Vanja Bulić: Moderni foliranti su pojeli vreme čednosti

Književnik i novinar, autor aktuelnog bestselera ‘Dušanova kletva’, u intimnoj abecedi otkriva zašto su moderni foliranti pojeli vreme čednosti, kako se svake godine dve nedelje regeneriše na Lagomandri i zbog čega u znak zahvalnosti oblači sako kad ide u pozorište

a “Ako”, stihovi Radjarda Kiplinga, najmlađeg nobelovca, koje bi trebalo progutati svakog jutra umesto leka.

b Briga. Jedna dnevno da bi shvatio koliko je život lep.

c Cilj, zbog večne dileme da li je važno ciljati u metu ili metati u cilj.

č Čevo. Sećanje na majčinu majku Anđu, koja je govorila: “Kčevo ravno, gnijezdo junačko”.

ć Ćud, zbog Njegoševih stihova: “Ćud je ženska smiješna rabota, stotinu će promjeniti vjera, da učini što joj srcu drago”.

Vanja Bulić: Privilegija je imati sestru

d Dušan. Moj otac Dušan, moj sin Dušan, Dušan Silni, Dušan Kovačević, moj roman “Dušanova kletva”.

dž Džaba, skraćenica za vreme kada je sve bilo besplatno: džaba školovanje, džaba zdravstvo, džaba krediti, džaba more. Sve besplatno, ali džaba.

đ Đak, jer od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba.

e Esnaf, kao povratak vremenu kada se govorilo “svaki je zanat zlatan”.

f “Foliranti”, roman Mome Kapora o vremenu čednosti, koje su pojeli moderni foliranti.

g Glogovac Nebojša, čovek koji nam nedostaje ne samo kao glumac.

h Hladno, reč iz Marfijevog zakona: “I hladna i vruća epruveta izgledaju isto”.

i Izvini, najlepša reč koja se tako malo koristi.

j Jasmina, Dušan i Todor.

k Komedija, jer još nisam siguran da li živimo u komediji ili tragediji, pa ne znam da li da se smejem ili da plačem.

l Lagomandra na Sitoniji. Plaža u Grčkoj, kombinacija peska i borove šume, moja letnja dvonedeljna oaza.

lj Ljubav, koje si, nažalost, često svestan tek kad je izgubiš.

m Milena Dravić, jedinstvena, neponovljiva, ukras jednog naroda, svetska a naša.

n Netko, da sam ja Davorin Popović, pa da mogu da zapevam kao on: “Da sam ja netko”.

Vanja Bulić: Na isti dan kad smo izgubili dete, dobili smo blizance

nj Njuška, jer živimo u svetu njuški koje samo spolja podsećaju na ljude.

o Oprosti, reč koja tako lepo stoji uz reč izvini.

p Pozorište. Najbliskiji susret sa umetnošću zbog koga uvek obučem sako u znak zahvalnosti.

r Radivoje Lale Bojičić, uporni borac da preživi “Jež”, autor aforizma: “Kad uđemo u NATO, moći ćemo da učestvujemo u sopstvenom bombardovanju”.

s Sloboda. Kad god pomenem tu reč, setim se stihova Branka Miljkovića: “Da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj”.

š Šala, reč koja se najlepše udomila u aforizmu Brane Crnčevića: “Ko ne zna za šalu, treba ga ozbiljno zajebavati”.

t Tesla. Siguran sam da će neko uman umeti da obrazloži zašto bi Nikoli Tesli trebalo posthumno dodeliti Nobelovu nagradu.

u Unuk, treći po redu pod slovom “j”.

v Violina, ona koju Tozovac moli da ne svira i bole ne dira.

z Zloba. Teško izlečiva bolest sa znacima epidemije zbog koje bi trebalo proglasiti vanredno stanje.

ž Žal, jer upravo preživljavam i shvatam dubinu rečenice Bore Stankovića: “Žal za mladost”.