Vladimir Pištalo: Voleo bih da me zapamte kao čoveka koji je u Srbiju doneo brazilski crni pasulj

Pedesetsedmogodišnji književnik regeneriše se na putovanjima, uzori su mu Andrić, Čehov i Tomas Man, a voleo bi da ga zapamte kao čoveka koji je u Srbiju doneo brazilski crni pasulj

U čemu biste još voleli da se oprobate, a niste do sada imali priliku?

- U još nekom stranom jeziku. Možda u nekom zanatu. U sađenju vrta.

Najveća pokretačka snaga?

- Stvaranje.

Kako se regenerišete?

- Putovanjem, jer Englezi kažu: “Promena je jednaka odmoru”. Ako sve drugo omane, onda spavanjem.

Ko vam je najveći uzor?

- Andrić. Čehov. Tomas Man.

Najbolji savet koji ste do sada dobili?

- Još čekam da ga dobijem.

Da možete, šta biste u životu drugačije uradili?

- Upisao bih se na književnost a ne na prava, iako je tad bilo razloga da to ne uradim.

Navika koje nikako da se oslobodite?

- Treba više da vežbam, naročito zimi.

Koju odluku u životu ste najteže doneli?

- Ne donosim odluke toliko teško koliko sporo, iz više pokušaja.

Šta vas uvek izbaci iz takta?

- Ne izbaci me, ali me dovede na ivicu - arogancija.

Zbog čega se kajete?

- Zbog malih stvari, tipa što neku devojku u gimnaziji nisam pozvao da izađemo. Ništa bitno.

Po čemu biste voleli da vas pamte?

- Ja sam čovek koji je doneo brazilski crni pasulj u Srbiju, dao sam ga jednom poljoprivredniku da ga zasadi i on ga sada prodaje na pijaci u Bloku 45.

Verujete li u ljubav?

- Sa manje vatrometa, ali verujem.

Koji gradovi vam nikad ne dosade?

- Venecija, Mostar, Beograd.

Jeste li radoholičar?

- Na svoj način, jesam.

Najbolja antistres terapija?

- Ako ćemo ostati pristojni, morao bih reći - plivanje i spa.