Andrea Ržaničanin: Suze i smeh na vrhovima Himalaja


Mlada glumica Andrea Ržaničanin, zvezda TV serije ‘Vojna akademija’, osvojila je jedan od vrhova na lancu Himalaja, videla prirodu kao na filmu i otkrila mirise Katmandua u Nepalu

Tokom prošle godine moj dečko Aleksandar Marković i ja osvojili smo mnoge vrhove u Srbiji i u regionu. Njegova želja bila je da otputujemo u Nepal i popnemo se na masiv Anapurnu, niz planinskih vrhova na lancu Himalaja. Volim da putujem, avanturista sam, a planinarenje mi se dopada i u tome sam našla strast koju ima i moj partner. Želela sam da vidim Nepal zbog hinduističke i budističke vere i filozofije, koje me privlače. Otišli smo tamo u novembru jer je to najbolje vreme za planinarenje po Himalajima.

Buka i prašina

Glavni grad Katmandu pun je prašine jer putevi nisu asfaltirani, dok je zbog saobraćaja buka ogromna. Voze stare automobile, a na jednom skuteru, koji se kreće velikom brzinom, mogu se videti muž, žena i dvoje dece. Najčudniji su mi bili mirisi koji se svuda šire, kako oni aromatičnih štapića, tako i hrane koja se sprema na ulici. Najjači utisak prvog dana bili su mi buka i prljavština. Već sutradan shvatila sam da to nije glavna odlika grada, već da ga najviše određuju tradicija i hinduistička vera, koja je prevladala nad budističkom, odnosno da ga čine ljudi sa neverovatnom energijom. Fini su, spremni da pomognu strancima. Žive u siromaštvu, a skromni su. Od njih sam naučila da je za sreću dovoljno da se ujutru probudite, da vam bude toplo i da imate hranu.

Hram majmuna

Na ulicama Katmandua svuda su raznobojne zastavice na kojima su ispisane njihove molitve. Prema tamošnjem verovanju, kada se zastavice vijore, mir vlada svetom, a kada miruju, sledi nesreća. Svi hramovi u gradu imaju zlatnu kupolu. Najpoznatiji je Hram majmuna, gde je majmun sveta životinja. Oko hrama Budanat nalaze se dobri restorani, pogotovo su zanimljivi oni na krovovima zgrada iz kojih je pogled prema hramu fantastičan. Hrana im je začinjena i ljuta, a tradicionalno jelo je dal bat.

Kao u ‘Gospodaru prstenova’

Pohara, grad udaljen sedam sati vožnje od Katmandua, glavno je polazište svih planinara. Priroda je na tom području nestvarna, osećala sam se kao da sam u filmu “Gospodar prstenova”. Smenjuju se džungle, prašume i stepe, a na 3.000 metara visine videli smo langure, majmune koji oko vrata imaju veliku belu grivu.

Sveta planina

Uspon na Anapurnu je trajao šest dana, a spust četiri. Sve vreme dok se penjete gledate na vrhove veličanstvenih planina koje je okružuju. Jedna od njih je Mačapučare, sveta planina na koju je zabranjeno penjanje jer stanovništvo veruje da na njoj živi vrhovni bog Šiva. Njen vrh ima oblik ribljeg repa, mada meni više liči na srce.

Najviši vodopadi

Popeli smo se do jednog vrha Anapurne, na visinu od 4.500 metara, stigli smo do glečera, ali dalje nismo mogli jer su odatle neophodni najbolja planinarska oprema i posebne cipele za led. Aleksandar i ja još nemamo dozvolu za uspon uz led. Inače, tokom našeg boravka tamo glečeri su se topili, pa smo videli visoke vodopade i prelepe reke tirkiznoplave boje.

Osećaj trijumfa

Pošto sam glumica, često sam brbljiva, međutim, tokom uspona sam ćutala. Svakog dana smo prelazili 15 kilometara, i to uzbrdo. Kad planinarite, neretko imate upalu mišića, nekad je preteško, plače vam se. Jednog dana smo prešli 3.300 stena, što je kao da ste se popeli na zgradu od 250 spratova. Bilo je naporno, ali pošto smo moj dečko i ja sportisti, lepota prirode nam je u svakom trenutku davala snagu. Na putu ka vrhu najnebitnije misli su mi se vrzmale po glavi, a kad smo ga osvojili, sve se iskristalisalo. Nakon što stignete na cilj, mislite da možete sve jer se tamo budite uz najlepše izlaske sunca. Dok smo se penjali, najsrećnija sam bila kada napravimo pauzu u nekom selu koje ima dobru kafu.

Čudo tople vode

Prilikom uspona straha bude jedino ako do vas stižu vesti da je neko poginuo ili da se povredio. Nasuprot tome, presrećni ste ukoliko uspete da kupite litar proključale vode za termos, koji vašu vreću za spavanje noću može održati toplom nekoliko sati. Sve vreme na sebi imate šest slojeva garderobe jer zna da bude veoma hladno. Spust je teži od uspona. Tokom penjanja muke ublažava motivacija da osvojite vrh, a kada se spuštate, više nemate strpljenja.

Susret sa tigrom

Posle Anapurne šest dana smo proveli u džungli Čitvan. Išli smo kroz nju džipom, kanuom i peške. U tom rezervatu ima više od četiristo nosoroga, možete naići i na medvede, krokodile, slonove i tigrove, a treba da se čuvate kraljevske kobre koja je vrlo otrovna. Kada jašete slona, druge životinje ne mogu da vas namirišu. Zahvaljujući tome u jednom trenutku okružilo nas je krdo jelena, a u drugom nam je prišla ženka nosoroga sa mladunčetom, što je bilo divno iskustvo. Tokom safarija džipom retko se viđa tigar jer je suviše brz. Međutim, posle četiri sata vožnje mi smo ugledali jednog neverovatne fluorescentne narandžaste boje. Nekoliko sekundi nas je posmatrao i onda pobegao u visoku travu.

Ne propustiti

Trgovačka četvrt Tamel je ‘centar grada’ za turiste u Katmanduu. To je turistička zona čuvena po radnjama u kojima se prodaju kopije najpoznatijih brendova za planinarenje, gde planinar za mali iznos može kompletno da se opremi za uspon.

Autor: Gloria magazin
Foto: Privatni album, Guliver/Getty images
Podelite sa prijateljima:
Tagovi