Aleksa Jelić: Sa Rokom na zasluženom odmoru na Ibici

Autor: Maja Gašić

24.08.2018 21:00

Foto:

Foto:



Na poznatom ostrvu, gde boravi tri meseca, pevač i baletski igrač sa svojim psom Rokom uživa u kupanju na divljim plažama i obilascima pećine boginje Tanit i Formentere koja je proglašena za nacionalni park, kao i u ukusu klare, mešavine piva i soka od limuna

Na najpoznatije špansko ostrvo stigao sam drugi put za nekoliko meseci. Prvi put sam otišao u aprilu na tri, a ostao sam sedam dana. S obzirom na to da je Ibica u znaku Škorpije, baš kao i ja, ovde sam svoj na svome. Inače sam nameravao da ovo leto posvetim druženju s mojim psom Rokom. Uzimajući u obzir da je on u ozbiljnim godinama i da već ima i neke zdravstvene probleme, odlučio sam da sve obaveze i planove, kao i izlazak novog albuma na kome sam radio poslednje tri godine, pomerim za kasnije i da Roka vodim na zasluženi odmor. Igrom slučaja otvorila se mogućnost da na Ibici provedem celo leto, i eto nas tu. Roko se posle devet godina vratio kući, Mediteranu, pošto je rođen u Španiji. Stigli smo autom od Beograda i drago mi je što je dobro podneo put koji nije bio nimalo lak. Posle nekoliko dana potpuno se aklimatizovao i zaista uživa u boravku. Ipak je on, kako ga moj otac Dragi zove, morski lav, koji će u januaru napuniti trinaest godina. Ali kad uđe u vodu, svima pokaže kako je labrador mladog duha i da i te kako ima snage.

Magnetno polje

Nas dvojica smo svakodnevno u pokretu. Već smo bili na severu, u gradiću Pontinat kraj koga se nalazi pećina boginje Tanit, zaštitnice ovog ostrva. Ibica je inače veoma spiritualna, iako je u svetu poznata po žurkama, divljem životu i hipi komuni koja je nastala polovinom prošlog veka. Na jugu ostrva, koje je inače dugačko pedesetak a široko upola manje kilometara, nalazi se Es Vedra, drugo najjače magnetno polje na svetu. Osim ovih, ima još mnogo zanimljivih mesta koja vredi videti, pored neverovatnih plaža. Mene i Roka najviše privlače one napuštene, gde nema ljudi i buke, ali nismo propustili da na čuvenoj Konte posmatramo zalazak sunca, koji je tamo zaista nezaboravan.

Raj u komšiluku

Prošle nedelje sam otišao brodom da istražim plaže na Formenteri, manjem ostrvu koje se nalazi ispod Ibice i na listi je Uneskove kulturne baštine pošto je celo nacionalni park. Apsolutno zaslužuje da se nađe na listi zaštićenih dobara. Mislim da je to nešto najlepše što su moje oči videle i teško je opisati sve te rajske plaže, fantastičnu prirodu i neverovatnu boju mora. Na ostrvu živi samo desetak hiljada ljudi, a trajektom se od Ibice stiže za manje od pola sata, pa ću se uskoro sa Rokom uputiti tamo ponovo, da zajedno uživamo na tamošnjim plažama.

Gostoprimstvo

Glavni grad, koji se takođe zove Ibica, najmanje mi je privlačan zbog ogromne gužve, jer je u julu i avgustu sezona u punom jeku, turista ima na svakom koraku. U ovom mestu, čuvenom po žurkama na plažama koje traju od popodneva do ranog jutra, sada je najviše turista iz Španije i Italije, dok je drugi grad, San Antonio, na suprotnoj strani ostrva, prepun Engleza.
Na Ibici je zaista velika buka, na svakih desetak sekundi sleću avioni prepuni turista, muzika se čuje svuda, iz automobila, kafića, klubova, i sve to ume da bude prilično naporno. Meštani, koji se nazivaju Ibisenko, dosta su tolerantni prema toj opštoj gunguli, a inače su vrlo druželjubivi i gostoljubivi, otvoreni prema neznancima, za razliku od Katalonaca. Ali, otkako sam stigao, moram priznati da sam upoznao mnogo više stranaca nego lokalnog stanovništva, ima ih iz svih krajeva planete jer Ibica sa Formenterom, Palma de Majorkom i Menorkom čini Balearska ostrva koja su među najpopularnijim turističkim destinacijama u svetu.

Okruženi vodom

Roko i ja istražujemo ostrvo i uživamo u svemu što pruža život na moru. Boraviti na Ibici je sasvim drugačije nego na kopnu, gde god da pogledaš okružen si vodom, osećaš se i vibriraš drugačije. Ko zna, možda jednog dana i budem živeo ovde.

Limun i crveni alarm

Po pitanju hrane nisam baš pravi čovek za ovo mesto, pošto ne jedem morske plodove. Ali volim ribu i uživam u fantastičnim ovdašnjim vrstama, kojima nisam zapamtio imena, dok se Roko svakog dana sladi sardinama. Kao i u celoj Španiji, specijalitet je paelja, koja se, osim sa morskim plodovoma i ribom, priprema i sa povrćem i piletinom. I izuzetno je ukusna. Voća ima u izobilju, i to raznog egzotičnog poput manga, papaje i drugog koje se kod nas teško nalazi. Sve to mora da se začini sangrijom, španskim nacinalnim pićem, ali se lepo slaže i sa mešavinom piva i soka od limuna ili fante od limuna. Taj napitak je tipičan za Ibicu, zove se klara, a limun se dodaje da ublaži jačinu i ukus piva pa može da se pije u većim količinama a da čoveka ne omami kao klasično pivo. Vrlo je prijatno i baš osvežava. Pogotovo sada jer je na Ibici trenutno na snazi crveni meteo alarm, vrućine su nesnosne i ne postoji čak ni nagoveštaj da će pasti kiša.

Ibica trivija

Grad Ibicu osnovali su Kartaginjani 654. godine pre nove ere, kasnije su ga osvojili Rimljani, zatim Arapi i na kraju Katalonci. Oni su došli sa kopna i nisu baš mnogo marili za ostrvo, koje je bilo prepušteno piratima. Žitelji su zbog toga kuće na obali bojili u prirodne boje da bi se uklopile u okruženje, kako bi ih pirati teže zapazili sa brodova.

Ne propustiti

Noćni život, koji traje do ranih jutarnjih sati, poznat je u celom svetu. Diskoteka ‘Amnesia’, koja se nalazi između grada Ibice i San Rafaela, prva je diskoteka na otvorenom na ostrvu i ima najbolji laserski šou na planeti, kao i mašinu za suvi led koja hladi plesni podijum. Od svih klubova jedini koji radi tokom čitave godine jeste ‘Paša’, sa čak petnaest barova u kojima se pušta različita muzika, i veoma je popularan među selebritijima.

Maja Gašić

Autor