Mia Borisavljević: Dvanaest dana strepnje i molitvi za spas oca

Autor: Maja Gašić

04.08.2018 18:00

Foto:

Foto:



Iako oseća veliku tugu zbog smrti roditelja, pevačica je odlučna da zbog troipomesečne kćerke Eme prevaziđe najteži period u životu oslanjajući se na podršku dečka Bojana, mame i sestre Ive

Pevačica Mia Borisavljević (33) početkom jula je izgubila oca Rajka Borisavljevića, legendarnog valjevskog košarkaša, člana generacije KK Metalac koja je 1973. godine ušla u Prvu saveznu ligu Jugoslavije. To je bio veliki udarac za nju jer nijednog trenutka, uprkos ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama koje su zadesile njenog tatu, nije pomislila da ga nikada više neće videti.

- Nikada niste spremni da izgubite roditelja. Ja o tome nisam ni razmišljala, jer nije bilo razloga. Moj otac je bio zdrav i živeo je sasvim normalno. Premda u penziji, radio je i dalje. Imao je samo 66 godina. Njegovo zdravlje se iznenada zakomplikovalo. Bio je 25. jun i trebalo je da dođe u Beograd da sačeka moju sestru Ivu koja živi u Kini, koja je krenula na odmor u Srbiju. Tog dana žalio se na bolove u leđima, ali rekao je da ga ništa neće sprečiti da dođe po nju. Bio je kod lekara i on mu je dao lekove protiv bolova. Kasnije tog dana pukla mu je trbušna aorta i već iste večeri je hitno operisan u Valjevu. Nije stigao da dođe po Ivu. Puna nade da će sve biti u redu, pitala sam lekara da li je dobro, a on mi je rekao da je rano za davanje prognoza. Ni tada nisam bila svesna ozbiljnosti situacije i pitala sam da li će to moći da mi kaže za sat vremena. Sutradan su tatu morali da podvrgnu još jednoj operaciji. Potom i trećoj, posle koje su šanse da preživi bile minimalne. I on i lekari borili su se dvanaest dana.

Kako ste preživeli te dane iščekivanja?

- Dok je tata bio u bolnici otišla sam sa mojim partnerom Bojanom Grujićem u manastir Svetog Vasilija Ostroškog. Molila sam se da se da mom ocu da mir i spasenje. Zamolila sam da se očita molitva za njega i ponela iz manastira osveštan krstić koji sam htela da mu dam. Imala sam snažnu želju da se oporavi, ali to se nije desilo. Svesna sam da je ovo bila božja volja, ali porodica i ja to veoma teško podnosimo.

Gde vas je zatekla vest da ste izgubili tatu?

- Samo što sam sletela na beogradski aerodrom, pozvala me je sestra i rekla da ga više nema. Nisam stigla ni da mu dam krstić koji sam mu ponela. Noć pre toga sam ga sanjala, i ma koliko to nekome čudno zvučalo, sigurna sam da se tada oprostio od mene. U snu mi je rekao: “Voli te otac. Ja ću još malo da idem”.

Kad ste ga poslednji put videli?

- Kada imam nekoliko nastupa zaredom, volim da ostavim kćerku Emu u Valjevu kod mojih. Tako je bilo i tada. Pre povratka za Beograd spustila sam kćerku tati u krilo i rekla da ga Ema voli najviše od sve unučadi, a ima ih još dvoje, dečaka i devojčicu od Ive. Ni sama ne znam zašto sam to rekla, ali tada smo se poslednji put pozdravili.

U kakvom sećanju ćete ga čuvati?

- Srećna sam što sam imala takvog tatu. Bio je strog i autoritativan, ali nikada nas ni na šta nije prisiljavao. Igrao je košarku i bio član Metalca, koji je sedamdesetih ušao u Prvu ligu, ali nas nije terao na sport. Po profesiji je bio grafički dizajner i napravio je mnogo logotipa, omota i etiketa za razne farmaceutske proizvode, pića, čokolade. Njegov dizajn je i danas prisutan na tim proizvodima. Bio je umetnička duša. Pružio mi je beskrajnu podršku u izboru profesije. Radovao se mojim uspesima. Do iznemoglosti je gledao moje spotove.

Kako uspevate da se izborite s tugom s obzirom na to da morate da budete snažni zbog kćerke Eme koja ima samo tri i po meseca?

- Teško mi je, ali shvatam da nemam izbor. Mog oca više nema i ništa ne može da ga vrati. Svih ovih dana se preispitujem, razmišljam da li je nešto moglo da se učini za njega, iako znam da to ništa ne može da promeni. Osećam tugu, stres, patnju, ali radim na tome da sva ta osećanja kanališem i prihvatim da život ide dalje. Uz mene je Bojan, a tu su i moja mama i sestra. Sve tri jedna drugoj pružamo podršku. Ema se sada glasno smeje i u tome me podseća na mene. Guguče i raduje se kada me vidi. Kada je zagrlim, znam da treba da budem jaka, da prihvatim život i idem dalje.

Maja Gašić

Autor