Od bokserskog do književnog ringa: Miodrag Perunović, poeta čvrstih pesnica i stavova

Autor: Svetlana Stojaković

19.02.2017 10:12

Foto:

Foto:



Nekadašnji bokser Miodrag Perunović (59), jedan od simbola sportskih uspeha u SFRJ, poslednjih godina posvetio se književnosti. Njegove knjige, zbirka poezije “Put” i autobiografija “Štit i mač”, predstavljaju svojevrsno svedočenje o vremenu u kojem je ostvarivao najveće rezultate u karijeri, ali i pobeđivao sebe. Literatura ga je oduvek privlačila, omogućavala mu da upozna mnoge zanimljive autore i njihove junake.

- Otkad znam za sebe bio sam opčinjen slušanjem i čitanjem priča. One su me uvodile u neke tajne svetove, doživljaje i avanture koji su rasplamsavali moju maštu. Verovatno je to uticalo da se kod mene pojavi literarni dar. U školskim danima sam dobijao visoke ocene za pismene zadatke iz srpskog jezika. Normalno, kako sam odrastao rasla su i moja interesovanja za literaturu. Sebe i dalje doživljavam prevashodno kao ljubitelja književnosti, nikako se ne bih usudio da sebe svrstam u književnike.

Nikola Jokić objasnio Amerikancima: Kod mene nema tajni, kao i svi Srbi umem da baratam loptom

Vaše knjige “Put” i “Štit i mač”, iako potpuno različite forme, imaju zajedničku temu - govore o vašoj karijeri, kao i o sazrevanju, nadograđivanju i pobeđivanju sebe. Da li ste ih pisali sa idejom da vaši čitaoci, posebno mladi, dobiju jasniju sliku o manama i vrlinama profesionalnog bavljenja sportom?

- Želeo sam da svojim iskustvom pomognem drugima. Prošao sam naporan put na kojem sam stekao brojna i značajna saznanja, koja sam podelio u knjigama. Drago mi je ako sam nekoga usmerio da lakše dođe do cilja. Zadovoljstvo je pomagati drugima.

Toma Karuzović: Tragedija koja mi je obeležila život

Čitajući vaše knjige nameće se zaključak da ste, pored ostalog, hteli da se zahvalite i sačuvate od zaborava ljude koji su obeležili vašu karijeru. Neki od njih su svetski poznati sportisti, ali ima i lokalnih junaka iz vaše mladosti. Posebno je dirljiv vaš odnos sa nekoliko bivših jugoslovenskih boksera s kojima ste ostvarili pravo prijateljstvo, iako se niste štedeli u ringu.

- Da, mislim da svi oni, kao i mnogi drugi koje nisam spomenuo, zaslužuju moju zahvalnost jer su svojim činjenjem i postojanjem uticali na izgradnju moje sportske karijere i ličnosti. Tačno je, ima tu svetski poznatih i, kako rekoste, lokalnih junaka, ali meni su svi jednako značajni. Prijateljstva sa sportskim rivalima spadaju u kategoriju onih posebnih, jedinstvenih. Ona su iskovana u vatri žestokih borbi u ringu. U toj vatri se potroši i sagori sve bezvredno. Protivnici su mi pomogli da otkrijem svoje vrline: hrabrost, veru, odlučnost.

Važnu ulogu u vašem sportskom i karakternom formiranju odigrao je trener Bruno Hrastinski, čiji značaj često ističete.

- Kako je vreme prolazilo njega sam sve bolje razumevao, lakše mu opraštao neke greške i propuste i sve više ga osećao bliskim. Čika Bruno je jedan od junaka prvo moje sportske karijere, a zatim i života.

Koliko vam je, osim odricanja i discipline, u ostvarivanju vrhunskih rezultata pomogla psihološka priprema?

- Ona je veoma bitna. Bez nje ne bih, uveren sam, postizao značajne sportske uspehe. Ima tu jedna začkoljica: mnogi se uplaše ili odustanu kad im se učini da vide neprobojni, neprelazni zid. Ja sam u takvim situacijama video izazov, želeo sam baš tada da pokažem najviše. Valjda je to onaj element koji pravi razliku između šampiona i običnog boksera.

Pomenuli ste da svaka generacija mora da ima uzore. U vašoj je to svakako bio Mate Parlov.

- Veoma je značajna uloga uzora na početku karijere. Nije svejedno da li ćete se ugledati na velikog, pravog šampiona, ili nekog lokalnog miljenika kluba iz ligaškog takmičenja. Ako vam je uzor svetski ili evropski as, u težnji ka ostvarenju želje da ga dostignete u rezultatskom smislu, prevashodno ga morate dostići načinom života, odricanjem, zalaganjem na treninzima, požrtvovanjem, hrabrošću. S druge strane, lokalni junak možete biti i ako ste manje vredni na treninzima i manje spremni na požrtvovanje i spartanski način života. Zato je Mate Parlov veliki. On je bukvalno bio svetionik mojoj generaciji, glavni motiv i inspiracija. Svi mu dugujemo zahvalnost jer je on prvi prošao šampionskim putem i utabao nam stazu, ostavljajući nam svoj primer kao pouku.

Zdravko Šotra: Srbi su vrlo lako menjali ono što je vekovima bilo u njihovoj biti

U recenziji vaše zbirke poezije “Put” Matija Bećković je, pored ostalog, naveo da su vaši stihovi dragoceni lirski memoari koji otkrivaju ne samo borbu u bokserskom nego i u onom drugom, dubljem ringu za koji niko nije znao.

Legendarni Đorđe Marjanović: Unuci su merna jedinica sreće

- Bokserski ring je samo dobar uvod i priprema za onaj važniji u kojem se odvija jednako značajna borba. To je prepoznao Matija u mojim pesmama. Zahvaljujući samospoznaji koju mi je kao luču podarila borba u ringu bio sam kadar da idem u budućnost i mirnije provodim dane.

Komentari. (0)

Loading