Od A do Z: Biljana Đurović

Autor:

29.09.2015 12:55

Foto:

Foto:



Profesorka scenskog govora i glumica, dobitnica četiri ugledne međunarodne nagrade za monodramu o slikarki Nadeždi Petrović, u intimnoj abecedi otkriva kako su retka jutra kad je budi cvrkut ptica, šta kuću čini domom i zbog čega svaki žig nije zlatotisk

Foto: Marina Lukić

a Antička drama. Odatle je sve počelo. Lepeza najslojevitijih likova. Andrić Ivo. Često mu se vraćam i uvek otkrijem nešto novo.

b Bukovička crkva, u kojoj su 1804. Karađorđe i ustanici položili zakletvu. U njoj je bezmalo dva veka kasnije moj otac časno služio, a ja sam spoznala Boga. Iz nje sam se otisnula u nepoznato. Babina reka, etno-selo prijatelja Milijane i Slavše Živkovića, u kojem se osećam kao kod kuće. I bolje.

c Cvrkut ptica. Retka su jutra u kojima me on budi, zamenio ga je alarm.

č Čovek, dogoreva sveća kojom se on nalazi. Čečilija, svetica viđena okom i dletom Maderna, usnula u bolu, jedna od najpotresnijih skulptura.

ć Ćirilica u abecedi. Ćirilo i Metodije, zbog njih slavimo Dan slovenske pismenosti i kulture. Oni su izdali proglas: “Slušajte, slovenski narode sav, slušajte reč, jer od Boga dođe, reč koja hrani duše ljudske, reč koja krepi srca i umove, jer kao što bez svetlosti radost neće biti oku, tako i duša svaka bez pismena ne vidi zakona knjižna, duhovnog.”

d Dom. I deca u njemu. Dom nije kuća, niti stan, to je duša naša omeđena zidovima koji dišu, tuguju i raduju se zajedno sa nama. To je osmeh Jovane i Marka, to su prijatelji u njemu.

dž Džezva. Sa njom počinje dan.

đ Đerdan, ukras i najlepšeg vrata.

e Entoni Hopkins. Čovek ispred čijeg imena stoji titula ser. Neponovljivi dr Hanibal Lektor koji mi je utemeljio želju za scenskim izrazom i kom se često vraćam pokušavajući da dokučim nedokučivo.

f Festivali. Donose radost, priznanja, nove prijatelje. Jedan od njih je onaj monodrame i pantomime u Zemunu, koji uspešno traje već četiri decenije.

g Gudački orkestar. Nezaustavljivi uragan i violončelo u njemu.

h Hvala. Reč koja se sve ređe čuje, a na nju se ne plaća porez.

i Ikona. Pred njom sve brige nestaju, njoj se veruje, ona unosi mir.

j Jirži Mencl. Oskarovac čije sam poverenje, ukazano meni kao glumici, opravdala. Njegove filmove po ko zna koji put gledam, druženja pamtim, radosna što naše prijateljstvo traje.

k Krst. Svako od nas nosi svoj, a samo veliki ljudi nose veliki krst. Knjiga, svet bezgranične mašte.

l Lekar. Onima koji nisu zaboravili Hipokratovu zakletvu bez rezerve se predajem i divim. I Čehov je bio lekar.

lj Ljubav. Ne znamo šta je, a bez nje ne možemo.

m Muzeji, čuvari vekova, jedno od prvih odredišta u novoj sredini. Manakova kuća otrže od zaborava stare zanate i rukotvorine. Svakog jutra joj se osmehnem kroz prozor svog stana, i seti me na majku koja još uvek rukotvori.

n Nada, infuzija koja nas održava u životu. Nadežda Petrović, darovita, silovita, pravdoljubiva, čovekoljubiva, požrtvovana, dostojanstvena, odlučna, istrajna, moderna, a tradicionalna. Kosmopolitska, a nacionalna. Zahvaljujući njoj sam, čini mi se, bolja.

nj Njegoš. Bez deskripcije - jedan je. Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Jelisaveta Karađorđević, sinonim za otmenost i gospodstvo.
o Osmeh. Na ulici ga sve manje ima, a u domu mi, na sreću, ne nedostaje.

p Profesor Petar Banićević. Gospodin profesor, što nekad nisam razumela danas mi biva jasno. Hvala mu.

r Renesansa. Mikelanđelo, Leonardo, Ticijan. Neponovljivo doba umetnosti i umetnika. Reditelj - “usud” glumca.

s Skulptura. Smotra “Mermer i zvuci”. Staro zdanje, nekada letnjikovac Obrenovića, potom hotel u čijoj dvorani su kneževi u tišini trajali zajedno sa zvukom, a sa terase se pružao pogled na nepreglednu izložbu mermernih skulptura. Danas ruševina. Zdanje u kom sam u ranoj mladosti zavolela umetnost.

š Šekspir. Sonet 141. Šimborska Vislava, njena pesma “Tri najneobičnije reči”.

t Tišina, kada reči gube moć, kada zanemiš u Sikstinskoj kapeli. Trebinje, grad Jovana Dučića, gospode, platana, kamena, meni najdraže pijace, prijatelja. Grad koji volim i koji mene voli.

u Unikat. Sve je više “serijskih brojeva” među nama, sve manje jedinstvenog, osobenog. Unikatnog.

v Vrata. Svetinja, vazda otvorena za putnika namernika.

z Zemlja. Blagodat koju gazimo.

ž Žig. Pečat utisnut rođenjem koji nam često određuje sudbinu. Nije svaki žig zlatotisk.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 642.
Goran Anicic

Autor

Komentari. (0)

Loading