmski scenario koji je ove godine i realizovan u ostvarenju “Ja, Tonja” reditelja Krejga Gilespija.

U dokumentarističkoj biografskoj priči koja prati Tonju od detinjstva pa do današnjih dana glavnu ulogu tumači australijska glumica Margo Robi, ujedno producentkinja filma, koja je nominovana za Oskara, a nominovana je i Alison Dženi koja igra Tonjinu majku Lavonu Golden, koja je kćerku tukla i zlostavljala, ali ju je i prva odvela na led.

Tonja je rođena u novembru 1970. u Klakamasu u Oregonu, mestu koje se smatra predgrađem Portlanda, ali zapravo je skupina kuća usred poljane na kojoj nema ničega drugog osim pašnjaka i šuma. Nema ni prirodnog leda jer je to hladan, ali kišovit kraj, i jedino klizalište je ono u tržnom centru, oivičeno s jedne strane tribinama (ispod kojih je biblioteka), a s druge kafićima i restoranima.

Na to klizalište je Lavona dovela malu Tonju kad su joj bile samo tri godine. Devojčica je rano pokazala izuzetan dar, ali kako se uspinjala u klizačkoj hijerarhiji, sve više su na videlo izlazili i problemi. Rođena u siromašnoj porodici koja je živela u prikolici - otac Al povremeno je radio u fabrici guma, a majka, kojoj je Al bio peti ili šesti muž, kao konobarica - Tonja je za mnoge bila “belo smeće”, strano telo u prefinjenom sportu kao što je umetničko klizanje, gde je odskakala i svojom snažnom mišićavom građom i niskim rastom - visoka je samo 152 cm.

- Stalno su mi govorili da sam debela. Da sam ružna. Da od mene neće biti ništa - rekla je Hardingova.

Kad je bila mala, otac ju je vodio u lov i naučio je da puca, znala je da popravlja automobile i igra bilijar, pila je pivo i pušila iako je bolovala od astme, i zbog svega toga su je kritikovali da nije dovoljno ženstvena.

- Uvek sam mrzela reč “ženstveno”. Podsećala me na tampone i uloške - odrešito je komentarisala.

Majka ju je podržavala, vodila na treninge i skupljala s njom flaše i čepove pored puta da plate dvoranu i trenera, ali je i pila, znala bi da sljušti pljosku konjaka na putu do treninga. I tukla ju je, rukom ili četkom za kosu.

- Kad nisam dobro klizala, mlatila me tako da sam bila sva plava - izjavila je Tonja više puta.

Nasilan je bio i njen prvi muž Džef Giluli, besposličar koji je u njoj prepoznao dobar izvor prihoda, ali i predmet na kojem se može iskaliti, dok je ona u njemu, prvom muškarcu s kojim se zabavljala, videla izlaz iz porodične situacije. Kad su se venčali, bilo joj je 19 godina.

- Mama me tukla i volela me. Džef me voli pa me tuče. Mislila sam da to ide jedno s drugim - napisala je u autobiografiji “Tonya Tapes”.

No, nasilje je ponekad dosezalo takve razmere da je Tonja zvala policiju i hitnu službu u pomoć, kao kad joj je Džef u svađi razbio glavu udarivši njome o pod kupatila. Žalila se da se povremeno boji za svoj život, ali niko je nije previše ozbiljno shvatao - jer tako živi belo smeće. Takvoj Tonji bilo je teško da se nosi s Nensi Kerigan, godinu mlađom klizačicom koja je počela da se pojavljuje na istim takmičenjima kao ona.

Nensi je naizgled bila čista suprotnost Hardingovoj. Iako je i ona dolazila iz radničke porodice, Keriganovi su bili uzorno solidni pa su u novinama objavljivane njihove fotografije kako sede za večerom, piju mleko i čitaju članke o tome kako svi zajedno prate Nensi na takmičenjima, gde ona spava u sobi s tatom i mamom koja joj je najbolja prijateljica. Njen medijski potencijal prepoznao je niz sponzora, od Reeboka do proizvođača supe Campbell, kao i modna kreatorka Vera Vang, koja joj je dizajnirala kostime.

I dok je Nensi usredsređeno trenirala, Tonja se tukla, rastajala i ponovo sastajala s mužem, uz to se susretala s policijom u čudnovatim incidentima, kao kad je zapretila vozaču u autu pokraj sebe bejzbol palicom ili kad su komšije prijavile pucnjavu u njenom stanu. Pritom je previše pila i gubila formu. Na Svetskom prvenstvu 1991. bila je druga (Nensi treća, a i pobednica je bila Amerikanka), ali s Olimpijade u Albervilu, gde je 1992. otputovala s velikim očekivanjima, nakon što je dva puta pala u pokušaju da izvede trostruki aksel, vratila se kući s takozvanom drvenom medaljom - razočaravajućim četvrtim mestom, dok je Keriganova posle čarobnog nastupa u čednom kostimiću Vere Vang osvojila srebro.

A onda, samo dva dana pre američkog prvenstva u umetničkom klizanju, 6. januara 1994. Nensi je na izlasku s treninga u Detroitu sačekao čovek po imenu Šejn Stant i udario je u koleno policijskom palicom na sklapanje. Nesrećna klizačica ostala je da leži na tlu zapomažući “Zašto? Zašto?”, a napadač je pobegao s mesta događaja u takvoj panici da je protrčao kroz zatvorena vrata od pleksiglasa koja su se rasprsla, što su zabeležile kamere.

Bio je to udarac koji je zatresao i svet umetničkog klizanja ali i svetsku javnost jer je postalo jasno da se ne radi o slučajnom incidentu, već o smišljenom napadu motivisanom suparništvom. Kako je povređena Nensi propustila prvenstvo, Tonja je glatko doklizala do pobede, ali FBI je pokrenuo istragu i ubrzo se otkrilo da je čoveka koji je Keringovoj zadao udarac angažovao Šon Ekard, prijatelj Džefa Gilulija.

Premda je Giluli tada već bio Tonjin bivši muž, i iako je ona tvrdila kako nije učestvovala u planiranju napada, istražitelji joj nisu verovali, ali nisu imali ni dovoljno dokaza da je optuže. Tako su optuženi samo Giluli, Ekard i Stant, koji su završili u zatvoru, dok je Hardingova naposletku priznala da je kriva jer je ometala tužilaštvo u istrazi. Drugim rečima, priznala je da je znala ko stoji iza napada, ali tek nakon što se on dogodio. Ni to istražiteljima nije bilo potpuno uverljivo, a njenu umešanost kao da potvrđuje i novi element koji se pojavljuje u filmu - raspored treninga Nensi Kerigan ispisan Tonjinom rukom, što upućuje na to da je ona dala napadačima informaciju o tome gde će njena suparnica biti u kom trenutku i kad je mogu napasti.

Američki savez ipak je Tonji dopustio da nastupi na Olimpijadi, možda i zato što im je zapretila tužbom od 25 miliona dolara. Na led u Lilehameru izašla je i Nensi, koja se oporavila jer srećom koleno nije bilo slomljeno, i svoje tačke izvela briljantno pa su je gledaoci nagradili ovacijama i pravom kišom cveća i plišanih igračaka, ali kući je otišla samo sa srebrnom medaljom, a ne sa zlatnom koju je po mnogima zaslužila. Bronzu je osvojila Kineskinja Lu Čen, dok je najviše priznanje pripalo 16-godišnjoj Oksani Baiul iz Ukrajine, koja je izvela čak tri neplanirana skoka uprkos tome što se dan ranije povredila na treningu; kad je videla ocene, briznula je u plač od sreće.

Tonja se, premda neozleđena, mnogo gore provela. Odevena u drečavi crveni kostimić u svom stilu, izvela je samo jedan skok na početku slobodnog programa, a onda prekinula nastup i u suzama otklizala do sudija te im pokazala klizaljku na kojoj je pukla pertla. Dok je oko 6000 gledalaca na stadionu Hamar glasno zviždalo i izražavalo negodovanje, sudije su joj dozolile da ponovi tačku, međutim, zaradila je tek osmo mesto: klizala je dobro, ali ne spektakularno, i to nije bilo dovoljno. Za taj nastup je odabrala muziku iz “Parka iz doba jure”, kao da je znala da će i sama, kao i dinosaurusi, otići u istoriju, sa samo 24 godine. Novinari su zlobno izvestili o njenom porazu pod naslovima poput “Lepotica pobedila zver”.

Paradoksalno, možda najteži trenutak u životu Tonje Harding pretvorio ju je bar nakratko u najpoznatiju osobu na planeti. Prenos umetničkog klizanja na Olimpijadi pratilo je rekordnih 48,5 miliona Amerikanaca, a mediji su se nadmetali ko će objaviti više detalja o Tonji i njenom haotičnom životu.

Mesec dana kasnije njena karijera se završila. Podignuta je optužnica protiv nje i sud ju je kaznio s tri godine uslovnog zatvora, 500 sati rada za zajednicu i 100.000 dolara novčane kazne, a morala je da se podvrgne i psihijatrijskom veštačenju. No, najteže joj je palo što su je izbacili iz Američkog klizačkog saveza i doživotno joj zabranili da se bavi amaterskim klizanjem, što u praksi znači da ne može da radi ništa vezano za taj sport, a svakako ne da se takmiči. Mogla bi da trenira decu, ali to je, kako kaže, besmisleno jer njeni učenici ne bi smeli da učestvuju na prvenstvima. Ili da pleše u profesionalnim revijama na ledu, ali i u tome je onemogućena pošto je, po njenim rečima, “sve u vlasti Saveza”. Čak su se i obožavaoci u njenom rodnom Oregonu okrenuli protiv nje.

- Ubacivali su mi pacove u poštansko sanduče, stavljali ih ispred vrata ili na kamion, upućivali mi opscene poruke - rekla je Tonja, a njenu reputaciju dodatno je urušio snimak seksa prve bračne noći s Gilulijem, koji je neposredno nakon Olimpijade u javnost pustio njen bivši muž.

Ali nije se predala. Preselila se u mesto Betl Graund u državi Vašington, gde je za život zarađivala baveći se raznim poslovima. Radila je kao zavarivačica, tehničarka u proizvodnji metala, prodavačica alata u robnoj kući Sears. Počela je i da boksuje i nastupila u TV borbi protiv Pole Džouns, jedne od žena seks-skandalom povezanih s Bilom Klintonom, pa čak krenula i profesionalno da se bavi tim sportom, ali je odustala zbog astme. Jedno vreme je komentarisala glupe nezgode uhvaćene na video-snimcima u emisiji “World’s Dumbest”.

Nakon još jednog propalog braka 2010. se udala za Džoa Prajsa, servisera grejnih i klima uređaja, kojeg je upoznala u baru Timbers, gde je on baš te večeri pevao karaoke - pesmu “Great Balls of Fire”.

- Odmah sam primetila da ima divne oči. Mislim, oči su središte duše. Možda neko ima zgodnu zadnjicu, ali ja volim da vidim oči - rekla je Tonja u intervjuu New York Timesu.

Bili su zajedno tek nekoliko nedelja kad su se venčali, a ona je uzela njegovo prezime. Premda su joj rekli da nikad neće moći da ima dece, u februaru 2011. carskim rezom je rodila svoje prvo i jedino dete, dečaka Gordona, i tvrdi da je srećna. S mužem često ide u lov (ona lovi lukom i strelom jer tako životinje imaju 50:50 šanse), povremeno navlači klizaljke i zapleše na ledu, za sebe, i podiže sinčića.

Film je gledala i kaže da je veličanstven. A da njena klizačka slava nije potpuno zaboravljena svedoči i specijalni koktel koji poslužuju u jednom baru u Betl Graundu, mešavina Bacardi ruma, votke, soka od ananasa i pomorandže i likera od lubenice pod nazivom - trostruki aksel.