Marko Simonović, majstor za koševe i pelene: Hteo sam samo kćerku, one su tatine maze

Autor: Predrag Popović

20.01.2017 21:00

Foto:

Foto:



Od kad mu se pre dva i po meseca rodila kćerka Tara, igrač Crvene zvezde igra kao u transu, najzaslužniji je za velike pobede svog tima u Evroligi, a na terenu deluje motivisano, uprkos tome što mnoge noći provodi pored mezimice u želji da buduću suprugu donekle rastereti brojnih majčinskih obaveza

Otkad je krajem oktobra dobio kćerku Taru, krilni igrač Crvene zvezvde Marko Simonović (30) počeo je da pruža najbolju košarku u životu.

Više od dva meseca igra kao transu, zaspipa trojkama proitivničke koševe, što je za rezultat imalo nekoliko neočekivanih pobeda srpskog i regionalnog šampiona u Evroligi.

Rođenje naslednice je najvažnije što mu se desilo u 2016. a ako se uzme u obzir da je sa svojim klubom osvojio sve što je moglo da se osvoji, kao i da je s reprezentacijom Srbije zauzeo drugo mesto na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, Marko ima sve razloge da bude zadovoljan.

Jedino nije uspeo da napravi veliku svadbu sa dugogodišnjom devojkom Marijom, po srpskim tradicionalnim običajima.

- Marija i ja nismo još stigli ni da se venčamo, a osam i po godina smo zajedno. Planiramo to odavno, ali ne stižemo zbog mojih obaveza, leti sam stalno zauzet, imam reprezentativne obaveze odmah posle okončanja klupskih. A pošto ne želim venčanje bez svadbe, čekamo pogodan trenutak. Želja mi je da napravimo veliko veselje za pamćenje.

Marija je pet godina mlađa od Marka i upoznali su se kad je igrao u Hemofarmu u Vršcu.

- Završila je Fakultet za medije i komunikacije, smer novinarstvo. Upoznali smo se 2008. i, iako smo bili veoma mladi, počeli smo vezu, koja je iz dana u dan postajala sve ozbiljnija. U jednom trenutku smo osetili da je vreme da od nas dvoje postane nas troje. Odlučili smo da budemo roditelji i stigla nam je Tara. Ime sam ja izabrao, još na početku veze s Marijom i nije bilo sile da bude drugačije. Hteo sam samo kćerku, one su tatine maze. Drugo dete može da bude dečak, nemam ništa protiv. Ustvari, voleo bih da imamo bar troje-četvoro dece. Ali, o proširenju porodice zasad ne razmišljamo, prvo Maša da se oporavi od carskog reza i da Tara malo poraste, pa onda. Naravno, to zavisi i od drugih stvari, na primer ako dogodine ili za dve godine odem u inostranstvo, neće biti zgodno da Marija sama bude sa jednim ili dvoje dece.

Zbog obaveza prema klubu nije prisustvovao porođaju.

- Bili smo na aerodromu kad su mi javili da se moja izabranica porodila. Drugari su mi odmah pocepali majicu, bilo je baš simpatično, prisutni su sa osmehom gledali šta se dešava.

Kad se vratio kući, u Beograd, danima je slavio.

- Ne zna se ko je srećniji, Marija, ja, naši roditelji, moja mlađa sestra. Tara je prva bebica u našoj kući i svi se grabe oko nje, to je totalni haos.

Prvi dani očinstva bili su mu veoma čudni.

- Odjedanput u naš život je ušla nova osoba i to sićušna beba. Nisam ni spavao, non-stop sam gledao da li joj nešto fali. Znao sam da stojim pored kreveca i netremice je posmatram. Odmah sam je uzeo u naručje, ali sam se baš bojao, bio sam skroz stegnut, jer bila je malena. Nisam znao kako da se ponašam, pa me je Marija ohrabrivala da se opustim. Majkama je uvek laške.

Zbog prirode posla često nije kod kuće ali kada je tu, ona kćerki menja pelene, kupa je. Najsrećniji je kad mu se ona osmehne.

- Kad me čuje, počne da se smeje, ako je nervozna, odmah se umiri čim joj se mama i ja obratimo. Biti tata je stvarno poseban osećaj, samo roditelji znaju o čemu pričam. I meni su drugi govorili da ću to spoznati tek kad postanem otac, i tek sad razumem o čemu su pričali. Što nedavno reče Vlado Georgiev, koji je dobio kćerkicu malo pre nas, čak je ista doktorka porodila i njegovu i moju izabranicu, mislio sam da nikad neće biti spreman da ljudima toliko ugađam, a sad je došla ona i vidim da ću morati da obezbedim sve što poželi. Tako se i ja osećam, jedva čekam da mi kaže šta želi da istog trenutka to i stvorim.

Tara je već postala tatina glavna amjlija.

- Ona je moj najveći izvor energije. I najlepši. Pred svaku utakmicu se igram s njom, a ako smo negde na gostovanju, pozovem Mariju na video-kol i onda gledam kćerkicu i pričam joj. To mi daje snage da igram još bolje, dam maksimum. Sve je nekako lakše otkad je Tara došla.

I pre Tarinog rođenja Marko je planirao da u Srbiju dovede proizvođača dečje garderobe od organskog pamuka. Tara je sve to ubrzala, tako da je prvu prodavnicu već otvorio u Beogradu.

- Odlučili smo da se bavimo tim poslom zato što je lep a i zbog toga što novorođenčad imaju osetljivu kožu, a sva garderobe je izrađena od organskih materijala, bez pesticida, hemikalija, samo ono što je najbolje i zdravo za naše mališane. Za sada je dobar odziv, nadam se da će i drugi prepozanti o čemu je reč – zaključuje najpoznatiji “trojkaš” srpske košarke.

Komentari. (0)

Loading