Iskra Brajović Babić: Slatki miris bebe

Autor: Predrag Popović

17.01.2017 16:41

Foto:

Foto:



Glumica i kćerka velikog dramskog umetnika Vojislava Brajovića, mesec pošto je rodila devojčicu Ines, kaže da joj nesanica i umor ne padaju teško uverena kako su ovo najlepši dani njenog života zbog čega već razmišlja o novoj trudnoći

Kad je prvi put ugledala svoju kćerku, glumica Iskra Brajović (29) pomislila je kako ona neverovatno liči na tatu, njenog suporuga, arhitektu Sinišu Babića (39). Sada, posle mesec, Ines je sve više podseća na sebe kad je bila mala.

- Ustvari, što je duže gledam, sigurnija sam da je ona "mešavina" Siniše i mog brata Vukote, pošto ja nisam imala tako crnu i dugu kosu dok sam bila beba. I upravo je kosica najkarakterističnija kod naše devojčice. Doduše, ako pitate bake i deke, rećiće vam da Ines liči na Sinišu i mene.

Kao i mnogim drugim ženama, Iskri je rođenje deteta označilo veliku promenu u dosadašnjem načinu života.

- Naravno, to je jedna od oni prelomnih tački u životu svake žene, menjaju nam se fokus i prioriteti. Odjednom, nismo sebi najvažniji već počinjenemo da strepimo nad novim, malim bićem. Nema toga što ne bih mogla da uradim za nju i njeno dobro.

Neprospavane noći i umor su najveći izazovi s kojim se suočila od kada ima bebu.

- Suprug i ja se dobro snalazimo u roditeljskim obavezama, ne osećam se kao da sam se bilo čega odrekla ili išta izgubila. Naprotiv, sad kao proširena porodica stičemo nove rituale i uživamo u njima. A jedan od njih je i doček Nove godine. U njihovom domu sve je spremno za tu najluđu noć.

SUZE I SMEH Dok sa ogromnom nežnošću ljuljuška kćerkicu u naručju, mlada mama kaže da joj je prvi mesec od dolaska novog člana porodice proleteo. Baš kao i period trudnoće, tokom koje uopšte nije imala viziju kakva će joj biti kćerka.

- Nisam smela da je zamišljam, nekako sam se bojala da ne pokvarim nešto. Kad sam je ugledala u porođajnoj sali počela sam da plačem i smejem se u isto vreme. Verujem da svaka majka zna o kom osećaju pričam. Iznenadilo me je kako je mala i krhka, prozvali smo je Palčica. Čim ona zaspi, ja se nagnem nad njom i mirišem je, mnogo volim taj njen bebeći miris, on vraća u život. Posebno srećnom me čini kad me kad me pogleda svojim krupnim očima. To je neprocenjivo.

Ines najlepše zaspi na maminim grudima.

- Imamo lepu muziku za uspavljivanje, između ostalog i "Mocarta za bebe", često joj puštamo zvuke iz prirode i one koji liče na "melodiju" koju je slušala u materici. To sve pomaže da se primiri i zaspi. Ali, ipak, najlepše zaspi kad je privijem na grudi, pa je tako pospanu lagano smestim u krevetac. Pošto je kući stigla sa 2800 grama, potrebno ju je hraniti na najvise tri i po sata, mada ona traži i češće, jer nema zalihe, tako su nam objasnili. Tako da gledam da spavam kad i ona, u tim pauzama između dva podoja. Mislim da ne odspavam duže od četiri sata dnevno, što je za mene neobično jer volim da ležem rano i da se lepo naspavam, ali sad mi je najbitnije da mi dete lepo napreduje i raste, imaću kad da nadoknadim san.

Na početku joj je patronažna sestra pomagala oko bebe, a sada je kupaju ona i Siniša.

- I pelene menjamo na smenu, ja češće, ali kad izađem, onda našu malu devojčicu vrlo vešto presvlači tata. Već je proradio i čuveni baka servis. Bake Svetlana i Ljiljana dolaze u smenama, i mnogo nam pomažu. Ines ih veoma voli. Citiraću natpis na jednom dečijem bodiju: "Kome treba Deda Mraz kad ima baku". To je i naš slučaj.

Dolasku novog člana u porodici obradovao se i njihov bulterijer Roko.

- Reč je o radoznalom psu i već je pomalo zaštitnicki nastrojen prema Ines. Kad ona plače, Roko dođe do kreveca i počne da cvili. Odmah oseti da nešto nije u redu s njom. Drago mi je što će Ines odrastati uz njega, deca koja rastu uz pse su otpornija na alergije, astmu, imaju bolju socijalizaciju, a i na vreme razbijaju nepotrebne predrasude i strahove.

ROZE JE BOJA SREĆE Neke mame kažu da su kćeri najveće blago. I Iskra je navijala da njeno prvo dete bude žensko.

- I drago mi je što mi se želja ispunila. Mislim da je to zato što imam odličan odnos s majkom, a koji smatram najvećim bogatstvom koje sam u životu mogla dobiti. Jednostavno, želela sam da i moje dete oseti tu neverovatnu vezu majke i kćerke.

Iako jedva čeka da joj kupi "sve haljinice ovog sveta" za sada je u kćerkin "garderober" stiglo tek nekoliko. Naravno, u roze boji.

- Ostalo su benkice i bodiji, ono što joj je praktično da sad nosi. I garderoba i soba, i posteljina, sve je u rozikastim tonovima, kad se uđe u njenu sobu izgleda kao da ste u kući lutaka. Tako je doduše izgledala dugo i moja devojačka soba, tako da je to nešto što se podrazumevalo.

Sad kad zna da trudnoća i porođaj i nisu neki bauk, sigurna je da Ines neće ostati jedinica.

- Koliko god da ih bude, radovaću se. Volim decu i poradiću na tome da kćerki rodim brata ili sestru.

Komentari. (0)

Loading