Rajko Grlić: Još nemam hrabrosti da prestanem da snimam

Šezdesetdevetogodišnji zagrebački filmski reditelj i scenarista ne može sebi da oprosti što nije završio neku ozbiljnu kuvarsku školu, voleo bi da se bavi brodogradnjom, a mašta o odmoru na nekom bregu u Istri gde bi pio vino i grickao pršutu

Šta smatrate najvećom privilegijom posla kojim se bavite?

- To što je moj posao igra. Neizmerna je privilegija igrati se čitav život.

Kada biste ceo dan morali da gledate samo jedan film, koji biste odabrali?

- Verovatno “Sunset Boulevard”.

Filmski junak za sva vremena?

- Daglas Ferbanks.

Postoji li nešto što sebi niste oprostili?

- To što nisam završio neku ozbiljnu kuvarsku školu, nešto kao “The French Culinary Institute” u Njujorku.

Kako bi izgledao vaš odmor iz snova?

- Sedeti u tišini, u hladu, na bregu, negde u Istri. I to s dobrom čašom vina i tanjirom tanko izrezanog istarskog pršuta.

Kojim zanatom biste voleli da se bavite?

- Kuvanjem i brodogradnjom.

Kada bi vam se pružila prilika da posetite svemir, da li biste pristali?

- Verovatno ne. Rakete su male, a ja sam klaustrofobičan.

Kojom mišlju se tešite u teškim trenucima?

- Da je zemlja okrugla.

Za koga možete da kažete da je hrabar čovek?

- Za svoju majku.

Verujete li u prijateljstva do kraja života?

- Da.

Knjiga kojoj se iznova vraćate?

- “Uspomene dobrog vojnika Švejka”, “Na rubu pameti”, ukratko, knjigama posvećenim ljudskoj gluposti.

Pamtite li snove koje ste sanjali?

- Neke da.

Kako se borite protiv stresa?

- Stanem.

Šta do sada niste uradili, a želeli ste?

- Nisam naučio grnčarski zanat.

Za šta još niste skupili hrabrost?

- Da stanem sa snimanjem filmova.

Kod prijatelja najviše cenite?

- To što su prijatelji.