Gojko Božović: Spasen je svaki dan u kome smo doživeli ili učinili neku dobrotu

Pisac i izdavač u intimnoj abecedi otkriva zbog čega će ako nema slobodnih govora, biti uplašenih šapata, kako je spasen svaki dan u kojem smo doživeli ili učinili neku dobrotu i zašto je humor najbolji način da se lakše podnese život

a Ana, moja kćerka. Arhipelag, moj posao.

b Branislav, moj sin. Tako se zvao i moj otac.

c Cena. Kada sve ima cenu, onda to obično znači da su stvari izgubile vrednost.

č Čitanje, strast, vreme koje svakako nije izgubljeno.

ć Ćutanje. Danas se previše priča i previše piše, pa se od tog obilja ne čuje skoro ništa važno.

d Dobrota. Spasen je svaki dan u kome smo doživeli ili učinili neku dobrotu.

dž Džangrizalo. Svako ima svoje džangrizalo i svako može da postane džangrizalo.

đ Đavo. Onaj koji nema ime, pa svako ime može biti njegovo. Jednom srpskom političaru su pre Drugog svetskog rata klicali: “Vo-đa! Vo-đa”, dok nisu shvatili da se čuje odjek: “Đa-vo! Đa-vo!”

e Esej. Zaobilazni put do samog središta stvari. Priča u kojoj je glavni junak i deo priče i njen tvorac.

f Fotografija. Mi smo poslednji primerci civilizacije reči. Svi posle nas su, pre svega, pripadnici civilizacije slika.

g Grad. Da nije grada, pesnici bi opet morali da pišu o prirodi.

h Humor. Najbolji način da lakše podnesemo život. Živi čas smeha. Subverzija i sloboda.

i Izdavaštvo, posao za veoma strpljive ili za veoma nestrpljive ljude.

j Jutro. Dobar početak. Ujutru mogu koncentrisano da čitam, a kako dan odmiče, podižem temperaturu za pisanje.

k Kriza. Danas je u krizi i sama kriza.

l Lepota. Retkost. Doživljaj. Naša poslednja nada.

lj Ljubav. Mogućnost da iskupimo svakodnevicu i da se prepoznamo u drugom.

m Mit. Bez nekih mitova ne bismo umeli da živimo, zbog nekih mitova teško živimo.

n Nasilje uvek započinje rečima, ali se nikada ne završava na rečima.

nj Njegoš. Po njemu se najbolje vidi kako glas kamenštaka može da postane luča mikrokozma.

o Oduševljenje. Tako je malo stvari kojima se čisto radujemo i zbog kojih se oduševljavamo. Spektakl je ukinuo neposrednost.

p Poezija. Tihi govor smisla. Retkost. Sabranost. Trenutak kada čujemo izabranu reč. Tišina. Govor i mišljenje. Jezik u čistom stanju. Istraživanje. Otkriće. Pa opet istraživanje.

r Razgovor. Ljudi nikada nisu više komunicirali i nikada nisu manje razgovarali. Svi su u kontaktu, ali nema razgovora. Ni među ljudima, ni u društvu. Društvo bez razgovora.

s Strah. Oko nas je toliko straha i toliko preplašenih da se strah gotovo može opipati rukom. Svet je ispražnjen, ljudi su ispunjeni strahom.

š Šapat. Ako nema slobodnih razgovora, biće uplašenih šapata.

t Trg. Drugi su tu, pored nas, i mi smo tu i zbog drugih. Nismo sami na svetu i ne pripada sve nama.

u Ukus. Kriza ukusa je majka svih kriza.

v Vino. Jedna od retkih stvari koja je uspela u Srbiji u poslednje dve-tri decenije.

z Zaborav. Ljudski je zaboravljati, ali je ljudski i pamtiti. Zaborav je prirodan, ali je prirodna i potreba da pamtimo no što se tiče nas i ono što je važno drugima.