Minja Miletić: Bila sam meta progonitelja

Autor:

10.06.2018 21:13

Foto:

Foto:



Novinarka Televizije N1 koju je mesecima proganjao pedesetogodišnji muškarac odahnula je posle njegovog hapšenja, ali i dalje oseća jezu kad sama uđe u garažu i na svaki zvuk se trgne, pa je zato otac svakodnevno prati do posla i nazad

Čovek koji ju je progonio nekoliko meseci uhapšen je i nalazi se u pritvoru, ali novinarka i producentkinja Televizije N1 Minja Miletić (37) i dalje se trza na svaki šum, posebno kad u cik zore ulazi u pustu garažu. Dok seda u svoj automobil i kreće na posao, sve vreme gleda u retrovizor. Mada nijednog trenutka nije pomislila da je životno ugrožena, izluđivala ju je pomisao da bi tog čoveka mogla sresti na ulici. Spoznaja da je došao iz Bosne i Hercegovine u Beograd i iznajmio stan kako bi joj bio bliže stvarala joj je osećaj nelagode. Plašilo ju je i to što nije znala kako bi reagovala da ga je zaista videla u svojoj blizini, jer ni posle stotine poruka koje joj je poslao sa nekoliko lažnih profila nije joj jasno šta je hteo od nje. Kad joj je obezbeđenje u matičnoj kući reklo da ju je pedesetogodišnjak koji se predstavio kao osoba sa profila sa kog joj je stiglo najviše poruka tražio na prijavnici, slučaj je prijavila policiji. Preventivno, promenila je neke navike, otac je prati do posla i nazad. U međuvremenu, saznala je da se A. Đ. (zbog istrage se ne sme otkriti ime) voditelju Zoranu Kesiću predstavljao kao njen verenik.

Minja Miletić: Umereni gurman u lovu na slaniše

- Osvrćem se u garaži, vrlo sam oprezna, osluškujem svaki zvuk, gledam levo-desno. Najviše me plašila mogućnost da će se pojaviti odnekuda, i to mi je sve vreme stvaralo nemir. Nisam znala šta me čeka, gledala sam u retrovizor, svesna da može da dođe, sačeka me ispred televizije i prati me do kuće.

Da li ste menjali maršrutu?
- Nisam, to mi ne bi pomoglo jer bi on sigurno uspeo da me prati.

Je li vas bilo strah da spavate sami?
- Stanujem blizu roditelja i to me je prilično umirivalo. Tata mi je rekao da će me svakog dana čekati ispred posla, čak je probao da se našali i kako mu nema spavanja do dva ujutru dok se ne vratim iz izlaska, ali mi je vrlo ozbiljno ponovio da ga pozovem u bilo koje doba ako me bude strah. Istini za volju, preskočila sam izlazak, mada ne znam da li sam to uradila svesno. Obično preko nedelje ne izlazim zbog posla, ali vikendom sam uvek negde, pogotovo kad se prolepša vreme. Ovaj put sam ostala kod kuće, nisam želela da rizikujem. I sada, bez obzira na to što znam da je u pritvoru, ujutru, kad u šest sati krećem na posao, dok većina spava, kad siđem u garažu a nešto šušne, trgnem se i nije mi svejedno. Daleko od toga da osećam strah, ali me prođe jeza. Nikad pre nisam osetila ništa slično, jer nisam estradna ličnost, niti sam konfliktna, nikad nikom nisam dala povoda da me uhodi ili proganja, tako da je ovo nešto potpuno novo za mene. S druge strane, u jutranjem programu stalno govorim da treba voditi računa ko vam piše na društvenim mrežama, naročito kad je reč o deci, a onda ja to ne uradim i evo šta se dogodi.

Sve je i počelo porukama na fejsbuku?
- Da, pre nekoliko meseci. Stizale su svakodnevno, sa različitih profila, lažnih naravno, jer su mi pisali mahom pokojnici, velikani iz sveta nauke, istorije, politike. Pošto sam 15 godina u ovom poslu, navikla sam da svi komentarišu moj rad, nekad ga kude, nekada pohvale, i to smatram normalnim. Isto sam i sada pomislila, i uopšte nisam otvarala poruke. Ali, pre desetak dana, kad mi je obezbeđenje televizije reklo da me je na prijavnici tražio muškarac sa inicijalima A. Đ. koji je imao moje fotografije kod sebe i insistirao da me vidi, i da je to već drugi ili treći put da dolazi, to me je začudilo. Onda sam se setila da mi je osoba sa tim imenom pisala, počela sam da listam poruke i šokirala sam se njihovim sadržajem i brojem - bilo ih je na stotine. Ispostavilo se da mi je identične stvari pisalo još nekoliko pratilaca na fejsbuku, i lako je bilo zaključiti da je reč o jednom te istom čoveku.

Šta vam je pisao?
- Tražio je da se vidimo, imao je neka saznanja da on i ja moramo da spasemo državni vrh od nekih zlih ljudi. Postavljao mi je neka nenormalna pitanja, onda je u moje ime sebi odgovarao, kao da je pričao sa mnom. Zbog dalje istrage ne smem da otkrivam detalje.

Minja Miletić: Kafa sa ukusom Milana

Da li vam se udvarao i bio nepristojan?
- Nije, više je stavljao akcenat na to kako smo nas dvoje suđeni da budemo u spasilačkoj misiji. Tvrdio je kako bi za sve bilo bolje kad bih preuzela neku političku stranku, onda bi mi pisao kako on sad ide da nešto završi, a da ga ja obavezno sačekam na televiziji. Pisao mi je: “Ljubim te, čujemo se”, kao da smo stari znanci.

Znate li zašto je baš vas izabrao?
- Ne. Ispostavilo se da je pratio rad naše televizije u celom regionu, a zašto je izabrao baš mene, zaista ne znam. Možda zato što sam svakodnevno na televiziji.

Ili zato što ne odustajete dok od sagovornika ne dobijete odgovor na škakljivo pitanje?
- Možda, ili zbog toga što su mi političari često gosti a ja pitam ono što verujem da zanima javnost. Ne znam, najiskrenije.

Ipak, nije pisao muškarcu, na primer vašem kolegi Zoranu Kesiću koji takođe traži odgovore na sva pitanja?
- Kad se u medijima pojavila informacija o ovome, Zoran mi se javio i rekao da je taj čovek nekoliko puta bio na snimanju njegove emisije i predstavljao se kao verenik Minje Miletić, na šta mu je on tražio dokaze, na primer naše zajedničke fotografije. Čovek je rekao da ne može da mu ih pokaže jer su vrlo intimne.

Mislite li da bi sve bilo drugačije da ste mu odgovorili na prvu poruku?
- Ne znam, zaista. Najgore je što još nisam uspela da pročitam sve poruke sa svih naloga.

Jeste li poželeli da ugastite svoje naloge?
- Jesam, jer su mi preko glave i bez ovog nemilog događaja. Ali ne mogu, živimo u takvom vremenu, odnosno, prvenstveno zbog posla kojim se bavim ne mogu sebi to da dozvolim. Na društvenim mrežama svakodnevno možemo da saznamo razne stvari, ljudi nam se obraćaju kad imaju neki problem i nama to zaista znači. Kao i svakom zanimanju, postoje lepe i manje lepe strane, ovo je ona manje lepa, definitivno, ali, bože moj, idemo dalje, ovo me neće pokolebati da nastavim da se ponašam normalno i radim svoj posao najbolje što umem. Neću dopustiti da me jedan incident poremeti u radu.

Da li ste promenili mišljenje o muškarcima posle ovog iskustva?
- Ne treba generalizovati, bar ja to ne radim. Uostalom, svedoci smo da je jednog političara progonila žena. Verujem da ovo nema veze sa tim kog ste pola, kao što sam sigurna da se slične stvari dešavaju i drugim ljudima, ali kad smo mete mi iz javnih profesija, to se pre sazna. Moj slučaj treba da bude pouka svima da ne shvataju olako moć društvenih mreža, kao ni osobe koje im šalju poruku, i čim preteraju, svejedno u kom kontekstu, treba da ih prijave Službi za visokoorganizovani kriminal.

Minja Miletić: Žao mi je kada ujutru vidim devojke našminkane kao za diskoteku

Jeste li razmišljali o dodatnoj zaštiti, pištolju, suzavcu?
- Ježim se od bilo kakve vrste oružja, tako da to nije opcija. Ne bih mogla da podnesem da mi se pištolj nađe u torbi, ubeđena sam da uopšte ne bih umela da se snađem s njim. I stvarno nisam razmišljala o tome. Nisam sigurna ni da zakon dozvoljava nošenje suzavca, ali ako je dozvoljen, to nije loša ideja. U svakom slučaju, ne bih angažovala telohranitelje, što mi je neko predložio, jer niti živim takvim načinom života, niti bih se osećala prijatno. Izgubila bih slobodu, a to je jedino što nema cenu.

Šta vas je, na kraju, najviše uplašilo u celoj ovoj priči?
- To što je nekoliko puta ponovio da zna gde živim i da će doći tu da me potraži. Kad sam to pročitala, i posle upozorenja od strane našeg obezbeđenja, razgovarala sam sa direktorom televizije Jugoslavom Ćosićem i on mi je rekao da to treba da prijavimo. Odmah smo pozvali policiju i vrlo brzo su došli. Kad su pregledali snimke kamera, ispostavilo se, što je i načudnije, da je taj čovek tog istog dana bio u televiziji i da se s policijom mimoišao u razmaku od 15 minuta. Ipak, ohrabrila me je činjenica da je Ministarstvo za unutrašnje poslove brzo reagovalo, brzo su ga i uhapsili. I sigurno to ne bi uradili da nije trebalo. Ispostavilo se da nije naš državljanin, već Bosne i Hercegovine, da je ratni vojni invalid i da je iznajmio stan u Zemunu.

Vi ne živite tamo?
- Ne, ali ispostavilo se da je dolazio u moj komšiluk, slikao je neke od lokala u blizini mog stana. Sreća je što sam to videla naknadno i što je cela agonija trajala zapravo nedelju dana, iako je sve počelo pre nekoliko meseci.

Da li se on opirao hapšenju?
- Koliko znam, nije. Nije negirao ni da mi je slao poruke. Ja sam pre nekoliko dana bila u tužilaštvu i dala sam izjavu, tako da je postupak u toku. Reč je o krivičnom delu proganjanja.

Šta će se dalje dešavati?
- Ne znam.

Sledi li sučeljavanje s tim čovekom?
- Nadam se da se to neće desiti, ali kako mi je advokatica Katarina Radović rekla, to zavisi od toga da li će biti pokrenut sudski postupak protiv tog lica.

Pričalo se i da se slikao u vašoj kancelariji?
- To nije tačno, jer mi imamo obezbeđenje, kao i svaka televizija, i niko nepozvan ne može da prođe pored njega. Upravo zbog raznih dezinformacija sam i odlučila da ispričam šta se stvarno dešavalo. Sigurno mnogi misle da je ovaj čovek manijak, ja i dalje ne znam ko je on niti šta je bio njegov motiv, i verujem u ono da niko nije kriv dok se to ne dokaže, odnosno, poštujem pretpostavku nevinosti.

Minja Miletić: Sestra nastoji da utiče na moj zdrav razum i tera me da štedim

Upravo vas je zvao otac da vam kaže da će doći po vas?
- Da. Nikad pre to nije radio, i mada je sve ovo, bar se nadam, sada iza mene, i situacija je pod kontrolom, tati je ovako lakše. A i meni, da se ne lažemo. Jer, moji roditelji su se uplašili naravno, kao što bi i svi ostali kad čuju da se njihovom detetu nešto ovako dešava. Osim tate, koji je odmah došao, i kolege su mi ponudile pomoć, zaista su svi bili divni. Svima se zahvaljujem, kao i inspektorima, jer koliko god mi na mahove ovo deluje bezopasno, nije prijatno znati da postoji neko ko vas ganja i hoće nešto od vas a da vi nemate pojma ni zašto ni kako. Pogotovo je jeziv osećaj to što znate da možete da se susretnete sa njim a nemate predstavu šta će učiniti niti kako biste vi odreagovali.