Jelisaveta Tatić Čuturilo: Od svog sina stalno učim o sebi, o drugima, o životu

Četrdesetšestogodišnja kostimografkinja na muškarcu najviše voli da vidi belu košulju, dok radi priželjkuje da ima i čarobni štapić, prijao bi joj dvomesečni odmor u kući na moru i svakodnevno uči o sebi od svog sina

Kostime iz koje epohe biste najradije nosili?

- Iz zlatnih dvadesetih 20. veka. Volim modernistički pristup odeći kakav je imala Koko Šanel, njenu modu inspirisanu muškim odevanjem i traganje za skupom jednostavnošću.

Omiljeni odevni predmet na ženi?

- Cipele.

A na muškarcu?

- Bela košulja.

Da to nije Beograd, u kojem gradu biste voleli da živite?

- U Londonu.

Idealan prostor za stanovanje za vas je prizemlje kuće ili vrh solitera?

- Živim u kući sa baštom.

Volite li da žvrljate po papiru dok razmišljate ili nešto čekate?

- Kada uzmem papir, odmah crtam, tada je ideja već nastala.

Misao koja vas umiri kada stvari ne idu kako treba?

- Misliću o tome sutra.

Šta najčešće ponavljate svom sinu?

- Molim te, pazi se!

Učite li od svog deteta?

- Učim od njega stalno, o sebi, o drugima, o životu.

U čemu se ogledaju prednost i lepota posla kojim se bavite?

- U hodu po nedovoljno poznatom terenu.

U koga volite da se prerušite za maskenbal?

- Ne volim da se prerušavam, ja drugima pomažem da se preruše.

Kako bi izgledao vaš odmor iz snova?

- Dva meseca u kući na moru.

Tri pesme koje biste mogli da vrtite ceo dan?

- Muzika mi je nasušna potreba, na mojoj plejlisti ima mnogo više od tri pesme.

Pri donošenju odluka presudnu ulogu za vas ima glas srca ili razuma?

- Presudan je osećaj, mislim da su u njemu sadržana oba glasa.

Kada biste imali čarobni štapić, šta biste prvo stvorili?

- Često priželjkujem čarobni štapić dok radim, mali i često nedovoljni budžeti za opremu ne odgovaraju uobičajenim očekivanjima i mojim potrebama.

Šta je novo u vašem poslu?

- Kostimografija za predstavu “Ljubav, ljubav, ljubav” pisca Majka Bartleta u režiji Alise Stojanović u Ateljeu 212.