Meril Strip: Vatrena humanistkinja

Autor: Goran Anicic

21.10.2015 13:13

Foto:

Foto:



Američka glumica, kojoj se za ulogu Emelin Pankherst u filmu ‘Sufražetkinja’ smeši dvadeseta nominacija za Oskara, vatreni je borac za jednakost polova, ali kaže da zbog toga nije feministkinja

Foto: Profimedia

Krajem oktobra u bioskopsku distribuciju kreće film “Sufražetkinja”, u kojem se, pored Keri Maligan i Helene Bonam Karter, pojavljuje i Meril Strip. Dobitnica tri Oskara u ovoj priči o borbi žena za pravo glasa u Velikoj Britaniji s početka 20. veka glumi Emelin Pankherst, političku aktivistkinju i vođu sufražetkinja. Naravno, odmah je povučena paralela između glumice i lika koji tumači, jer je Meril poznata kao jedan od najvatrenijih boraca za izjednačenje zarada muškaraca i žena. I to ne samo zato što je na poslednjoj dodeli nagrada Američke filmske akademije pozdravila govor Patriše Arket u kome se njena koleginica dotakla te teme. Naime, Stripova je nedavno svakom članu američkog Kongresa poslala pismo zajedno sa primerkom knjige “Equal Means Equal: Why the Time for the ERA iz Now” Džesike Njuvirt, predsednice ERA koalicije, i pozvala ih da u Ustav SAD unesu amandman koji će garantovati jednakost polova kad su plate u pitanju.
Inače, ERA je još 1972. predala Kongresu predlog amandmana za izmenu zakona, ali čitava akcija “pala je u vodu” pošto je u narednih deset godina samo 35 država ratifikovalo predlog. A da bi amandman bio dodat u Ustav, potrebno je da to učini najmanje 38 država SAD.
Naravno, Meril je iskoristila promociju filma “Sufražetkinja” kako bi još jednom ukazala na ovaj problem, uključujući i onaj vezan za seksizam koji vlada u Holivudu. Istakla je kako bi muškarci u agencijama i studijima trebalo da osete da nešto nije u redu ako u odlučivanju ne učestvuju podjednako i muškarci i žene.
- Naši ukusi se razlikuju, i treba ceniti tu različitost - zaključila je.
Upitana da li je zbog takvog mišljenja feministkinja, odgovorila je:
- Ja sam humanista i potpuno sam za lep i jednostavan balans.
Sličan stav imaju i Sara Džesika Parker, Suzan Sarandon i Marion Kotijar, koja smatra da feminizam samo produbljuje razliku između polova. Ali s Meril nije saglasna bivša prva dama SAD Hilari Klinton:
- Uvek se zbunim kada žene, bez obzira na godine, ali obično su to mlađe osobe, izgovore nešto poput: “Ja sam za jednaka prava, ali nisam feministkinja”. Jer feministkinja je po definiciji neko ko veruje u jednaka prava.
Možda čitava priča o nejednakosti plata ne bi dobila toliko na težini da prošlog novembra u javnost nije procurila informacija o honorarima za film “Snežana i lovac”, za koji je Šarliz Teron bila plaćena deset miliona dolara manje nego njen kolega Kris Hemsvort. U istom izveštaju navedeno je i da je Dženifer Lorens i Ejmi Adams po ugovoru za “Američku prevaru” pripalo po sedam odsto od profita koji film ostvari na bioskopskim blagajnama, za razliku od devet odsto, koliko su dobile njihove kolege iz tog ostvarenja Dejvida O. Rasela.
A onda se pojavila “Forbesova” lista najplaćenijih glumaca i samo dodala još ulja na vatru - već pomenuta Lorensova je najplaćenija glumica, pošto je u poslednjih godinu dana zaradila 52 miliona dolara, ali to je za čitavih 80 miliona dolara manje od sume koja je u istom periodu isplaćena Robertu Dauniju Džunioru, najplaćenijem glumcu. Lista je otkrila još nekoliko poražavajućih detalja, poput onog da je samo četiri glumice zaradilo više od 20 miliona dolara, dok je to pošlo za rukom čak 21 muškarcu.
Moglo bi se zaključiti da je ovakva preraspodela normalna jer filmovi sa muškarcima zarađuju više para. Ali - i tu postoji veliko “ali”: naravno da je tako, pošto čak 71 odsto glavnih uloga igraju upravo oni. Pritom, situacija nije ništa sjajnija i u ostalim zanimanjima vezanim za film - žene su u manje od dva odsto slučajeva reditelji, a oko sedam procenata scenaristi. Najviše ih je među producentima - “fascinantnih” 20 odsto.

Žrtve seksizma

[dropcap]M[/dropcap]eril Strip nije usamljeni glas u gomili koji ukazuje na polnu neravnopravnost. U filmskoj industriji gotovo da nema žene, bez obzira na posao kojim se bavi, koja nija iskusila seksizam na svojoj koži.

Ema Votson, glumica:

- Sedamnaest filmova u kojima sam glumila režirali su muškarci, dok sam u samo dva slučaja imala ženu za reditelja. Što se producenata tiče, odnos je 13:1 za muškarce. Ali, volim da kažem da sam imala sreće jer sam svaki put uspevala da se izborim za ravnopravan odnos na snimanju. Mnogo veći problem su mediji, koji glumice tretiraju drugačije u odnosu na ostale kolege. Mislim i da mi je rad u Ujedinjenim nacijama pomogao da postanem još više svesna problema: nedavno sam prisustvovala radnoj večeri na kojoj je pored mene bilo sedam muškaraca.

Anjes Godar, direktorka fotografije:
- Jedan od najilustrativnijih primera seksizama koje sam doživela dogodio se 1983. na snimanju filma Vima Vendersa “Pariz, Teksas”. Bila sam asistent direktoru fotografije Robiju Maleru, koji se jednog dana nije pojavio na setu, pa sam ja postavila kadar. Kad je video snimljeni materijal, Robi je bio oduševljen i odmah je pitao ko ga je napravio, a neko iz ekipe je odgovorio kako je to uradio drugi asistent. Naravno, muškarac. Bila sam šokirana. Osetila sam se kao da sam nevidljiva, da ne postojim.

Sendi Pauel, kostimografkinja, dobitnica tri Oskara:
- U sektoru kostimografije tradicionalno dominiraju žene i gej muškarci, tako da nisam osetila seksisam na svojoj koži. Ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste to da sam napravila mnogo više kostima za muškarce nego za žene. Takođe, svaki put kad sam kreirala za glumice, od mene je traženo da kostimi budu izazovniji. Znate, niko nikada nije zahtevao da za nekog glumca napravim uže pantalone.

Kontroverzna promocija

U sklopu promocije filma “Sufražetkinja” glavne glumice su dale intervju za londonski “Time Out” i uradile foto-sešn pozirajući u belim majicama sa sloganom Emelin Pankherst: “Radije bih bila pobunjenik nego rob”. Ali, čini se da se ta “akcija” mnogima nije dopala, te su glumice, ali i rediteljka Sara Gavron i scenaristkinja Abi Morgan, žestoko kritikovane na društvenim mrežama. Ono što im se najviše zamera je da su u filmu potpuno ignorisale činjenicu da su “obojene” žene aktivno učestvovale u borbi za jednakost, ali i da su sufražetkinje bile licemerne - dok su se borile za pravo glasa žena, to isto pravo osporavale su “obojenima”.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 645.
Goran Anicic

Autor

Komentari. (0)

Loading