Orijana Falači: Žena bez predrasuda, novinarka bez dlake na jeziku

Tokom duge i uspešne novinarske karijere uz ime Orijane Falači uvek je stajao pridev "kontroverzna". A bila je žena bez dlake na jeziku, hrabra, odvažna i, pre svega, svoja!

Opra Vinfri: Dobro je što nemam decu, ne bih bila dobra majka

Italijanska novinarka Oriajana Falači rođena je u Firenci 29. juna 1929. godine. Njen otac Edoardo bio je stolar i politički aktivista koji se protivio Musolinijevoj diktaturi, pa se tako i sama Orijana upkos mladosti uključila u pokret otpora tokom Drugog svetskog rata.

Upravo se na otpor osvrnula u jednom od svojih radova:

- Bilo da dolazi od tiranskog vladara ili od izabranog predsednika, od zločinačkog generala ili voljenog vođe, vidim moć kao nehuman i mrzak fenomen... Uvek sam gledala na neposlušnost prema ugnjetavačima kao jedini način za korišćenje čuda koje je život.

Novinarstvom je počela da se bavi još kao tinejdžerka kada je počela da radi kao dopisnik 1946. godine za jedne italijanske novine.

Bez dlake na jeziku

Od 1967. godine počinje da radi kao ratni izveštač pokrivajući Vijetnam, Indijsko-Pakistanski rat, Bliski istok i Južnu Ameriku.

Tom Ford – Renesansna ličnost 21. veka

Tokom velikog masakra u Meksiku 1968. godine Falačijevu su triput upucali meksički vojnici, a onda su je vukli za kosu niz stepenice i na kraju je ostavili da umre. Njeno svedočanstvo postalo je važan dokaz u pobijanju iskaza meksičke vlade koja je tada tvrdila da masakra nije bilo.

Čuvena italijanska novinarka je imala dugu i uspešnu karijeru, a postala je svetski poznata zbog svog specifičnog načina izveštavanja o ratovima i revolucijama kao i po intervjuima sa mnogim svetskim vođama tokom 1960-ih, 1970-ih i 1980-ih. Zbog njenog originalnog načina intervjuiranja često je dobijala epitet kontroverzna.

Tako je 1972. godine intervjuisala američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera koji je tada rat u Vijetnamu nazvao beskorisnim, što je bilo poprilično šokantno priznanje. Kisindžer je kasnije kazao da je to bio "najkatastrofalniji razgovor koji sam ikad vodio s nekim predstavnikom medija".

Oriana Fallaci • Su lengua mordaz no dejó a ningún entrevistado impávido. La italiana #OrianaFallaci fue una de las periodistas más importantes del siglo XX que con su particular estilo logró entrevistas emblemáticas a varios de los líderes y personalidades de su época. El método #Fallaci, hoy estudiado en las universidades, se caracterizaba por hacer del mal genio una virtud y de la pregunta impertinente un género. En 1979 Oriana entrevistó al Ayatolá Jomeini, cubierta con un velo por respeto, pero el entrevistado comenzó a exasperarse por las preguntas sobre la condición femenina de Irán, por lo que Oriana se descubrió las cabeza y el Ayatola se fue iracundo de la habitación. Fue corresponsal de guerra, y además entrevistó a personalidades que van de Kissinger a Arafat. Sus libros han vendido más de 20 millones de copias en el mundo. [La interpeladora del poder | 1929-2006] #mujeresbacanas #lafallaci #orianafallaci

A post shared by Mujeres Bacanas (@mujeresbacanas) on Jan 5, 2017 at 4:44am PST

Koliko je bila direktna i bez dlake na jeziku pokazala je 1979. godine kada je intervjuisala ajatolaha Homeinija. Prozvala ga je tiraninom, skinula čador(tradicionalna ženska odeća u Iranu) kojim je morala da se ogrne i nazvala taj komad odeće "glupim srednjovekovnim tepihom" te napala samu ideju onog što on predstavlja, a to je potlačenost žena u Iranu.

Leonardo del Vekio: Nekad siromašno siroče, danas jedan od najbogatijih ljudi na svetu

Njena knjiga "Razgovor s istorijom" sadrži duboke, smione i dugačke intervjue s važnim političkim figurama kao što su Indira Gandi, Jaser Arafat, Golda Meir, Vili Brandt i drugim liderima.

Tragična ljubav

Na početku 1970-ih Falači je intervjuirala Aleksandrosa Panagulisa, grčkog pesnika i političara s kojim se nakon toga upustila u ljubavnu vezu.

Panagulis je bio poznat kao čovek otpora protiv grčke diktature koja je nastala 1967. godine, pa je bio uhapšen i mučen zbog pokušaja ubistva diktatora Jorgosa Papadopulosa.

Panagulis je umro 1976. godine u automobilskoj nesreći pod vrlo nejasnim okolnostima. Falači je do kraja života tvrdila da je on ubijen, a njegov život ju je inspirisao da napiše knjigu "Jedan čovek".

Tužna životna priča u senci hrabrih izjava holivudske zvezde

Orijana Falači preminula je od raka pluća 15. septembra 2006. u Firenci. Tamo je i sahranjena uz spomenik Aleksandrosu Panagulisu.