Tijana i Nebojša Milovanović o izazovima roditeljstva

Autor: Marija Milenković

11.10.2016 21:00

Foto:



Poslušni roditelji glumac Nebojša Milovanović (41) i njegova supruga Tijana (36) pre tri meseca dobili su treće dete, devojčicu kojoj su dali ime Nada. Starija deca, kćerka Vera (4) i sin Stojan (2), odlično su prihvatila bebu, čak i pomažu roditeljima oko nekih obaveza.

- Dolaskom Nade radost nam je umnožena, ali su umnožene i obaveze. Dosad smo bili “izjednačeni”, a sad su klinci u većini pa moramo veštije da se organizujemo kako bismo sve postigli. Odgajamo ih sami, ne možemo da računamo na pomoć baka i deka jer ne žive u Beogradu. Vera i Stojan su novu bebu prihvatili mnogo bolje nego što smo se nadali. Na vreme smo ih pripremili. Čak imam utisak da smo Tijana i ja više bili u panici, pošto smo znali šta nas čeka. Svaka novina donosi reakcije na koje ponekad ne možete da utičete, ali izgleda sa smo dobro obavili pripreme, nije bilo velikih problema - priča Nebojša.

Glumac dodaje da sin Stojan ne pokazuje znake “zapostavljenog deteta”, dok najstarija Vera već može i da pomaže i dobija neka sitna zaduženja oko sestre. A i Nada je, tvrdi tata, preslatka beba i dobro društvo.

- Ona odlično reaguje na brata i sestru, što je sjajno. Mislim da je dobra ovakva razlika u godinama. Iako se nekome možda čini da je zahtevno odgajati troje male dece i da je roditeljima teže nego kad su starija, to nije tačno. I naši stari to znaju, a i ako vam je već Bog dao tu priliku i mogućnost, dobro je da je razlika među klincima manja, nekako se lakše izlazi na kraj s njima. Vera i Stojan su već ekipa, postali su to i mnogo brže nego što smo mislili, i čini se da će se beba s njima vrlo lepo uklopiti. Kažu da se treće dete “gaji samo”, evo, Nada se sa samo tri meseca uveliko bori za svoje mesto - otkriva Milovanović.

Njegova supruga Tijana potvrđuje da je podizanje troje dece teško, ali i veoma radosno, te da su oboje želeli veliku porodicu.

- Planirali smo da zajedno gajimo decu, a Nebojša je otac koji zaista učestvuje u svemu kad god može. Da nije tako, teško da bismo se odlučili da ih imamo troje. Upućeni smo samo jedno na drugo, najstarija Vera nam donekle pomaže. Nastojimo da je uključimo što više, da ne bi ispoljavala ljubomoru i kako bi se osetila važnom u ovoj priči. I ona i Stojan su baš dobra deca, razlika između njih je samo dve godine, a i mala Nada se odlično uklopila. Nekako ih je pomirila, njenim dolaskom sve je leglo na svoje mesto - kaže Tijana.

Ona je arhitekta, i iako je na porodiljskom bolovanju, uz brigu oko mališana uspeva da uradi i deo posla.

- To mi je neka vrsta ventila i odlična je protivteža kućnim obavezama. Koliko god to zvučalno paradoksalno, to je jedini način da pronađem malo vremena samo za sebe, a tada se i relaksiram, odnosno pobegnem od fizičkog umora: sednem za kompjuter, pustim neku finu muziku i počnem da radim.

Glumac, koga šira publika najviše pamti kao kapetana Kašanina iz popularnog serijala “Vojna akademija”, ističe da su i on i supruga želeli još jedno dete.

- Mnogi prijatelji su me pitali kakva su naša iskustva i u razgovoru pominjali da bi i oni voleli da krenu našim stopama, ali kažu da se još nisu stekli uslovi za to. Ljudi razmišljaju u stilu - ja bih da se sve skocka pa onda treće dete. A u životu se stvari nikad ne skockaju. Svet je ustrojen na sasvim drugačiji način i sve je pitanje prioriteta. Najvažnije je da smo mi tu, živi i zdravi, a da li ćemo imati još jednu sobu ili nešto drugo - to je mnogo manje bitno. Postoje trenuci u kojima je svaka porodica srećna, ali i oni drugi, a ono što čoveku daje snagu su upravo ti srećni momenti. Oni su najvažniji, sve drugo se zaboravlja. Nedavno smo s decom bili na odmoru, i tada je uvek uzbudljivo: nekome nije dobro, neko se nagutao vode, ili se već dogodilo nešto drugo. Ali trenutno je odlazak na odmor s malom decom takav i mi, svesni toga, uživamo. Iako nije možda onoliko romantično koliko bismo želeli da bude. U porodici se učiš svemu tome, ali i nekim mnogo važnijim stvarima, i shvatiš da ti za decu ništa nije teško da uradiš. Sve prepreke rešavaš u hodu, ideš dalje, gledaš na to kao na stepenice na putu ojačavanja emocija. I mojih, i dečjih, i ženinih. To je ono što jedni drugima neprestano dajemo, ali i uzimamo, baš kao i živce i sve ostalo. Neka vrsta čeličenja - iskren je Nebojša Milovanović.

Iako mali, klinci su svesni da im je otac glumac, posebno Stojan, koji kad vidi tatu “na televizoru” komunicira sa obojicom, a jednom ih je čak i hranio kokicama.

- Mislim da se prikazivala “Vojna akademija”. Čim me je ugledao, pritrčao je televizoru da nahrani i “drugog tatu”, a ne samo mene. To je bilo beskrajno simpatično. A Vera se susreće s tim da njenog oca ljudi prepoznaju na ulici. Druželjubiva je i vrlo otvorena devojčica. Ona je naš najbolji član kad je u pitanju komunikacija. Kad je videla da ljudi prilaze i pozdravljaju se sa mnom, počela je i ona drugima da prilazi i da se javlja pošto misli da tako treba. U svemu tome je beskrajno slatka, a ljudi su ponekad malo i zbunjeni, nije im jasno zbog čega dete tako reaguje pa se uglavnom samo nasmeju.

Nebojša svoje klince često vodi u dečje pozorište i oni se tu sasvim lepo snalaze, pogotovo jer on zna šta je prigodno za njihov uzrast.

- Nama je svaki odlazak u teatar poseban provod, a ja se radujem što to mogu da im priuštim jer ja nisam imao prilike to da doživim. Pozorište je poziv, a oni su na vreme počeli da gledaju predstave pa će moći da čuju i nešto što ja nisam znao kad sam se odlučivao za glumu. Mislim da je uvek dobro imati informacije, a na kraju će oni sami izabrati čime će se baviti. Ja sam samo u jednom trenutku “omirisao” scenu i odmah sam znao da je to - to. Bila je to sila koja vuče i ne možeš da joj se odupreš. Nisam kao klinac recitovao, zabavljao društvo, bio sam prirodni smer u školi i mogao sam da biram na koji ću fakultet. Međutim, gluma je na kraju prevagnula.

Glumac koji je do sada ostvario i vrlo zapažene role u teatru, ne samo u svom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu nego i na drugim scenama, ne kaje se što je izabrao tu profesiju.

- Nikad mi to nije ni palo na pamet, gluma je moj poziv i za to živim. Veoma mi je simpatično kad mi se ljudi jave na ulici i kažu da sam “njihov glumac”. U takvim situacijama shvatim šta je moja misija - da tim ljudima ulepšavam dane - kaže Nebojša Milovanović.

Komentari. (0)

Loading