Bora Đorđević: Žalim što nemam više dece

Šezdesetčetvorogodišnji roker i lider ‘Riblje čorbe’ ne ume da pegla košulje premda se trudi da nauči, ne voli što je ponekad lenj, ćuti i trpi kad ga neko smara, a najhrabriji je bio pre mnogo godina kada je usmrtio otrovnicu

Najhrabrije što ste učinili u životu?

- Jednom sam, još dok sam bio dečak, ubio šargana, a posle toga su mi se odsekle noge od straha.

Šta želite sebi u novoj godini?

- Mnogo ljubavi i zdravlja. Trebaće mi s obzirom na to šta me sve čeka.

Kada biste ceo dan morali da slušate jednu istu pesmu, koju biste odabrali?

- Baš nijednu.

Najveći san u detinjstvu?

- Ispunio sam ga, bavim se muzikom.

Da niste muzičar, bili biste?

- Slikar.

Imate li amajliju?

- Nosim krst.

Umete li da ispeglate košulju?

- Ne, ali trudim se.

Da ste mogli da živite u drugom nekom vremenu, koje biste odabrali?

- Samo ne ovo u kojem živim, i svakako prošlo, nikako buduće.

Šta prvo primetite na ženi?

- Prvo primetim moju ženu.

Osobina koju ne volite kod sebe?

- Lenj sam ponekad.

A koju biste želeli da imate?

- Da sam manje tvrdoglav.

Šta radite kada vas neko smara?

- Ćutim i trpim.

Da li ste nekada plakali u WC-u?

- Poslušajte pesmu “Dva dinara druže”.

Postoji li nešto za čim žalite?

- Što nemam više dece.

Najdraži gest fanova “Riblje čorbe”?

- Došla su dva dečaka iz Čačka i donela mi grb gimnazije u koju idu, a koju sam nekada i ja pohađao, i kamen iz Morave.

Omiljena gitara?

- “Bora”.

Čime vas je osvojila supruga Dubravka?

- Mnoštvom kvaliteta. Reč je o divnoj, čarobnoj ženi.

Imate dvogodišnjeg unuka Petra. Kako provodite vreme s njim?

- Igramo se s kucom.