Anđelka Prpić: Disciplina tela i uma

Glumici čiji je najveći izazov da porodicu sačuva od životnih turbulencija najzad je dobro u vlastitoj koži, i mada još mora da radi na sebi, ume da proceni kad treba da zastane kako bi se pohvalila i ohrabrila

Sitkom “Andrija i Anđelka”, koji se emituje na TV Prva, brzo je postao nešto što se voli i o čemu se priča. Čini se da nema žene koja se odmah nije identifikovala s glavnom junakinjom. Naravno, vole je i muškarci, jer ih podseća na njihove devojke i supruge. Anđelka je emotivna i strastvena, uživa u šopingu, brine zbog bora, ljubomorna je na zgodne mlade žene koje se vrzmaju oko njenog Andrije i ume da se potrese oko sitnica. Njen lik oživela je Anđelka Prpić (31), glumica i voditeljka emisije “Bulevar u 5 do 5”, koja rad na ovom projektu smatra jednim od najdragocenijih iskustava. Po završetku radnog dana, koji ponekad traje prilično dugo, trudi se da sve poslovne obaveze ostavi ispred kućnog praga, kako bi svojim najmilijima bila “samo” supruga i mama. Ugostitelj Dario Prpić, s kojim je u braku četiri godine, ima razumevanja za njene obaveze. Lično smo se uverili u dobrotu i strpljenje Anđelkinog trogodišnjeg sina Jakše, koji je mami pravio društvo na slikanju za naš magazin, pa verujemo da zahvaljujući tome lakše “izgura” dan na setu.
Mada se stiče utisak da su “Andrija i Anđelka” naprečac osvojili srca gledalaca, poznata glumica to malo drugačije doživljava.
- Ne bih rekla da je bilo tako, bar ne za nas koji radimo na seriji. Naš “naprečac” traje više od dve godine, jer je toliko vremena prošlo od pilot-epizode do trenutka kada su oni koji o tome odlučuju prepoznali eventualni potencijal “Andrije i Anđelke”. Ali, znate da je sve slađe nakon napornog puta. Što se tiče samih gledalaca, mislim da je životnost likova i situacija kroz koje prolaze i s kojima se publika lako identifikuje ono glavno što im se dopada.

Najdragocenije iskustvo rada na sitkomu?
- Disciplina, i uma i tela. Rešenja - mislim na glumačke zadatke, moraju biti efikasna i moraju se naći brzo, što zahteva priličnu koncentraciju.

Imali smo prilike da vidimo nekoliko kadrova “iza scene”, na kojima je evidentno da se tokom snimanja odlično zabavljate. Jeste li i koliko zbog takvih situacija morali da produžavate set?

- Vlasnici licence, odnosno idejni tvorci ovog formata - Kanađani, napisali su, između ostalog, kao jedno od pravila snimanja i najvažniji savet ekipi koja se upusti u ovu avanturu: “Ako se ekipa na setu ne smeje toliko da makar jednom dnevno ima zbog toga više od šest dublova, niste na dobrom putu.” Sudeći po ovome, mi smo premašili učitelje.

Šta ste Anđelki dali svoje, a u koje “fioke” je niste pustili?
- Njenom karakteru dala sam svoje lice i telo. Malo li je?

S Andrijom ste postali dobar prijatelj. Koliko stižete da se viđate van seta?
- To vreme je toliko kratko, da ponekad nismo ni svesni da je pauze uopšte i bilo.

Šta vam iz “spoljnog sveta” najviše nedostaje tokom celodnevnih snimanja?

- Sveto “P” trojstvo: porodica, prijatelji, provod (s porodicom i prijateljima).

U kojoj meri se razlikuju Čarna iz “Žena s Dedinja”, koja je takođe za vašu karijeru imala veliki značaj, i Anđelka?
- Osim što su istog pola i što obe vole svoje partnere, imaju malo zajedničkog.

Kakvo iskustvo ste stekli ulogom u “Ženama s Dedinja”?
- To je iskustvo koje ne mogu da merim ni sa čim. Prva prilika, prvi kadrovi, prva glavna uloga. Ali, pre svega, tu seriju pamtiću po prijateljstvu nas četiri glumice. I danas Irenu Mičijević, Lenu Bogdanović i Maju Noveljić svrstavam među najbitnije osobe u životu, a to je, kao što znate, neprocenjivo.

Serijom ste dokazali da nije tako teško vratiti ljudima osmeh na lice. Šta vas lično najbrže oraspoloži? Čemu se najčešće i najviše smejete?

- Sebi samoj, anegdotama mojih prijatelja... Raduje me što, uprkos tom opštem stavu o teškom i “brzom” vremenu u kome živimo, ipak ima pregršt zanimljivih i pozitivnih priča, koje mi zapravo pune memoriju i daju mi energiju.

Rekli ste jednom prilikom da ne verujete u horoskop, već u dijalekat. Da li vas vaš određuje i u kom smislu, odnosno šta znači biti tipična Požarevljanka?
- Požarevljanka, Šumadinac, Ero... Nije bitna etiketa, važno je da je časno braniš.

Određuje li vas, ipak, na neki način to što ste horoskopska Škorpija?
- To biste morali da pitate nekoga ko me dobro poznaje, a pritom se razume i u horoskop. Ne znam šta bih vam ja mogla reći o tome.

Da li nekada osetite paniku kad pomislite hoćete li uspeti da ispunite sve obaveze, ne samo glumačke već i obaveze mame i supruge? Kako sve to “hendlujete”?

- Prvo što mi pada na pamet je ona Dalijeva: “Ne plaši se perfekcije. Nikada je nećeš dosegnuti!” Zvuči prilično oslobađajuće, zar ne? Konstantna jurnjava i borba s vremenom i obavezama jednostavno su bolest našeg vremena, kojim god poslom se bavili. S druge strane, mislim da smo i sami sebi nametnuli mnogo toga, da svesno ili nesvesno jurimo potvrde na svim poljima, da moramo u svemu da budemo najbolji. Tome, naravno, doprinose i sve te priče koje nam se stalno plasiraju, o uspešnim superženama i supermuškarcima, koji sve hendluju savršeno, od izgleda i posla, do kolača s četiri kore koji su sami spremili. Iskreno govoreći, jedino od čega me uhvati panika jeste pomisao da bih mogla potpasti pod uticaj te vrste nametnutih i nerealnih šablona i postaviti samoj sebi neka nerealna očekivanja. Srećom, okružena sam ljudima koji me vole, čvrsto stoje na zemlji i ne očekuju te natprirodne supermoći ni od mene, a ni od sebe. Život je borba, prioriteti se menjaju u različitim životnim fazama, a na nama je da se shodno željama i mogućnostima snalazimo u svemu tome kako najbolje znamo i umemo. Ključno je da oko sebe imate ljude koji vas vole i podržavaju.

S vašim sinom je 24 sata pozorište u kući, rekli ste mi u prethodnom intervjuu. Šta vam je u ovom periodu na repertoaru?
- Sada doslovno režira. Predstave na kojima radimo su: “Crvenkapa”, “Vuk i sedam jarića” i “Tri praseta”. Ponekad znamo da odradimo i takozvani omnibus.

Na skali od 1 do 10, koliko ste stroga mama?
- Ne znam kako se definiše pojam stroga majka i kojim se parametrima meri strogoća. Izazovi roditeljstva su veliki i kako dete raste, toga postajete sve svesniji. Moj suprug i ja smo po pitanjima roditeljstva apsolutno usaglašeni. Dve ključne stvari koje želimo da naš sin oseti i u sebi razvije jesu ljubav i poverenje u nas dvoje kao roditelje. Ipak, smatramo da ljubav ne isključuje postojanje discipline, naprotiv. Određena pravila moraju da postoje i granice moraju da se znaju, ali to nikako ne dovodi u pitanje ljubav i pažnju.

Koliko se vaš odnos sa suprugom iz godine u godinu menja?

- Menja se baš na pravi način. Stalno se iznova prepoznajemo i međusobno podsećamo zašto se toliko volimo.

Šta ste novo o muško-ženskim odnosima naučili radeći “Andriju i Anđelku”?
- Da se muškarci i žene jednako vole i jednako ne razumeju na svim meridijanima sveta, te da se u toj igri uloge vrlo često menjaju.

Kako provodite vreme u kome ste samo mama i supruga?
- Uživam i trudim se da budem “samo mama i supruga”, da se tome u potpunosti posvetim i da koliko god je moguće zaboravim na sve drugo.

Gde je u svemu tome neko samo vaše vreme? Na koji način se posvećujete sebi?
- Sve je to moje vreme, i s porodicom i na snimanjima. Setim se da se povremeno zaustavim i budem svesna trenutka koji živim. Mali trik, a puni baterije.

Kakvu lepotu su vam donele tridesete?
- Lepotu osećaja udobnosti u sopstvenoj koži, iako se u svim segmentima svog bića jasno i “nefotošopirano” vidite. Naravno, to nikako ne isključuje dalji rad na sebi, već samo mudrost ili tehniku da sebi s vremena na vreme kažete: “Opusti se! Bravo! Idemo dalje!”

Maštali ste o porodici i taj san vam se ostvario. Šta bi vam u privatnom životu bio sledeći izazov?
- Kako čujem, lakše je postići nešto nego raditi na tome da to traje. Planiram da sačuvam ovo što imam.