Od A do Z: Nada Blam

Autor: Goran Anicic

10.03.2016 12:42

Foto:

Foto:



Poznata dramska umetnica u intimnoj abecedi otkriva zbog čega je gluma opijat, lek i otrov u isto vreme, zašto iz kuće nikad ne izlazi bez đinđuva i kako je muž, u njenom slučaju, postao promenljiva kategorija

Foto: Marina Lukić

a Albert Ajnštajn. Ajzenštajn. Antisemitizam, neizlečiva bolest. Amin.

b Blam. Moje prezime, moj identitet. Otac Rafael jedini je iz porodice preživeo holokaust. Novi klinci blam trenutno koriste kao reč koja označava bruku, pa se ja zapravo zovem Nada Bruka. Beograd, moj rodni grad. A pošto stanujem vrlo blizu Knez Mihailovoj, šetnju tom ulicom smatram šetnjom po zavičaju.

v Virtuelni svet. Prividni i nestvarni svet za koji verujem da je moj život. Za one koji u to ne veruju neka ovo bude vic.

g Gluma. Opijat, lek i otrov. Adrenalinska igra nezamislive moći i neočekivanog jada, o kojoj znam sve jer sam ceo život glumica. Ne može da se kupi.

d Dunav. Moja antistres tableta. Satima sedim i gledam sa terase u tako moćnu reku i razmišljam, ne bih da kažem o čemu. Dunav je inspiracija svakome ko u njega pogleda. Dekolte, koji obožavam jer se formuliše kao “obnaženi deo tela”.

đ Đinđuve. Bez njih ne mogu da zamislim život. Baka mi je svake godine za rođendan kupovala staklene bisere i minđuše. Imam ih puno i uvek ih nosim. Bižuterija je moj ego, nikad iz kuće ne izlazim bez đinđuva.

e Egzodus, reč koja stolećima označava ljudsku patnju, masovno iseljenje izbeglica. Brod “Egzodus”, još jedan “Titanik” u XX veku, mnogo je manje poznat javnosti, verovatno zato što nije bio ni luksuzan, ni turistički.

ž Žana, nadimak moje mame Živane. U korak sa posleratnom pariskom modom išle su sve moderne i lepe Beograđanke, čitava Evropa i Amerika. Dame su obožavale Koko Šanel, Edit Pjaf, Iva Montana i Žaka Prevera. Živane su bile Žane ili Žiži. Bile su tako slatke. Kad sam postala tinejdžerka, mama se užasavala hipi mode, a ja sam uživala u užasavanju odraslih.

z Zulufi i zvoncare, moda moje mladosti. Frajer bez zulufa i zvoncara nije bio ni za šta. Gledam sada crno-bele fotografije i prepoznajem nekog akademika sa zulufima i zvoncarama. I uživam.

i Identitet, tako važan za odrastanje. Polni, profesionalni i nacionalni. Bez njega se ne može napred. I naravno istina, imenica ženskog roda. U potrazi za njom mnogo je ljudi stradalo, a mali broj srećnika u njoj uživa. Ostarila sam i dotakla jedan deo istine. Počinjem da uživam.

j Jodlovanje. Meni nepodnošljivo odvratan način pevanja alpskih seljaka.

k Kontrabas. Bas uvek ima nebeski zvuk, govorio je moj brat Miša Blam. Znam da je sada gore i svira džem sešn sa svojim prijateljima muzičarima.

l Lina, na slici u svakoj sobi. Lina juri žabe, pita da li predsednik Vlade nekada spava, jede gliste i dinosauruse, kaže “Bako, volim te”. Znam da mi je stigla najveća ljubav na svetu.

lj Ljubac, Linina skraćenica za poljubac. Ako za ljubav postoji skraćenica, onda je to - to.

m Muž. Imenica muškog roda, u mom slučaju promenljiva kategorija. Ne dičim se promenom muževa, ali sam se u zamršenim bračnim situacijama uvek pitala kakav mi je to on pa rod da ga ne bih mogla zameniti.

n Naplatna rampa. Sudnje mesto za sve što postoji na ovom svetu. Svaki pedalj planete i kosmosa nekome je naplatna rampa. Najgore je u julu i avgustu na Horgošu. Nemojte misliti da i vi jednog dana nećete doći na naplatnu rampu.

nj Nju luk. Mladi Kristijan Dior je pedesetih godina prošlog veka tako nazvao svoju legendarnu reviju. Sada, početkom 2016. godine, kažem vam: “Ošišala sam se, imam nju luk”.

o Okarina. Dečja serija “Na slovo, na slovo”, uz koju smo odrastali. Duško Radović, crno-beli televizor, glumac Milutin Butković i priča o okarini, malom glinenom instrumentu. Nikad to neću zaboraviti.

p Pozorište. Na nekom mestu skupe se ljudi. Jedni se obuku u kostime i počnu da pričaju neke priče, pokazuju osećanja, a drugi to slušaju i gledaju, pa se smeju ili plaču. I svi nešto osećaju. Zato su se i sakupili. Ali ako nema osećanja, onda nema ni pozorišta.

r Robot. Nisam zadovoljna svojom platom jer ne mogu da kupim robota da mi sprema kuću. Čula sam da to postoji, a volela bih da ga programiram da mi pronađe onu čarapu što se uvek izgubi, pa mi ostane samo jedna. Samo on bi rešio tu enigmu mog života - gde mi nestaju te čarape?

s Sara, moja jedinica. Mera svega na svetu, moja krma i busola. A ona bi na ove reči rekla: “Ajde, mama, nemoj da si patetična. Koga zanimaju tvoji pramac i kompas?” Tako ona mene drži na zemlji.

t Tikva. U loncu propržiš luk, pa dodaš struganu tikvu i kocku supe. Može i malo đumbira. Ispasiraj i tako drži dijetu. Nije baš seksi, ali je ukusno.

ć Ćelija. U rečniku osnovna jedinica građe svih živih bića. Za mene Biblija.

u Umberto Eko, omiljeni pisac. “Ime ruže”, roman koji može doživotno da se čita, uvek se nađe nova tajna.

f Furija, reč koju je mama upotrebljavala kad me je grdila. “Sram te bilo, samo jurcaš kao neka furija”. Na fakultetu sam saznala da je Furija grčka boginja sa zmijskom kosom, histerična ženska besnulja. Jesam li ja zaista bila kao ona?

h Harmonika. Tata je pre drugog svetskog rata bio popularni muzičar. Na Radio Beogradu je harmonikom budio Beograđane. Čuvam ih sve, danas mi se čini da čujem kako na nekoj od njih svira valcer.

c Cigarete, grozan porok iz mladosti koga ne mogu da se ratosiljam. Pušim i vreme merim cigaretama.

č Čaj. U tekstu pisca Pola Zindela “Dejstvo gama zraka na sablasne nevene” majka Beatris kaže: “Uh, da mi je da otvorim jednu čajdžinicu, pa da uživam”. A ja mislim, ako ne mogu da otvorim čajdžinicu, da bar igram Beatris.

dž Džem sešn, onaj nebeski o kome sam govorila, gde moj brat Miša neprekidno svira. I nadam se da mu je lepo. Možda je taj svet bolji od ovog.

š Početno slovo imena mog kućnog ljubimca. Gospodin Š. Pas ovekovečen u pričama profesora Ratka Božovića. Nekad je bio Švrća, ali ima dobre reflekse pa se okretao već na š, te mu je i samo to bilo dovoljno da se odazove. Neko meni značajan u životu, bez koga ne mogu da zamislim dan, naročito kad je napolju minus dvanaest a ja moram da ga šetam po klizavici.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina "Gloria" u broju 661.
Goran Anicic

Autor

Komentari. (0)

Loading